https://lat.sputnikportal.rs/20230409/projekat-ema---podmorski-sukob-amerike-i-kine-da-li-ce-okoncati-internet-kakav-znamo-1153857511.html
Projekat EMA - podmorski sukob Amerike i Kine: Da li će okončati internet kakav znamo
Projekat EMA - podmorski sukob Amerike i Kine: Da li će okončati internet kakav znamo
Sputnik Srbija
Kineske državne telekom kompanije razvijaju mrežu optičkih kablova vrednu 500 miliona dolara, koja će povezati Aziju, Bliski Istok i Evropu, čime će postati... 09.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-09T12:21+0200
2023-04-09T12:21+0200
2023-04-09T12:22+0200
svet
svet
svet – politika
nauka i tehnologija
kina
sjedinjene američke države
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112186/40/1121864087_0:0:1167:656_1920x0_80_0_0_ca0076bfffac35b961b96900f580178d.jpg
Tri glavna kineska telekom operatera – Čajna telekomjunikejšns korporejšn (Čajna telekom), Čajna mobajl limitid i Čajna junajted netvork komjunikejšns grup (Čajna junikom) – spremaju planove za jednu od najdužih i najnaprednijih svetskih podvodnih kablovskih mreža, tvrdi Rojters, pozivajući se na četiri izvora upućena u taj plan.Projekat EMA - kabl koji povezuje Kinu, Aziju i EvropuPredložena mreža, nazvana EMA (Europe-Middle East-Asia, Evropa, Bliski Istok, Azija) povezaće Hongkong sa kineskom provincijom Hajnan, a zatim dalje Singapur, Pakistan, Saudijsku Arabiju, Egipat i Francusku, tvrdi Rojters.Taj podvodni kabl koštaće oko 500 miliona dolara i proizvešće ga kineska kompanija HMN teknolodžiz, brzorastuća firma u svetu proizvodnje kablova, čiji je prethodnik bila kompanija u vlasništvu kineskog giganta „Huaveja“, kažu izvori.Država će za taj posao dati subvencije HMN-u, čiji je vlasnik kompanija Hengtong optik-ilektrik.Iz kineskih telekom kompanija, ali i HMN-a, nisu odgovorili na pitanja Rojtersa u vezi sa ovom temom.Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da je „uvek ohrabrivalo kineske kompanije da se bave međunarodnom kooperacijom i investicijama“, ali nisu dali direktan odgovor na pitanja o novoj kablovskoj mreži.Britanska agencija, koja je ovu informaciju objavila pod oznakom ekskluzivno, navodi da takav kineski plan pokazuje da rastući sukob između Vašingtona i Pekinga može dovesti do cepanja interneta kakvog znamo.Podvodni kablovi prenose 95 odsto internet podatakaNaime, pre mesec dana obelodanjeno je da je američka vlada, zabrinuta zbog navodnog kineskog nadzora internet podataka, u protekle četiri godine osujetila više kineskih projekata za postavljanje podvodnih optičkih kablova. Vašington je takođe blokirao licence za planirane morske kablove privatnih investitora koji bi povezali SAD i Hongkong, uključujući i projekte koje su predvodili Gugl, Meta i Amazon.Podmorski kablovi prenose više od 95 odsto trenutnog internet saobraćaja. Njihovi vlasnici već decenijama su grupa telekom i tehnoloških kompanija, koje su iskoristile svoje resurse da izgrade široku mrežu kako bi podaci mogli da teku bez prestanka širom sveta.Ali ti kablovi, koji su osetljivi na špijuniranje i sabotaže, postali su oružje uticaja u eskaliranom nadmetanju SAD i Kine, navodi Rojters.Rivalski američki projekat iz kog su Kinezi izbačeniKineski EMA projekat bio bi direktan rival drugoj kablovskoj mreži koju gradi američka firma „Sabkom“, pod nazivom SeaMeWe-6 (Southeast Asia-Middle East-Western Europe-6, Jugoistočna Azija, Bliski Istok, Zapadna Evropa-6), koji će takođe povezati Singapur sa Francuskom, preko Pakistana, Saudijske Arabije, Egipta i još nekoliko zemalja.Konzorcijum koji je trebalo da gradi tu mrežu, u koji su na početku bili uključeni i Čajna mobajl, Čajna telekom, Čajna junikom i telekom operateri iz nekoliko drugih država, u startu je izabrao kompaniju HMN da postavi kabl. Ali, pod pritiskom američke vlade, ugovor je predat „Sabkomu“.Američki pristup uključivao je davanje miliona dolara u trening grantovima stranim telekom firmama kako bi izabrale „Sabkom“ umesto HMN-a. Američko ministarstvo trgovine takođe je uvelo sankcije HMN-u u decembru 2021. godine, optužujući tu kompaniju da je htela da nabavi američku tehnologiju kako bi modernizovala kinesku vojsku. Taj potez podrio je opstanak projekta, jer HMN više nije mogao da prodaje kablove američkih tehnološkim firmama, koje su pre toga bile najveća mušterija.Kineski operateri potpisali su ove godine memorandum o razumevanju sa četiri strane telekom kompanije: francuskim „Oranžom“, pakistanskom PTCL, Telekomom Egipat i Zainom iz Saudijske Arabije, koja je deo kuvajtskog KSCP-a.Kineska strana održala je razgovore i sa singapurskim Singtelom, koji je pod kontrolom države, a poslate su ponude i u druge zemlje Azije, Afrike i Bliskog Istoka za učešće u konzorcijumu, tvrdi Rojters.EMA počinje da radi 2025.Za velike podmorske kablovske projekte potrebno je oko tri godine da bi bili završeni, a kineske kompanije nadaju se da će njihova nova mreža proraditi do 2025.Taj kabl će dati stratešku prednost Kini u nadmetanju sa SAD, navodi Rojters, jer će dati superbrzu vezu Hongkonga i Kine sa ostatkom sveta, što Vašington želi da izbegne, navodi Rojters.Prema njihovoj proceni, ta mreža će kineskim telekom kompanijama dati zaštitu i doseg u slučaju da budu isključene sa američkih mreža.Paralelne mreže - kraj interneta kakvog znamoStručnjaci za bezbednost navode da bi izgradnja paralelnih mreža mogla da bude znak kako bi globalna internet infrastruktura, uključujući kablove, data centri i mreže mobilnih telefona u budućnosti mogli da budu podeljeni. Tako će države možda morati da biraju između kineskih i američkih mrežaAntonija Hmaidi, analitičar berlinskog Merkator instituta za kineske studije, dodaje da internet sada radi dobro jer, bez obzira kuda podaci putuju, mogu da se kreću različitim rutama.„Ukoliko podaci moraju da putuju mrežom koju odobravaju Vašington ili Peking, to će biti lakše Americi i Kini da manipulišu i špijuniraju te podatke, a korisnici interneta biće suočeni sa degradacijom servisa, čime će biti otežano i poslovanje širom sveta“, kaže ona.Da li se Kina i SAD spremaju za vojni sukob, pogledajte u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“
https://lat.sputnikportal.rs/20230326/kina-vise-nema-iluzija--sprema-se-za-vojni-sudar-sa-sad-video-1153075146.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230401/kineski-ugao-pad-hegemonije-cesto-pocinje-od-njene-valute--tim-putem-ide-amerika-1153446993.html
kina
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, nauka i tehnologija, kina, sjedinjene američke države
svet, svet – politika, nauka i tehnologija, kina, sjedinjene američke države
Projekat EMA - podmorski sukob Amerike i Kine: Da li će okončati internet kakav znamo
12:21 09.04.2023 (Osveženo: 12:22 09.04.2023) Kineske državne telekom kompanije razvijaju mrežu optičkih kablova vrednu 500 miliona dolara, koja će povezati Aziju, Bliski Istok i Evropu, čime će postati suparnik sličnom projektu Sjedinjenih Američkih Država, navodi Rojters.
Tri glavna kineska telekom operatera – Čajna telekomjunikejšns korporejšn (Čajna telekom), Čajna mobajl limitid i Čajna junajted netvork komjunikejšns grup (Čajna junikom) – spremaju planove za jednu od najdužih i najnaprednijih svetskih podvodnih kablovskih mreža, tvrdi Rojters, pozivajući se na četiri izvora upućena u taj plan.
Projekat EMA - kabl koji povezuje Kinu, Aziju i Evropu
Predložena mreža, nazvana
EMA (Europe-Middle East-Asia, Evropa, Bliski Istok, Azija) povezaće Hongkong sa kineskom provincijom Hajnan, a zatim dalje Singapur, Pakistan, Saudijsku Arabiju, Egipat i Francusku,
tvrdi Rojters.
Taj podvodni kabl koštaće oko 500 miliona dolara i proizvešće ga kineska kompanija HMN teknolodžiz, brzorastuća firma u svetu proizvodnje kablova, čiji je prethodnik bila kompanija u vlasništvu kineskog giganta „Huaveja“, kažu izvori.
Država će za taj posao dati subvencije HMN-u, čiji je vlasnik kompanija Hengtong optik-ilektrik.
Iz kineskih telekom kompanija, ali i HMN-a, nisu odgovorili na pitanja Rojtersa u vezi sa ovom temom.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da je „uvek ohrabrivalo kineske kompanije da se bave međunarodnom kooperacijom i investicijama“, ali nisu dali direktan odgovor na pitanja o novoj kablovskoj mreži.
Britanska agencija, koja je ovu informaciju objavila pod oznakom ekskluzivno, navodi da takav kineski plan pokazuje da rastući sukob između Vašingtona i Pekinga može dovesti do cepanja interneta kakvog znamo.
Podvodni kablovi prenose 95 odsto internet podataka
Naime, pre mesec dana obelodanjeno je da je američka vlada, zabrinuta zbog navodnog kineskog nadzora internet podataka, u protekle četiri godine osujetila više kineskih projekata za postavljanje podvodnih optičkih kablova. Vašington je takođe blokirao licence za planirane morske kablove privatnih investitora koji bi povezali SAD i Hongkong, uključujući i projekte koje su predvodili Gugl, Meta i Amazon.
Podmorski kablovi prenose više od 95 odsto trenutnog internet saobraćaja. Njihovi vlasnici već decenijama su grupa telekom i tehnoloških kompanija, koje su iskoristile svoje resurse da izgrade široku mrežu kako bi podaci mogli da teku bez prestanka širom sveta.
Ali ti kablovi, koji su osetljivi na špijuniranje i sabotaže, postali su oružje uticaja u eskaliranom nadmetanju SAD i Kine, navodi Rojters.
„Supersile se bore da dominiraju na polju napredne tehnologije, što može da odluči ekonomsku i vojnu nadmoć u narednim decenijama“, piše britanska agencija.
Rivalski američki projekat iz kog su Kinezi izbačeni
Kineski EMA projekat bio bi direktan rival drugoj kablovskoj mreži koju gradi američka firma „Sabkom“, pod nazivom SeaMeWe-6 (Southeast Asia-Middle East-Western Europe-6, Jugoistočna Azija, Bliski Istok, Zapadna Evropa-6), koji će takođe povezati Singapur sa Francuskom, preko Pakistana, Saudijske Arabije, Egipta i još nekoliko zemalja.
Konzorcijum koji je trebalo da gradi tu mrežu, u koji su na početku bili uključeni i Čajna mobajl, Čajna telekom, Čajna junikom i telekom operateri iz nekoliko drugih država, u startu je izabrao kompaniju HMN da postavi kabl. Ali, pod pritiskom američke vlade, ugovor je predat „Sabkomu“.
Američki pristup uključivao je davanje miliona dolara u trening grantovima stranim telekom firmama kako bi izabrale „Sabkom“ umesto HMN-a. Američko ministarstvo trgovine takođe je uvelo sankcije HMN-u u decembru 2021. godine, optužujući tu kompaniju da je htela da nabavi američku tehnologiju kako bi modernizovala kinesku vojsku. Taj potez podrio je opstanak projekta, jer HMN više nije mogao da prodaje kablove američkih tehnološkim firmama, koje su pre toga bile najveća mušterija.
Čajna telekom i Čajna mobajl povukli su se iz projekta pošto je „Sabkom“ dobio ugovor za kabl prošle godine i zajedno sa Čajna junikomom počeli su da prave projekat EMA. Očekuje se da kineske državne kompanije budu vlasnik više od polovine mreže, ali vode pregovore i sa stranim partnerima, navodi Rojters.
Kineski operateri potpisali su ove godine memorandum o razumevanju sa četiri strane telekom kompanije: francuskim „Oranžom“, pakistanskom PTCL, Telekomom Egipat i Zainom iz Saudijske Arabije, koja je deo kuvajtskog KSCP-a.
Kineska strana održala je razgovore i sa singapurskim Singtelom, koji je pod kontrolom države, a poslate su ponude i u druge zemlje Azije, Afrike i Bliskog Istoka za učešće u konzorcijumu, tvrdi Rojters.
EMA počinje da radi 2025.
Za velike podmorske kablovske projekte potrebno je oko tri godine da bi bili završeni, a kineske kompanije nadaju se da će njihova nova mreža proraditi do 2025.
Taj kabl će dati stratešku prednost Kini u nadmetanju sa SAD, navodi Rojters, jer će dati superbrzu vezu Hongkonga i Kine sa ostatkom sveta, što Vašington želi da izbegne, navodi Rojters.
Prema njihovoj proceni, ta mreža će kineskim telekom kompanijama dati zaštitu i doseg u slučaju da budu isključene sa američkih mreža.
Paralelne mreže - kraj interneta kakvog znamo
Stručnjaci za bezbednost navode da bi izgradnja paralelnih mreža mogla da bude znak kako bi globalna internet infrastruktura, uključujući kablove, data centri i mreže mobilnih telefona u budućnosti mogli da budu podeljeni. Tako će države možda morati da biraju između kineskih i američkih mreža
„Čini se kao da se krećemo po putu na kom će postojati američki i kineski internet ekosistem. Što se Kina i SAD budu više razdvajale u sektoru informacionih tehnologija, to će biti teže da se sprovodi međunarodna trgovina, ali i osnovne globalne funkcije“, rekao je za Rojters Timoti Hit, istraživač RAND korporacije.
Antonija Hmaidi, analitičar berlinskog Merkator instituta za kineske studije, dodaje da internet sada radi dobro jer, bez obzira kuda podaci putuju, mogu da se kreću različitim rutama.
„Ukoliko podaci moraju da putuju mrežom koju odobravaju Vašington ili Peking, to će biti lakše Americi i Kini da manipulišu i špijuniraju te podatke, a korisnici interneta biće suočeni sa degradacijom servisa, čime će biti otežano i poslovanje širom sveta“, kaže ona.
Da li se Kina i SAD spremaju za vojni sukob, pogledajte u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“
