Sarajevo je 1992. pretvoreno u najveći koncentracioni logor posle Drugog svetskog rata, u kome su muslimanske formacije Alije Izetbegovića ubile 7.019 Srba u delu grada pod njihovom kontrolom.
U 123 logora mučeni su i ubijani Srbi, Srpkinje su silovane, mučene i ubijane u specijalnim javnim kućama, a za ove zločine nad Srbima niko od muslimanskih lidera do danas nije odgovarao, ni pred međunarodnim ni pred bosanskohercegovačkim sudovima, rečeno je u sredu na konferenciji za novinare Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.
Milivoje Ivanišević, autor knjige „Genocid nad Srbima u Sarajevu 1992–1995“, koja sadrži svedočenja više od 80 preživelih logoraša, kaže da suma od 7.019 ubijenih Srba nije konačna i dodaje da za svakog od njih postoji dokumentacija i da se još traga za telima oko 600 nastradalih.
„Mi smo za vreme nemačke okupacije imali, ja mislim, tri puta manje žrtava nego za vreme muslimanske okupacije. U 1992. godini muslimani su za onih devet meseci, od aprila do kraja godine, ubili skoro duplo više Srba nego što su bili srpski gubici u Drugom svetskom ratu, kad je reč o Sarajevu“, kaže Ivanišević za Sputnjik i podseća da je Sarajevo bilo tada bilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
On je dodao da je knjiga „stravično svedočenje ljudi koji su preživeli najstrašniju moguću torturu“ koja se ni po čemu nije razlikovala, čak je ponekad bila i sistematičnija, od torture u logorima tokom Drugog svetskog rata u tadašnjoj NDH.
Prema njegovim rečima, od oko 40.000 Srba, koliko ih je bilo blokirano u muslimanskom delu grada tokom rata Sarajevu, skoro da nije bilo nijednog, računajući i decu, koji nije privođen u logor ili zatvor na takozvane informativne razgovore uz batine, dok su im za to vreme pljačkani stanovi i otimana imovina.
„Reč je o 40.000 etničkih talaca koji su, ironično, činili tadašnje ’multietničko Sarajevo‘“, kaže Ivanišević.
Evidentirano je 3.567 odgovornih za zločine nad Srbima u Sarajevu, ali niko od njih nije odgovarao ni pred međunarodnim niti pred bosanskohercegovačkim sudovima. Za svakog zločinca postoje dokazi šta je, kad, kojim povodom i gde počinio zločine, tvrdi Ivanišević.
Prema njegovim rečima, postoje dokazi protiv kompletnog muslimanskog rukovodstva i komandnog kadra, uključujući i Aliju Izetbegovića.
„Dokazi protiv Alije Izetbegovića najsažetije su dati još 1996. prilikom suđenja u odsustvu, u Banjaluci. Suđenje je prekinuto iz formalno-pravnih razloga, ali tu su navedena njegova krivična dela, uz ogroman broj, stotine svedoka. Postoje dokazi i protiv Ejupa Ganića i Sefera Halilovića“, kaže Ivanišević.
On napominje da je među zločincima veliki broj državljana Srbije, a Srbija nijednog svog državljanina nije pozvala na odgovornost i organizovala mu suđenja. Među njima su i izvesni Ugljanin, komandant devetog odreda Alijine „Patriotske lige“, kao i brat Sefera Halilovića koji je bio je komandant logora u Visokom.
Širom Bosne i Hercegovine tokom građanskog rata postojalo je oko 400 logora za Srbe.
Prema popisu iz 1991. godine, u Sarajevu je živelo oko 157.000 Srba, 256.000 Muslimana, 34.000 Hrvata i 57.000 Jugoslovena.
