https://lat.sputnikportal.rs/20230201/mediji-mirovna-inicijativa-predsednika-brazila-za-ukrajinu-razocarala-zapad-1150273147.html
Mediji: Mirovna inicijativa predsednika Brazila za Ukrajinu razočarala Zapad
Mediji: Mirovna inicijativa predsednika Brazila za Ukrajinu razočarala Zapad
Sputnik Srbija
Stav novog predsednika Brazila Lule da Silve o sukobu u Ukrajini izazvao je nedoumicu na Zapadu, kojem su želje zamaglile pogled na stvarnost, piše list... 01.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-01T20:15+0100
2023-02-01T20:15+0100
2023-02-01T20:15+0100
svet
ignasio lula da silva
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
brazil
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111876/73/1118767332_0:0:468:264_1920x0_80_0_0_82c0c4d4501bdfef83fc6ff425854e8b.jpg
Predsednik Brazila je, takođe, Kijevu predložio da istupe sa zajedničkom mirovnom inicijativom. Prema mišljenju eksperata, takav korak nije usiljen, jer je u prošlosti Lula u više navrata sukobljene strane dovodio za pregovarački sto.Očekivanja su bila velika: brazilski predsednik mora da pogura trgovinske sporazume koji su zapali u ćorsokak, da inicira nove partnerske odnose i da spase Amazoniju. Ipak, posle posete kancelara Nemačke Luisu Injasiju Lula da Silvi, na Zapadu je nastupilo razočaranje i shvatanje da su određena očekivanja od novog predsednika Brazila bila samo puste želje, piše „Erste“.Prema oceni lista, Lula je otvoreno odbio želju Šolca: Nemačka je želela da Brazil isporuči Ukrajini municiju za tenkove.Kako tvrdi list, to se moglo predvideti i ranije, jer taj stav nije samo u skladu s politikom Lule, nego i sa celokupnom spoljnom politikom Brazila, koji se nije pridruži ni sankcijama protiv Rusije.Profesor međunarodnih odnosa i direktor Centra za politička istraživanja BRIKS Ana Garsija objašnjava da je Brazil zemlja koja istorijski teži autonomiji u odnosu na velike države.Još tokom prva dva mandata na mestu predsednika, početkom dvehiljaditih, Lula se držao višepolarne strategije i uvek se zalagao za dobre odnose sa svim globalnim igračima, bilo da je reč o Savezu južnoameričkih nacija (UNASUR), BRIKS-u ili G20, bilo da je reč o diktatorima, ili demokratama.Još pre svog poslednjeg izbora na dužnost predsednika Lulin stav o sukobu u Ukrajini izazvao je nedomumicu na Zapadu. U intervjuu američkom listu „Tajm“ on je izjavio da su za raspirivanje sukoba delimično odgovorni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i NATO.Sada je, međutim, Lula ipak bio konkretniji. Nakon sastanka sa Šolcom objavljeno je zajedničko saopštenje za medije, u kojem se osuđuju dejstva Rusije. Lula je naglasio da je Rusija napravila „klasičnu grešku“. „Ipak, ja sam uvek smatrao: ako jedan neće, dvoje ne mogu da ratuju“, naveo je predsednik Brazila.Tokom posete Šolca Lula je jasno dao na znanje da nije uloženo dovoljno truda u potragu za rešenjem sukoba kroz pregovore. On se čak i ponudio da bude onaj koji „gradi mostove mira“.Ako se uzme u obzir međunarodna pozicija Brazila, takav korak nije usiljen. Lula je u prošlosti u više navrata dovodio sukobljene strane za pregovarački sto – kako u Latinskoj Americi, tako i na Bliskom istoku. Tokom predstojećih putovanja u Vašington i Peking u narednim mesecima on namerava da „opipa teren“ za eventualne pregovore. Prema Lulinim rečima, sada u to treba da se uključi Kina i da pomogne.Ipak, pitanje je koliko je takav korak realan u ovom trenutku i da li Lula precenjuje svoju ulogu.U brazilskoj štampi ta tema u početku nije naišla na odjek, jer unutar zemlje Lula ima druge brige. Neophodno je istražiti pokušaj pristalica bivšeg predsednika Žaira Bolsonara da zauzmu vladina zdanja u Braziliji i naći način da se savlada duboki ideološki raskol u zemlji.Nemiri sazrevaju i u regionu, posebno u susednom Peruu, koji je ogrezao u dubokoj političkoj krizi. „Graditelj mostova“ želeo bi da stigne i time da se pozabavi. Jedno se sa sigurnošću može reći: Lula je jasno dao do znanja da namerava da igra važnu ulogu na regionalnoj i međunarodnoj sceni. Ipak, nesuglasice o „ukrajinskom pitanju“ ne znače da Brazil nije partner Nemačke, zaključuje „Erste“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/predsednik-brazila-necemo-slati-municiju-kijevu-s-kinom-o-miru-izmedju-ukrajine-i-rusije-1150189111.html
brazil
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ignasio lula da silva, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, brazil
ignasio lula da silva, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, brazil
Mediji: Mirovna inicijativa predsednika Brazila za Ukrajinu razočarala Zapad
Stav novog predsednika Brazila Lule da Silve o sukobu u Ukrajini izazvao je nedoumicu na Zapadu, kojem su želje zamaglile pogled na stvarnost, piše list „Erste“. Na sastanku s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom Lula je odbio da isporučuje municiju Ukrajini, izjavivši da ne želi čak ni posredno da učestvuje u sukobu.
Predsednik Brazila je, takođe, Kijevu predložio da istupe sa zajedničkom mirovnom inicijativom. Prema mišljenju eksperata, takav korak nije usiljen, jer je u prošlosti Lula u više navrata sukobljene strane dovodio za pregovarački sto.
Očekivanja su bila velika: brazilski predsednik mora da pogura trgovinske sporazume koji su zapali u ćorsokak, da inicira nove partnerske odnose i da spase Amazoniju. Ipak, posle posete kancelara Nemačke Luisu Injasiju Lula da Silvi, na Zapadu je nastupilo razočaranje i shvatanje da su određena očekivanja od novog predsednika Brazila bila samo puste želje, piše „Erste“.
Prema oceni lista, Lula je otvoreno odbio želju Šolca: Nemačka je želela da Brazil isporuči Ukrajini municiju za tenkove.
„Brazil nije zainteresovan za isporuku municije koja se koristi u ratu Rusije i Ukrajine. Brazil je zemlja mira. Zbog toga Brazil ne želi da učestvuje u tome, čak ni posredno“, izjavio je Lula.
Kako tvrdi list, to se moglo predvideti i ranije, jer taj stav nije samo u skladu s politikom Lule, nego i sa celokupnom spoljnom politikom Brazila, koji se nije pridruži ni sankcijama protiv Rusije.
Profesor međunarodnih odnosa i direktor Centra za politička istraživanja BRIKS Ana Garsija objašnjava da je Brazil zemlja koja istorijski teži autonomiji u odnosu na velike države.
„To je povezano s istorijom zemlje, kao i s ulogom regionalnog lidera, posebno za zemlje u razvoju. Pre svega Brazil se drži pragmatičnog pristupa. On nikada nije bio čvrsto povezan s nekim blokom ili centrom moći. U tome nema ničeg novog“, navodi Garsija.
Još tokom prva dva mandata na mestu predsednika, početkom dvehiljaditih, Lula se držao višepolarne strategije i uvek se zalagao za dobre odnose sa svim globalnim igračima, bilo da je reč o Savezu južnoameričkih nacija (UNASUR), BRIKS-u ili G20, bilo da je reč o diktatorima, ili demokratama.
Još pre svog poslednjeg izbora na dužnost predsednika Lulin stav o sukobu u Ukrajini izazvao je nedomumicu na Zapadu. U intervjuu američkom listu „Tajm“ on je izjavio da su za raspirivanje sukoba delimično odgovorni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i NATO.
Sada je, međutim, Lula ipak bio konkretniji. Nakon sastanka sa Šolcom objavljeno je zajedničko saopštenje za medije, u kojem se osuđuju dejstva Rusije. Lula je naglasio da je Rusija napravila „klasičnu grešku“. „Ipak, ja sam uvek smatrao: ako jedan neće, dvoje ne mogu da ratuju“, naveo je predsednik Brazila.
Tokom posete Šolca Lula je jasno dao na znanje da nije uloženo dovoljno truda u potragu za rešenjem sukoba kroz pregovore. On se čak i ponudio da bude onaj koji „gradi mostove mira“.
Ako se uzme u obzir međunarodna pozicija Brazila, takav korak nije usiljen. Lula je u prošlosti u više navrata dovodio sukobljene strane za pregovarački sto – kako u Latinskoj Americi, tako i na Bliskom istoku. Tokom predstojećih putovanja u Vašington i Peking u narednim mesecima on namerava da „opipa teren“ za eventualne pregovore. Prema Lulinim rečima, sada u to treba da se uključi Kina i da pomogne.
„To nije naivna ideja. Tako je Lula pozicionirao sebe i u drugim situacijama kada je postojala međunarodna napetost. Moguće je da ne treba polagati previše nade u to da će Kina igrati značajnu ulogu u tom procesu, jer ona ima svoje probleme koje mora da rešava, a između Zapada i Kine postoji znatna napetost. Eventualni partneri mogli bi da budu Turska, Indija i Južnoafrička Republika“, smatra Ana Garsija.
Ipak, pitanje je koliko je takav korak realan u ovom trenutku i da li Lula precenjuje svoju ulogu.
U brazilskoj štampi ta tema u početku nije naišla na odjek, jer unutar zemlje Lula ima druge brige. Neophodno je istražiti pokušaj pristalica bivšeg predsednika Žaira Bolsonara da zauzmu vladina zdanja u Braziliji i naći način da se savlada duboki ideološki raskol u zemlji.
Nemiri sazrevaju i u regionu, posebno u susednom Peruu, koji je ogrezao u dubokoj političkoj krizi. „Graditelj mostova“ želeo bi da stigne i time da se pozabavi. Jedno se sa sigurnošću može reći: Lula je jasno dao do znanja da namerava da igra važnu ulogu na regionalnoj i međunarodnoj sceni. Ipak, nesuglasice o „ukrajinskom pitanju“ ne znače da Brazil nije partner Nemačke, zaključuje „Erste“.
