Podele u Americi i ćutanje Evrope: Šta je sve otkrila „novinarska bomba“ o miniranju Severnog toka
22:35 25.02.2023 (Osveženo: 22:42 25.02.2023)
© AP Photo / Swedish Coast GuardSeverni tok
© AP Photo / Swedish Coast Guard
Pratite nas
Otkriće američkog istraživačkog novinara Simura Herša da su SAD i Norveška odgovorne za teroristički napad na gasovode „Severni tok“ i „Severni tok 2“ važan je događaj koji će u budućnosti imati velike posledice. Ona pokazuje da u vrhu američke administracije postoje ozbiljne podele kada je reč o politici prema Evropi i ukrajinskoj krizi.
Herš, novinar svetske reputacije i dobitnik Pulicerove nagrade, o okolnostima pod kojima su dignuti u vazduh gasovodi Severnog toka govorio je i u direktnom programu televizije RT.
Prema Heršovim navodima, Bela kuća je odlučila da izvrši sabotažu na gasovodima isključivo iz političkih razloga, a cilj je bio sprečiti Nemačku i zapadnu Evropu da otvore gasovod u slučaju velikih hladnoća.
Suština operacije je, rekao je Herš novinaru RT-ija, učiniti da zapadna Evropa nastavi da podržava NATO i isporučuje oružje Ukrajini, „raspirujući ono što je očigledno proksi rat protiv Rusije koji se upravo vodi“.
Prema rečima novinara i dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Velike Britanije, Siniše Ljepojevića, sama činjenica da je Herš uspeo da objavi svoja saznanja važna je sama po sebi – na Zapadu, kaže on, vlada velika kontrola medija i tako nešto nije lako objaviti.
Duboke podele u američkoj politici
Drugo, Herš ne piše nagađanja, tvrdi Ljepojević. Ništa nije izmislio – ima informacije iz samog vrha američke administracije i istovremeno ima podršku tog vrha da ih objavi.
„Herš je objavio činjenice koje je dobio iz samog vrha američke administracije. To znači da su podele unutar vrha američke administracije izuzetno ozbiljne i velike jer se jedan njen deo ozbiljno ne slaže politikom Bele kuće i dela Stejt departmenta i sada pokušava, kroz taj klasičan metod otkrića bez navođenja imena, ali data priznatom autoritetu kao što je Herš da se pokuša sprečiti dalje ludilo i kriminalizacija američke politike“, objašnjava on.
Herš najavio i nastavak priče
Upravo je to, dodaje naš sagovornik, najvažnije u čitavoj priči, koja, kako kaže neće stati. Ljepojević podseća da Herš već piše nastavak objavljene priče sa novim detaljima.
Heršovo otkriće nesumnjivo pokazuje da postoje različiti pristupi dokle može da ide neprijateljstvo sa Rusijom, odnosno dokle treba da se brani stav da je Amerika supersila, čak i onda kada to nije, kaže nekadašnji glavni urednik nedeljnika NIN Slobodan Reljić.
„Mi naravno ne znamo koliko je moćan taj deo. A drugo, ne znamo šta hoće. Jedino je jasno da hoće da potkopavaju Bajdena, što ne znači da oni ne bi isto radili kada bi bili na njegovom mestu“, kaže on.
Reljić sukob unutar američkog establišmenta, od kojih je jedan deo snabdeo Herša informacijama, tumači u ključi sukoba, kako kaže, „proizvodnog i neproizvodnog dela Amerike“.
„Pitanje je, kada se odnosi sa Rusijom zaoštre do kraja, ako nešto proizvodite, bez čega sve ostajete. Ne možete da budete globalni igrač, a da isključite zemlju koja poseduje glavne resurse u svetu“, smatra Reljić.
Evropa „glasno ćuti“, nema snage ni da kaže kako se zove
Evropa je, prema Ljepojevićevim rečima, pod okupacijom i nema snage da reaguje na Heršova otkrića. Ali, činjenica je da je miniranje „Severnih tokova“ objava rata, pre svega Nemačkoj.
Evropski političari nisu reagovali ni pre nekoliko godina kada je obelodanjeno da su američke obaveštajne agencije prisluškivale svoje saveznike, najviše evropske političare, među kojima je bila i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. I tada, kao i sada, Evropa je „glasno ćutala“ i nije reagovala na iznete činjenice.
Afere sa prisluškivanjem, a bilo ih je nekoliko, podseća Ljepojević, bile su, kako kaže, početak rušenja političke Evrope. Slamanje evropske političke snage ide korak po korak, a sa miniranjem „Severnih tokova“ ušli smo u višu fazu tog procesa – ukrajinska kriza pokazuje da je evropska politička elita poražena.
„Ona više nema snage ni da kaže kako se zove. U ozbiljnim krugovima to se zove političko i ekonomsko samoubistvo Evrope. I mislim da ne bi trebalo očekivati nikakav ozbiljniji otpor jer su oni koji vode Evropu, iako su izabrani na izborima, korumpirana, nesposobna i kolonijalna ekipa. Oni su kolonijalni službenici“, konstatuje Ljepojević.
Amerika mora da se promeni
Posledice Heršovih otkrića prvenstveno bi trebalo da se osete u američkoj politici jer bez promena u Americi nema promena u Evropi, dodaje on. S obzirom da Amerika još uvek ne želi da ispusti kontrolu nad Evropom, evropska pobuna u sadašnjem vremenu i uslovima izazvala bi, kako Ljepojević kaže, svetski rat.
„Međutim, doći će do promena u Americi, jer Herš je ovo napisao ne zbog evropsko-američkih odnosa, već zbog same Amerike. Deo vrha koji je Herša snabdeo podacima dao ih je zbog Amerike“, tvrdi Ljepojević.
Komentarišući Heršovu ocenu da bi miniranje gasovoda moglo da naruši odnose u NATO-u, Reljić kaže da su ti odnosi već narušeni i to ilustruje nedavnom raspravom u Mađarskom parlamentu tokom rasprave o članstvu Finske i Švedske u Alijansi.
„To je samo pojavni oblik tog sukoba. U Evropi je sve veći raskol između vladajućih elita, koje su sve korumpirane, i nesrećnog naroda koji sve to mora da trpi. Nema evropske zemlje u kojoj stanje nije takvo“, tvrdi Reljić.
U svakoj evropskoj zemlji održavaju se protesti protiv NATO-a sa različitim motivima, ali suština je, prema rečima našeg sagovornika, u odbijanju da se živi u sistemu u kome je NATO glavni garant opstanka – ti procesi stalno napreduju, sve su masovniji i glasniji.
Heršovo otkriće je zato, kako Reljić kaže, samo jedna tačka u procesu otkrivanja na šta je Amerika sve spremna u pokušajima da ostane jedini svetski igrač i pokaže da je loše biti američki neprijatelj, ali da je mnogo gore biti američki prijatelj.