https://lat.sputnikportal.rs/20230131/ovo-u-ukrajini-nije-farsa-nikome-nece-biti-smesno-ako-se-desi-ono-najgore-video-1150223828.html
Ovo u Ukrajini nije farsa: Nikome neće biti smešno ako se desi ono najgore… /video/
Ovo u Ukrajini nije farsa: Nikome neće biti smešno ako se desi ono najgore… /video/
Sputnik Srbija
Istorija se u Ukrajini ponavlja kao farsa vremena kad su tzv. zapadne demokratije gurale Nemačku u rat na istoku, samo što sada imamo i nuklearne potencijale na... 31.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-31T21:14+0100
2023-01-31T21:14+0100
2023-02-01T07:54+0100
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
podkast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1f/1150224978_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_018c98a49edaba1b31b160f3b7f34865.jpg
Od najave dolaska nemačkih tenkova na tlo Ukrajine, do ponašanja Zapada, između trenutnih dešavanja u Ukrajini i događaja iz dva rata u 20. veku nameću se brojne istorijske paralele, mada ima i novih momenata.„Nekada su rumunske, španske, italijanske snage bile u manjini u bici kod Staljingrada, a danas imamo proksi ukrajinske snage, plus plaćenici, preobučene armije Poljaka, Rumuna i nešto profesionalaca iz američkih i drugih zapadnih armija, na prvom mestu britanske. Oni su sada u većini“, konstatuje profesor dr Mile Bjelajac.Ukrajinska farsaOvo je, ističe Bjelajac, rat koji se službeno još ne naziva ratom NATO i Zapadne Evrope protiv Rusije, mada je to jasno od prvog dana, a naročito od 2014. godine i puča u Kijevu.Po oceni dr Gorana Miloradovića sa Instituta za savremenu istoriju, zbivanja u Ukrajini su upravo farsa onoga što se dešavalo tridesetih-četrdesetih godina prošlog veka.Zapad bi da zauvek bude „beli konj u ergeli“Kako kaže, 20.vek je bio prilično kratak - trajao je od Prvog svetskog rata do sloma Istočnog bloka, pri čemu je anomalija da je svet bio stabilan zato što je bio podeljen na dva suprostavljena bloka.„Kad se ta ravnoteža poremetila opet smo se vratili ne u nešto novo nego u pređašnje stanje, odnosno, u stanje u kome su se nalazili ekonomski i geostrateški odnosi najvećih država Evrope i sveta s tim što imamo nove elemente: da je arapski svet postao mnogo značajniji zbog energenata, Kinu koja je postala sila. Tako da se svet promenio ali i nije. Promenilo se to što je jedna ideologija izgubila značaj, a to je komunistička i sve njene varijacije i sad smo se ponovo vratili u realan svet. Izašli smo iz sveta ideoloških maštarija i došli ponovo na čvrsto tlo interesa i to se jako dobro vidi. Pokušaji da se dođe do resursa su glavni motiv ovog rata. I naravno, zakonitosti ekonomije koja vlada na Zapadu koja stalno mora odnekud da crpi vrednosti ali i nivo međunarodne moći da bi se i u budućim generacijama moglo biti prvi, biti beli konj u ergeli i uvek diktirati pravac kretanja“, objašnjava Miloradović.Ključna promena je, ipak, to što postoji nuklearni potencijal na raznim stranama tako da, napominje on, bezgranična drskost s kojom su recimo sile u Prvi svetski rat krenule kao na svadbu više nije moguća.Nemačka i nije i jeste u ratu s RusijomKomentarišući suprotstavljene izjave šefa nemačke diplomatije Analene Berbok da Evropa mora biti jedinstvena jer je „u ratu sa Rusijom“ i nemačkog kancelara Olafa Šolca da „nijedna zemlja NATO ne učestvuje direktno u tom ratu“, on primećuje da Nemačka i nije, i jeste u ratu sa Rusijom:„Kad treba da se obrate Istočnoj Evropi i ostatku sveta onda nisu, a kad treba da se obrate Zapadu i kad ih posmatra veliki brat onda jesu. Te dve izjave najbolje ilustruju trenutnu poziciju Nemačke, koja ne može baš mnogo da bira ali ipak može da bira više nego neke druge, manje zemlje.“Na pitanje da li su ipak Nemci „nasankani“ od Amerikanaca, pa su prihvatili isporuku tenkova „leopard“ Ukrajini dok uprkos najavama nije izvesno da će tamo stići američki „abramsi“, Miloradović kaže da bi to onda značilo da je Nemačka suverena zemlja ako ju je neko prevario.„Nemačka je samo delimično suverena zemlja, njene političke elite nisu suverene. Nisu to ljudi koji sami promišljaju izjave poput one koju je dala Analena Berbok. Šolc danas izjavi jedno, sutra drugo, čim mu zazvoni telefon on je već promenio mišljenje i to dosta rečito govori koliki je stepen njihove nezavisnosti. Njihove elite su instrumentalizovane, a koliko mogu da se koprcaju to je pitanje za budućnost“, kaže naš sagovornik, uz opasku da je pitanje da li ćemo „abramse“ uopšte videti u Istočnoj Evropi, ali da „leoparde“ sigurno hoćemo.Da li to Zapad misli da može da pokori nuklearnu siluKad je reč o mogućnosti direktnog sukoba NATO i Rusije, Miloradović postavlja retoričko pitanje - kako tamo na Zapadu misle da pokore nuklearnu silu prvog reda.Nisu uspeli ni da ruskoj ekonomiji nanesu udar sankcijama, koje je Rusija nakon osam godina priprema uspela dobro da amortizuje.„Čemu se dalje Zapad može nadati ne znam ali produžavanje rata je očigledno jedino što im sada pada na pamet, pogotovu što je to povezano i sa određenm izbornim ciklusima na Zapadu - ne sme se predati rat pred izbore. Ako kapituliraju gotovo je, predali su vlast i kod kuće. Mnogo toga je u igri i na stolu“, zaključuje Miloradović.
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/lavrov-potpisnici-minskih-sporazuma-priznali-da-su-oni-bili-potrebni-za-pripremu-rata-sa-rusijom-1150202185.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/milanovic-rusiju-je-nemoguce-pobediti-1150197515.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/de-golov-unuk-apelovao-da-se-sad-urazume-i-postigne-trajan-mir-sa-rusijom-1150191131.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, podkast
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom, podkast
Ovo u Ukrajini nije farsa: Nikome neće biti smešno ako se desi ono najgore… /video/
21:14 31.01.2023 (Osveženo: 07:54 01.02.2023) Istorija se u Ukrajini ponavlja kao farsa vremena kad su tzv. zapadne demokratije gurale Nemačku u rat na istoku, samo što sada imamo i nuklearne potencijale na raznim stranama, pa posledice, upozoravaju istoričari, ovoga puta mogu biti daleko od farsičnih.
Od najave dolaska nemačkih tenkova na tlo Ukrajine, do ponašanja Zapada, između trenutnih dešavanja u Ukrajini i događaja iz dva rata u 20. veku nameću se brojne istorijske paralele, mada ima i novih momenata.
„Nekada su rumunske, španske, italijanske snage bile u manjini u bici kod Staljingrada, a danas imamo proksi ukrajinske snage, plus plaćenici, preobučene armije Poljaka, Rumuna i nešto profesionalaca iz američkih i drugih zapadnih armija, na prvom mestu britanske. Oni su sada u većini“, konstatuje profesor dr Mile Bjelajac.
Ovo je, ističe Bjelajac, rat koji se službeno još ne naziva ratom NATO i Zapadne Evrope protiv Rusije, mada je to jasno od prvog dana, a naročito od 2014. godine i puča u Kijevu.
Po oceni dr Gorana Miloradovića sa Instituta za savremenu istoriju, zbivanja u Ukrajini su upravo farsa onoga što se dešavalo tridesetih-četrdesetih godina prošlog veka.
„Zapadne demokratije, Britanija, Francuska, a u pozadini i Amerika, gledale su da Nemačku usmere ka istoku i žrtvovale jednu po jednu evropsku zemlju - pa je dozvoljeno da Češka bude progutana od Trećeg rajha, Jugoslavija je naterana da se podeli i da se formira Banovina Hrvatska, Rumunija koja je takođe bila pod egidom zapadnih demokratija prisiljena da se odrekne Transilvanije. Time se otvara mek prolaz za Nemce ka istoku, u pokušaju da ih navuku da se sukobe sa Sovjetima“, podseća Miloradović, dodajući da se slično dešavalo i u Prvom svetskom ratu.
Zapad bi da zauvek bude „beli konj u ergeli“
Kako kaže, 20.vek je bio prilično kratak - trajao je od Prvog svetskog rata do sloma Istočnog bloka, pri čemu je anomalija da je svet bio stabilan zato što je bio podeljen na dva suprostavljena bloka.
„Kad se ta ravnoteža poremetila opet smo se vratili ne u nešto novo nego u pređašnje stanje, odnosno, u stanje u kome su se nalazili ekonomski i geostrateški odnosi najvećih država Evrope i sveta s tim što imamo nove elemente: da je arapski svet postao mnogo značajniji zbog energenata, Kinu koja je postala sila. Tako da se svet promenio ali i nije. Promenilo se to što je jedna ideologija izgubila značaj, a to je komunistička i sve njene varijacije i sad smo se ponovo vratili u realan svet. Izašli smo iz sveta ideoloških maštarija i došli ponovo na čvrsto tlo interesa i to se jako dobro vidi. Pokušaji da se dođe do resursa su glavni motiv ovog rata. I naravno, zakonitosti ekonomije koja vlada na Zapadu koja stalno mora odnekud da crpi vrednosti ali i nivo međunarodne moći da bi se i u budućim generacijama moglo biti prvi, biti beli konj u ergeli i uvek diktirati pravac kretanja“, objašnjava Miloradović.
Ključna promena je, ipak, to što postoji nuklearni potencijal na raznim stranama tako da, napominje on, bezgranična drskost s kojom su recimo sile u Prvi svetski rat krenule kao na svadbu više nije moguća.
„Zna se da posledice ovog puta mogu biti daleko od farsičnih. Neće biti smešno ako i kad grune prva nuklearna taktička bomba koja nema onaj razorni potencijal kakve su imale bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki, jer ona služi za uništavanje malih vojnih ciljeva, ali to bi iz fundamenta promenilo svet i doživljaj šta je to vrednost“, upozorava Miloradović.
Nemačka i nije i jeste u ratu s Rusijom
Komentarišući suprotstavljene izjave šefa nemačke diplomatije Analene Berbok da Evropa mora biti jedinstvena jer je „u ratu sa Rusijom“ i nemačkog kancelara Olafa Šolca da „nijedna zemlja NATO ne učestvuje direktno u tom ratu“, on primećuje da Nemačka i nije, i jeste u ratu sa Rusijom:
„Kad treba da se obrate Istočnoj Evropi i ostatku sveta onda nisu, a kad treba da se obrate Zapadu i kad ih posmatra veliki brat onda jesu. Te dve izjave najbolje ilustruju trenutnu poziciju Nemačke, koja ne može baš mnogo da bira ali ipak može da bira više nego neke druge, manje zemlje.“
Na pitanje da li su ipak Nemci „nasankani“ od Amerikanaca, pa su prihvatili isporuku tenkova „leopard“ Ukrajini dok uprkos najavama nije izvesno da će tamo stići američki „abramsi“, Miloradović kaže da bi to onda značilo da je Nemačka suverena zemlja ako ju je neko prevario.
„Nemačka je samo delimično suverena zemlja, njene političke elite nisu suverene. Nisu to ljudi koji sami promišljaju izjave poput one koju je dala Analena Berbok. Šolc danas izjavi jedno, sutra drugo, čim mu zazvoni telefon on je već promenio mišljenje i to dosta rečito govori koliki je stepen njihove nezavisnosti. Njihove elite su instrumentalizovane, a koliko mogu da se koprcaju to je pitanje za budućnost“, kaže naš sagovornik, uz opasku da je pitanje da li ćemo „abramse“ uopšte videti u Istočnoj Evropi, ali da „leoparde“ sigurno hoćemo.
Da li to Zapad misli da može da pokori nuklearnu silu
Kad je reč o mogućnosti direktnog sukoba NATO i Rusije, Miloradović postavlja retoričko pitanje - kako tamo na Zapadu misle da pokore nuklearnu silu prvog reda.
„Mislim na strateški nuklearni potencijal koji ima Rusija, a koji može svaki veliki grad na ovoj planeti da pretvori u radioaktivni pepeo, ali bukvalno. Ovo nije nikakva stilska figura“, upozorava istoričar koji smatra da je prvobitna ideja Zapada bila da Rusiju iznutra uruši što se nije ostvarilo.
Nisu uspeli ni da ruskoj ekonomiji nanesu udar sankcijama, koje je Rusija nakon osam godina priprema uspela dobro da amortizuje.
„Čemu se dalje Zapad može nadati ne znam ali produžavanje rata je očigledno jedino što im sada pada na pamet, pogotovu što je to povezano i sa određenm izbornim ciklusima na Zapadu - ne sme se predati rat pred izbore. Ako kapituliraju gotovo je, predali su vlast i kod kuće. Mnogo toga je u igri i na stolu“, zaključuje Miloradović.
