Nikad manje samostalna: Evropa postala patuljak Londona i Vašingtona
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
Ukrajinska kriza otkrila je pravu ulogu Evropske unije na geopolitičkoj mapi sveta i ogolila stvarnu prirodu odnosa SAD prema svojim "evropskim saveznicima". Evropa danas ne nastupa kao samostalni akter, već kao patuljak Londona i Vašingtona, a na sopstvenu štetu ulazi u konfrontaciju sa Rusijom.
Ovo je mišljenje stručnjaka za međunarodne odnose i pravo iz Slovenije Danijela Igreca na pitanje koliko je EU kao zajednica oslabila države članice do te mere da su postale zavisne i politički, i ekonomski od drugih, a samim tim i njihov stav više nije njihov već onoga ko ima pare moć.
EU oruđe u rukama angloameričkih elita
Igrec napominje da se potvrdilo da je ovakva EU puko oruđe u rukama angloameričkih elita, a njena spoljna politika produžena ruka spoljnopolitičkih interesa Vašingtona.
„Mi danas svedočimo konceptu EU koji je potpuno drugačiji od one Evrope koju su zamišljali evropski narodi posle Drugog svetskog rata. Umesto Evrope suverenih država gde se poštuje nacionalni identitet i ravnopravnost svakog naroda mi imamo Evropu kao prostor na kojem dominiraju politički i ekonomski interesi pre svega SAD i Velike Britanije,“ ističe on i u isto vreme podseća da su ove dve zemlje kroz čitavu istoriju 19. i 20. veka pokušavaju da postignu jedno - da spreče strateško približavanje evropskih zemalja i Rusije koja je njihov prirodni politički, ekonomski i bezbednosni partner.
„U tu svrhu je i osmišljen NATO, koji se koristi za održavanje okupacije nad Evropom. To se najbolje vidi u slučaju vojnog sukoba u Ukrajini, gde Evropa ne nastupa kao samostalni akter," objašnjava sagovornik Sputnjika.
Evropske države izgubile svoje nacionalne interese
Kao što vidimo, dodaje on, to je dovelo do ozbiljne ekonomske, energetske i socijalne krize - većina evropskih zemalja suočava se sa ogromnom inflacijom i padom proizvodnje, životni standard građana je u drastičnom opadanju, stopa siromaštva i nezaposlenosti nezaustavljivo raste.
„O nesamostalnosti evropskih zemalja u odnosu na pritiske i zahteve iz Vašingtona dovoljno govori i činjenica da recimo nijedna afrička zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Ispostavlja se da su jedna Somalija ili jedan Burundi nezavisniji u vođenju spoljne politike od evropskih "sila" kao što su Nemačka, Italija ili Francuska,“ ističe sagovornik Sputnjika.
U takvom poretku teško da možemo, primećuje Igrec, govoriti o državama koje su nezavisne i koje vode samostalnu spoljnu politiku.
„Ipak, mi u poslednje vreme možemo da uočimo određene tačke otpora takvom vašingtonsko-briselskom modelu evropskih integracija. Tu pre svega mislim na Mađarsku i njeno državno rukovodstvo koje nije saglasno sa daljom desuverenizacijom evropskih zemalja i otimanjem njihovih nadležnosti u interesu stvaranja nekakvih „Sjedinjenih evropskih država". Najočitije se to protivljenje vidi na primeru sankcija Rusiji kada zvanična Budimpešta najglasnije protivreči odlukama koje podrivaju njene strateške nacionalne i bezbednosne interese. Tu je i Poljska koja sve više izražava nezadovoljstvo politikom centralizacije EU i otvoreno se suprotstavlja pravnoj samovolji koju sprovodi Evropski sud pravde,“ kaže on.
Polako se nazire otpor država EU prema jarmu
O određenom otporu možemo da govorimo i u kontekstu onih članica koje nisu priznale tzv. Republiku Kosovo. I na ovom primeru vidi se protivljenje tom angloameričkom narativnu jednostranih i nametnutih rešenja koji je faktički postao primarna politička matrica delovanja EU i njenih institucija.
„Upravo se na ovom primeru vidi ta borba između, po jednoj strani, potrebe država da odbrane izvorne principe međunarodnog prava i sačuvaju samostalnu spoljnu politiku i, po drugoj strani, agresivnih pokušaja Vašingtona i Brisela da svim članicama nametnu svoje iskrivljeno tumačenje međunarodnog prava, koje se temelji na negaciji Povelje UN,“ zaključak je našeg sagovornika.
Srbija bi, smatra Igrec, trebalo da izvuče pouke iz ovakvih primera i da, uzimajući u obzir negativna iskustva zemalja članica, preispita svoj trenutni odnos prema EU.
Srbija da jasno pokaže da se ne slaže sa Briselom
„Ne možete strateškim spoljnopolitičkim prioritetom proglašavati članstvo u organizaciji koja najdirektnije gazi vaš teritorijalni integritet i traži od vas da stavite potpis na nezakonitu secesiju. Ne možete spoljnopolitičkim ciljem proglašavati ulazak u zajednicu koja Rezoluciju 1244 proglašava prevaziđenim dokumentom, a obavezujuće odluke SB UN zamenjuje političkim dekretima kao što je tzv. francusko-nemački plan za KiM,“ smatra on.
Strateški interes Srbije, zaključak je Igreca, trebalo bi da bude stvaranje snažnijeg političkog partnerstva sa pojedinačnim zemljama članicama EU koje pokazuju neslaganje sa politikom zvaničnog Brisela, pre svega jačanje saradnje sa državama koje, poštujući najstarije i najvažnije pravilo međunarodnog prava, princip teritorijalnog integriteta, čuvaju interes Srbije da samoproglašeno Kosovo ostane van međunarodnih institucija.
