https://lat.sputnikportal.rs/20230101/u-eu-nista-dobro-sta-nas-ceka-u-2023-1148836362.html
U EU ništa dobro: Šta nas čeka u 2023?
U EU ništa dobro: Šta nas čeka u 2023?
Sputnik Srbija
Od 2023. godine u svetu kada je u pitanju privreda ne možemo da očekujemo ništa dobro, mada bi neko možda i pomislio da se zbog usporavanja inflacije na Zapadu... 01.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-01T18:24+0100
2023-01-01T18:24+0100
2023-01-01T18:24+0100
svet
svet
ekonomija
svet – ekonomija
nova godina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/09/1142451659_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1b497092c8ec3f11459909974bab5154.jpg
Mnogo je drugih parametara koji ni najmanje ne ostavljaju prostor za optimizam, kaže za Sputnjik ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.Kada smo ga pred kraj 2021. godine pitali za očekivanja od 2022. rekao nam je da će biti veliki uspeh ako ne bude gora od prethodne godine. Tada niko nije mogao ni da nasluti da će godinu za nama obeležiti ruska vojna operacija u Ukrajini koja je u najvećoj meri uticala na globalni tok stvari u svakom smislu, a zasad ponajviše u ekonomskom.Ništa dobro u 2023.Naš sagovornik podseća da su i međunarodne finansijske institucije sve manje bile optimistične u prognozama kako se prethodna godina bližila kraju. Na kraju su procenili da će svetska privreda u 2023. godini usporiti. Njen rast će biti ispod dva odsto procena je i Siti grupe, Goldman Saksa, Barkliza, DŽ.P. Morgana.Koliko god da se nekome činilo da je usporavanjem inflacije postignut cilj do koga se došlo strogim merama monetarne politike koje su novac učinile vidno skupljim, to će tek doneti novu muku.Učestalo podizanje referentnih kamatnih stopa prvo od strane američkog Feda, a od sredine godine i Evropske centralne banke donelo je veće kamatne stope na kredite zbog čega će 2023. godinu obeležiti slabije investiranje u proizvodnju.Svetska banka predviđa globalnu privredu na pragu recesije, a posebno naglo usporavanje velikih ekonomija. Po njenoj, ali i proceni Međunarodnog monetarnog fona (MMF) najgore će ipak biti u Evropi, tačnije u članicama evrozone. Čak i Nemačku, najjaču privredu EU, čeka recesija, odnosno pad ekonomske aktivnosti u dva uzastopna kvartala u odnosu na isti period u prethodnoj godini.Samopovređivanje EUNe samo da je po sredi neizvesnost i nesigurnost po pitanju dobavljanja energenata već, kako ističe, i njihova cena koja je jako visoka. Ona troškove proizvodnje čini bitno većim negde i do neisplativosti.Nije, kaže on, pitanje da li će biti loših vesti, već koliko će ih biti, pogotovo za ekonomiju u Evropi koja će prema prognozama imati pad privrede od 0,2 odsto.Nisu mnogo svetlija ni predviđanja za američku privredu koju takođe čeka recesija da bi na kraju zabeležila mršav privredni rast od 0,5 odsto. Za sve je kriva i dalje visoka inflacija, skuplji novac, manja ulaganja u privredu, usporena potrošnja i dalje pokidani lanci snabdevanja. Predviđanja su da će u Americi tržište rada stvoriti manje od 100.000 radnih mesta mesečno u odnosu na 200.000 koliko je mesečno stvarano u 2022.Inflacija usporava, ali…Inflacija je posle junskih rekornih 9,1 odsto počela da usporava i stigla do 7,1 procenat, ali je, po oceni bivšeg ministra finansija Larija Samersa, pred američkom ekonomijom dug put pre nego što ona bude zauzdana. Cene će ostati visoke i za „efekat lavine,“ smatra on, postoje svi rizici.Jovanović ukazuje da će godinu pred nama karakterisati i zatezanje na relaciji Amerika – EU, jer će Amerikanci brinuti svoju brigu i subvencionisanjem zelene privrede, a pre svega električnih automobila, evrospku ekonomiju učiniti nekonkurentnom. Uostalom, kako kaže, Amerikanci imaju svoju štampariju dolara, a evropska je zajednička i njihove subvencije nikada neće biti jake kao američke.Neće čuditi ni ako neki od evropskih proizvođača presele svoju proizvodnju u SAD zbog subvencija i nižih troškova energije, ističe ovaj ekonomista.Ne obraćaju pažnju na Aziju„Što se tiče Evrope tu pozitivnog pomaka nema. Naprotiv. Povećanje kamatnih stopa nije posledica samo povećanja cene energenata unazad godinu dana. Prethodnih deset godina je došlo do takozvanog kvantitativnog popuštanja, odnosno upumpavanja novca u ekonomiju. On je narastao toliko da doprinosi inflaciji“, ističe Jovanović.On pri tom dodaje da niko ne obraća pažnju na situaciju u Aziji, podsećajući da je samo oko 40 zemalja sveta uvelo sankcije Rusiji, a oko 90 odsto stanovništva to nije učinilo. Indija i Kina pre svih, po njegovom mišljenju, mogu da iskoriste mogućnost nižih cena ruskih energenata. Tu, kako smatra, postoje osnove za ubrzavanje njihovog rasta.Takve su i procene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja predviđa da će glavna tržišta u razvoju u Aziji u 2023. činiti blizu tri četvrtine rasta globalnog BDP-a.Privredni rast od pet odsto, što jeste ispod trenda u Kini, ali daleko više od drugih najjačih privreda, biće oslonjen na to da će njena privreda ponovo otvoriti nakon zaključavanja zbog pandemije kovida.Zaduženost dolazi na naplatuJovanović na kraju ističe da će sigurno na naplatu doći i prekomerna zaduženost, jer se pare na Zapadu besomučno štampaju zbog pomoći Ukrajini, kao što je to ranije bilo radi pomoći građanima i privredi zbog pandemije kovida .A na pitanje šta će biti najveći ekonomski problem u 2023. Godini, on kaže – to ko će moći da izdrži duže u trenutnim teškim okolnostima.„I to je pitanje između Zapada i Rusije. Da li će Rusija moći duže da izdrži pod sankcijama uvedenim od od 40-etak zemalja na ovom svetu od ukupno oko 200 koliko ih postoji. Ili će Zapad morati da popusti zbog povišene cene goriva, grejanja, proizvodnje, odnosno energije, povećanja nezaposlenosti, tako da se problem nalazi u pitanju ko će moći duže da izdrži“, kaže za Sputnjik profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svetska privreda u 2023. će usporiti ne ostavljaju prostor za optimizam, usporavanje inflacije doneće novu muku, veće kamatne stope slabije investiranje u proizvodnju, globalna privreda na pragu recesije najgore u evropi, samopovređivanju evropske unije nema kraja pad privrede od 0,2 odsto, američku privredu takođe čeka recesija mršav rast od 0,5 odsto, u aziji da iskoriste mogućnost nižih cena ruskih energenata, na naplatu doći i prekomerna zaduženost, rast u kini od pet odsto,
svetska privreda u 2023. će usporiti ne ostavljaju prostor za optimizam, usporavanje inflacije doneće novu muku, veće kamatne stope slabije investiranje u proizvodnju, globalna privreda na pragu recesije najgore u evropi, samopovređivanju evropske unije nema kraja pad privrede od 0,2 odsto, američku privredu takođe čeka recesija mršav rast od 0,5 odsto, u aziji da iskoriste mogućnost nižih cena ruskih energenata, na naplatu doći i prekomerna zaduženost, rast u kini od pet odsto,
U EU ništa dobro: Šta nas čeka u 2023?
Od 2023. godine u svetu kada je u pitanju privreda ne možemo da očekujemo ništa dobro, mada bi neko možda i pomislio da se zbog usporavanja inflacije na Zapadu ide u boljem pravcu.
Mnogo je drugih parametara koji ni najmanje ne ostavljaju prostor za optimizam, kaže za Sputnjik ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Kada smo ga
pred kraj 2021. godine pitali za očekivanja od 2022. rekao nam je da će biti veliki uspeh ako ne bude gora od prethodne godine. Tada niko nije mogao ni da nasluti da će godinu za nama obeležiti ruska vojna operacija u Ukrajini koja je u najvećoj meri uticala na globalni tok stvari u svakom smislu, a zasad ponajviše u ekonomskom.
Naš sagovornik podseća da su i međunarodne finansijske institucije sve manje bile optimistične u prognozama kako se prethodna godina bližila kraju. Na kraju su procenili da će svetska privreda u 2023. godini usporiti. Njen rast će biti ispod dva odsto procena je i Siti grupe, Goldman Saksa, Barkliza, DŽ.P. Morgana.
Koliko god da se nekome činilo da je usporavanjem inflacije postignut cilj do koga se došlo strogim merama monetarne politike koje su novac učinile vidno skupljim, to će tek doneti novu muku.
Učestalo podizanje referentnih kamatnih stopa prvo od strane američkog Feda, a od sredine godine i Evropske centralne banke donelo je veće kamatne stope na kredite zbog čega će 2023. godinu obeležiti slabije investiranje u proizvodnju.
Svetska banka predviđa globalnu privredu na pragu recesije, a posebno naglo usporavanje velikih ekonomija. Po njenoj, ali i proceni Međunarodnog monetarnog fona (MMF) najgore će ipak biti u Evropi, tačnije u članicama evrozone. Čak i Nemačku, najjaču privredu EU, čeka recesija, odnosno pad ekonomske aktivnosti u dva uzastopna kvartala u odnosu na isti period u prethodnoj godini.
„Ne možemo da očekujemo ništa dobro. Samopovređivanju Evropske unije nema kraja. Seku granu na kojoj sede i žive. Ne vide koliko su naseli na američki pritisak i ne vide koliko će to da ih košta, jer Amerikanci mogu da uvedu antiruske sankcije pošto nemaju takve privredne odnose sa Rusijom kao što ima Evropa“, objašnjava naš sagovornik.
Ne samo da je po sredi neizvesnost i nesigurnost po pitanju dobavljanja energenata već, kako ističe, i njihova cena koja je jako visoka. Ona troškove proizvodnje čini bitno većim negde i do neisplativosti.
Nije, kaže on, pitanje da li će biti loših vesti, već koliko će ih biti, pogotovo za ekonomiju u Evropi koja će prema prognozama imati pad privrede od 0,2 odsto.
Nisu mnogo svetlija ni predviđanja za američku privredu koju takođe čeka recesija da bi na kraju zabeležila mršav privredni rast od 0,5 odsto. Za sve je kriva i dalje visoka inflacija, skuplji novac, manja ulaganja u privredu, usporena potrošnja i dalje pokidani lanci snabdevanja. Predviđanja su da će u Americi tržište rada stvoriti manje od 100.000 radnih mesta mesečno u odnosu na 200.000 koliko je mesečno stvarano u 2022.
Inflacija je posle junskih rekornih 9,1 odsto počela da usporava i stigla do 7,1 procenat, ali je, po oceni bivšeg ministra finansija Larija Samersa, pred američkom ekonomijom dug put pre nego što ona bude zauzdana. Cene će ostati visoke i za „efekat lavine,“ smatra on, postoje svi rizici.
Jovanović ukazuje da će godinu pred nama karakterisati i
zatezanje na relaciji Amerika – EU, jer će
Amerikanci brinuti svoju brigu i subvencionisanjem zelene privrede, a pre svega električnih automobila, evrospku ekonomiju učiniti nekonkurentnom. Uostalom, kako kaže, Amerikanci imaju svoju štampariju dolara, a evropska je zajednička i njihove subvencije nikada neće biti jake kao američke.
Neće čuditi ni ako neki od evropskih proizvođača presele svoju proizvodnju u SAD zbog subvencija i nižih troškova energije, ističe ovaj ekonomista.
Ne obraćaju pažnju na Aziju
„Što se tiče Evrope tu pozitivnog pomaka nema. Naprotiv. Povećanje kamatnih stopa nije posledica samo povećanja cene energenata unazad godinu dana. Prethodnih deset godina je došlo do takozvanog kvantitativnog popuštanja, odnosno upumpavanja novca u ekonomiju. On je narastao toliko da doprinosi inflaciji“, ističe Jovanović.
On pri tom dodaje da niko ne obraća pažnju na situaciju u Aziji, podsećajući da je samo oko 40 zemalja sveta uvelo sankcije Rusiji, a oko 90 odsto stanovništva to nije učinilo. Indija i Kina pre svih, po njegovom mišljenju, mogu da iskoriste mogućnost nižih cena ruskih energenata. Tu, kako smatra, postoje osnove za ubrzavanje njihovog rasta.
Takve su i procene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja predviđa da će glavna tržišta u razvoju u Aziji u 2023. činiti blizu tri četvrtine rasta globalnog BDP-a.
Privredni rast od pet odsto, što jeste ispod trenda u Kini, ali daleko više od drugih najjačih privreda, biće oslonjen na to da će njena privreda ponovo otvoriti nakon zaključavanja zbog pandemije kovida.
Zaduženost dolazi na naplatu
Jovanović na kraju ističe da će sigurno na naplatu doći i prekomerna zaduženost, jer se pare na Zapadu besomučno štampaju zbog pomoći Ukrajini, kao što je to ranije bilo radi pomoći građanima i privredi zbog pandemije kovida .
„Sve dolazi na naplatu, ili na mostu, ili na ćupriji. Sve će biti plaćeno kroz povećane cene ili povećane poreze ili sniženim socijalnim davanjima, smanjenom mogućnosti kupovine kuća ili stanova. Sve dođe na naplatu pa i pomoć Ukrajini koja je jednim delom bila poklon, a drugim kredit. I to će se vraćati jako dugo“, ističe naš sagovornik.
A na pitanje šta će biti najveći ekonomski problem u 2023. Godini, on kaže – to ko će moći da izdrži duže u trenutnim teškim okolnostima.
„I to je
pitanje između Zapada i Rusije. Da li će Rusija moći duže da izdrži pod sankcijama uvedenim od od 40-etak zemalja na ovom svetu od ukupno oko 200 koliko ih postoji. Ili će Zapad morati da popusti zbog povišene cene goriva, grejanja, proizvodnje, odnosno energije, povećanja nezaposlenosti, tako da se problem nalazi u pitanju ko će moći duže da izdrži“, kaže za Sputnjik profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
