Nagrada za jame na Kazanima: Zločin nad Srbima – bogougodno delo za Sarajevo
18:37 18.04.2023 (Osveženo: 18:40 18.04.2023)
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Vrtleska225 / Spomenik žrtvama zločina na Kazanima
Pratite nas
Presuda kojom je Samir Bejtić oslobođen optužbi za ratni zločin nad Srbima na Kazanima pokazuje da je za federalno Sarajevo ratni zločin nad srpskim civilima gotovo pa bogougodno delo kao i da oslobađanje bošnjačkih zločinaca vodi BiH u raspad, smatraju sagovornici Sputnjika.
Apelaciono veće Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine potvrdilo je presudu Kantonalnog suda u Sarajevu kojom je Samir Bejtić oslobođen optužbi za ratni zločin nad Srbima na Kazanima.
Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu od 3. novembra 2021. godine Bejtić je oslobođen optužbi da je počinio ratni zločin protiv civilnog srpskog stanovništva.
Protiv ove presude Tužilaštvo Kantona Sarajevo uložilo je žalbu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom ukidanja presude i vraćanja predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Ratni zločin na kazanima: 20 godina suđenja – zločinac oslobođen
Vrhovni sud Federacije BiH odbacio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Kantonalnog suda u Sarajevu.
U optužnici se navodi da je Bejtić, kao pripadnik Desete brdske brigade Armije BiH, 1993. godine učestvovao u prebijanju Ergina Nikolića i Duška Jovanovića, nakon čega ih je sa grupom vojnika i Mušanom Topalovićem Cacom odvezao na lokalitet Boguševca, gde su u zemunici nastavili zlostavljanje, a potom ih ubili.
Optužen je bio i da je, između ostalog, 25. decembra 1992. ubio Zorana Vučurevića na Kazanima.
Bejtićev branilac Rusmir Karkin podseća da je suđenje u ovome predmetu trajalo duže od 20 godina i da je ovo četvrta oslobađajuća presuda. Bejtić je 2006. bio osuđen na 14 i po godina zatvora za zločine počinjene na Kazanima, ali je ta presuda ukinuta. Potom je u dva navrata oslobođen optužbe, ali su i te odluke ukinute.
Vrhovni sud je svaki put ukidao presude Kantonalnog suda i ukazivao na bitne povrede odbredaba krivičnog postupka.
Na ovu presudu ne postoji mogućnost žalbe.
Ratni zločin nad Srbima – bogougodno delo za Sarajevo
Posle ove presude, ispada da je za Vrhovni sud Federacije BiH ratni zločin nad srpskim civilima bogougodno delo, kaže za Sputnjik Milivoje Ivanišević, osnivač Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom i predsednik Društva za zaštitu istine o srpskim stradanjima.
„Od bošnjačkih sudova možemo očekivati sve gore presude, jer kako vreme protiče tako i zločini nad Srbima sve više blede. Kao i za Jasenovac, tako ni za Kazane nikad nećemo saznati pravi broj žrtava“, dodao je Ivanišević, autor knjige „Genocid nad Srbima u Sarajevu 1992–1995“.
Oslobađanje zločinaca – put ka razlazu Bosne
Akademik Vitomir Popović, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Banjaluci kaže da bi trebalo imati u vidu da Federacija i federalno Sarajevo nikad nisu ozbiljno doživljavali današnju dejtonsku BiH i da su se ponašali kao da od njih zavisi opstanak i budućnost zemlje.
„Oni bi, ako mogu, da ignorišu sve ono što je srpsko, naravno i Republiku Srpsku, ali očigledno je da se vremena menjaju i da bez obzira što oslobađaju te zlikovce koji su napravili monstruozne zločine na Kazanima i drugim mestima u Sarajevu, to ne može neopaženo proći u javnosti. To samo pokazuje da idemo u pravcu razlaza ili raspada bivše jugoslovenske republike BiH. Ako taj zakon ne važi za Bejtića i druge Bejtiće koji su te monstruozne zločine počinili, a gore na Kazanima se nalazi pećina u koju su bacali žive Srbe, gde su Srbe ubijali i iživljavali se nad njima, onda se postavlja pitanje što bi ti isti zakoni važili za Srbe i Republiku Srpsku.“
Iako odsustvo zakona vodi u anarhiju, pitanje je šta se može uraditi kad se vodi kampanja da su se muslimani tokom rata „igrali krpenjačom“ dok je na hiljade Srba u Sarajevu pobijeno. Sve to govori da današnja BiH nema nikakve perspektive niti bilo kakvu budućnost kad je reč o primeni prava, ističe Popović.
Doživotna robija za Srbe
Popović podseća da je veliki broj pojedinaca u RS odgovarao za ratne zločine i da se dugo vremena vodila kampanja da se na navodne počinioce tih krivičnih dela primenjuje bivši jugoslovenski krivični zakonik iz 1977. godine.
„Na nivou BiH su doneli zakon 2003. godine kojim je bila predviđena doživotna robija i onda su ga primenjivali, iako je jasno da se na počinioca mora primeniti zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela. Naravno, pod pretpostavkom da je to delo izvršeno. Oni se čak ni toga nisu držali i sećam se da sam morao objaviti monografiju od 1000 stranica koju je kasnije sud u Strazburu prihvatio i rekao morate primeniti zakon koji je bio na snazi kad su ta dela počinjena. I mi smo tu imali velike probleme jer su se na isti način ponašali i kantonalni, ali i Ustavni sud BiH. Važno je da je nešto protiv Srba i onda je sve dozvoljeno. A sve što su oni uradili za njih nije bitno jer sebe smatraju građanima prvog reda“.
Zato ne stoje optužbe Bošnjaka da su Srbi protiv Dejtonskog sporazuma, jer Srbi nisu protiv Dejtona već protiv ovakvog rešavanja problema u pravosuđu koje je jedna od ključnih funkcija u funkcionisanju države, ističe Popović i dodaje da što lošije bude funkcionisalo pravosuđe, sve manje će biti dejtonske BiH.
Nema suživota i neće ga biti
Popović kaže da je bilo slučajeva da su Bošnjaci bili osuđeni za zločine nad Hrvatima ili Hrvati za zločine nad Bošnjacima, ali u odnosu na presude protiv Srba taj broj je zanemariv.
Dovoljno je bilo da je neki Srbin bio član nekog kolektivnog organa odlučivanja tokom rata, pa da bude optužen po principu komandne odgovornosti jer su primenjivani standardi koji su važili u tribunalu u Hagu.
„Ali, ni to više ne prolazi, ni to više ne daje nikakve rezultate i jasno je da muslimani koji se 'najviše zalažu za BiH' u stvari je najviše ruše i žele da joj što pre vide leđa. Naravno, mi nemamo ništa protiv toga, nek svako ide u svom pravcu i živi po principu samoopredeljenja kako su to projektovale Ujedinjene nacije. A jasno je da kad god je bilo ko od muslimana bio suđen za ratni zločin da je bio oslobođen ili je taj proces razvlačen desetinama godina kao i u slučaju Dobrovoljačke, Tuzlanske kolone, zločina počinjenih u Mostaru, Konjicu, Bradini i mnogim drugim mestima. I tu suživota nema niti će ga biti“, zaključio je Popović.
Kazani su naziv za jamu koja se nalazi na Trebeviću, na području opštine Stari Grad u Sarajevu. Od sredine 1992. do druge polovine 1993. godine na Kazanima su izvršena brojna ubistva mahom srpskih civila, čija su tela potom bacana u jamu. Ratne zločine su počinili Mušan Topalović Caco i pripadnici 10. brdske brigade Armije BiH. Tačan broj stradalih nikad nije utvrđen.