https://lat.sputnikportal.rs/20230101/strahinja-pavlovic-srbija-sputnjik-intervju-mundijal-katar-piksi-partizan-monako-sport-fudbal-1148820886.html
Strahinja za Sputnjik o momentu koji je „presekao“ Srbiju: Iznenadilo me je – bio je to prvi start
Strahinja za Sputnjik o momentu koji je „presekao“ Srbiju: Iznenadilo me je – bio je to prvi start
Sputnik Srbija
Strahinja Pavlović, srpski reprezentativac, pričao je u novogodišnjem razgovoru za Sputnjik o Mundijalu u Kataru i uticaju selektora Dragana Stojkvića Piksija na... 01.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-01T12:10+0100
2023-01-01T12:10+0100
2023-01-01T15:17+0100
sport
sport
fudbal
strahinja pavlović
fudbalska reprezentacija srbije
dragan stojković piksi
katar 2022 – srbija
analize i mišljenja
sputnjikov paketić 2023
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/17/1124453904_0:0:2069:1165_1920x0_80_0_0_a88d3f04226387c5477fb202e60615b0.jpg
Osvrnuo se na meč sa Brazilom i rani žuti karton koji ga je opteretio, a neizbežna tema bio je Juventus koji se raspituje za njegove usluge, kao i Partizan gde je titula ostala san, ali biće vremena da se i to promeni...Najbolji srpski fudbaler na Svetskom prvenstvu u Dohi, uz golmana Vanju Milinković-Savića bez trunke dileme bio je štoper Salcburga. Hrabar, odvažan, tačan prilikom svakog duela. Takav je 21-godišnji Šapčanin.Strahinja se nikada nije štedeo kada navuče najdraži dres. Nikada nije „pešačio“ po terenu, već je doslovce ginuo za svaku loptu, pustio je čak i krv za Srbiju na premijeri Mundijala u Dohi, kada su mu Brazilci razbili glavu.Ni to ga nije omelo da bude jedan od najboljih, uspeo je da se upiše i u strelce protiv Kameruna (3:3) u onom meču za infarkt. Ušao je pod kožu navijačima kao najmlađi reprezentativac sa najvećim srcem i postao je sinonim za hrabrost i borbenost.Defanzivac koji je iz Partizana sa 19 godina otišao u Monako za 10 miliona evropskih novčanica, kasnije je promenio nekoliko klubova (Serkl Briž, Baazel) da bi se konačno skrasio u Salcburgu, iskače iz svih „fudbalskih kalupa“. Dug korak, trk napred, apsolutno moderan prototip štopera koji zna fudbal, oseća ga i voli interakciju s loptom.Mnogi (navijači) ponekad se i uplaše što ga „ponese lopta“ kad krene da je iznosi, pa kao poslednji stigne gotovo do protivničkog šesnaesterca. Sputnjiku je objasnio da je to naučio od malih nogu, da je to njegov stil, ali da i to može da se promeni ukoliko od od njega to zatraže.Vaspitan momak, koji poštuje reč starijeg i nema kompleks od autoriteta. Valjda je to i jedan od recepta za usleh i sve ono što postiže na terenu, a budućnost je pred njim i vreme radi za njega.Potrefilo se da smo ovaj razovor vodili samo nekoliko minuta nakon što su iz Brazila stigle užasne vesti da nas je napustio Pele.Na konstataciju da obožava da iznosi loptu, da „prodaje lažnjake“ rivalima i da se navijači neretko uplaše zbog njegove rizične igre, jer ipak je on „samo štoper“, a ne vezista, napadač, Strahinja se složio, dodajući da ima „zeleno svetlo“ trenera i selektora.„Normalno je da to zavisi od trenera. Kada igram za reprezentaciju mogu da budem ofanzivniji jer igramo s trojicom pozadi i negujemo ofanzivan stil. Dosta puta se desi da krenem s loptom i saigrači me podržavaju u tome, a ja znam da moram da budem maksimalno oprezan. Najbitnije je da 'pročitate' situaciju. To dolazi sa iskustvom. Desi se naravno da izgubim loptu, ali se mnogo češće dešava da uradim pravu stvar. Igram tako od malih nogu, ali jasno je da ću uvek slušati trenera. Ako mi zabrani, ja protiv toga ne mogu. Do sada su treneri imali razumevanja, videli su tu neku prednost. Jasno je da to ne sme da se radi protiv svakog protivnika, već treba proceniti“, objašnjava Strahinja.Upravo su takve stvari u potpunosti izostale u sudaru sa Brazilom (2:0). To je ono što je i apostrofirao naš sagovornik. Ne može se protiv svakoga igrati isto. Brazil nas je, očekivano, pritisnuo, a već tešku situaciju dodatno je zakomplikovao iranski arbitar Alireza Fagani koji je u šestom minutu dodelio žuti karton Pavloviću. Teško je posle igrati kada imate javnu opomenu protiv takvih majstora fudbala. Strahinja je, na sreću, uspeo do kraja da se izbori sa tim, a usput je objasnio koliko je zapravo teško bilo.„To može dosta prihološki da utiča na vas i na ekipu. Sreća, nije mi prvi put da sam tako rano dobio žuti karton. Bio sam iznenađen, zato što mi je to bio prvi start. Nije bio ni nešto strašan pa da sam zaslužio javnu opomenu. Ali, biću iskren i priznaću, da je krivica apsolutno moja. Izgubio sam loptu i krenuo sam brzo da je vratim u posed. Išao sam iz duela u duel. Prvo sa Paketom, pa sa Nejmarom i sudija je očigledno hteo na vreme da me opomene. Posle toga sam morao uvek da budem tačan, nisam smeo da kasnim i morao sam da vodim računa o svakom narednom startu. Tu odlučuju mili-sekunde. Sreća po mene i Srbiju da nisam dobio drugi žuti“, priseća se uvodnog meča Srbije na SP koji je rešio Rišarlison sa dva gola.Strahinja ne krije da je Srbija mogla i morala bolje. Orlovi su Katar doleteli s visokim ambicijama, ali su im surovo „skresana krila“. Tome su značajno kumovale i povrede ključnih igrača.„Stigli smo s velikim ambicijama i normalno je da i dalje imamo gorak ukus u ustima. Da nismo imali ekipu, da nismo imali tim, pa ajde. Ali, imali smo tim, imali smo sve, a nismo ništa veliko uspeli da napravimo. Imali smo i pehove s povredama ključnih igrača, imali smo dve utakmice u kojima smo vodili a na kraju ispustili bodove. To Mundijal ne trpi. Ostaje žal zbog dešavanja na mečevima sa Kamerunom i Švajcarskom Da su bolji od nas, pa 'ajde, ali nisu. Veliki je uspeh otići na Svetsko prvenstvo, pogotovo što smo imali sjajne kvalifikacije, odličnu Ligu nacija, godinu i po dana dobrog fudbala i onda je usledio taj neuspeh. Potreban nam je kontinuitet odlazaka na velika takmičenja. Imamo sada kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i nadam se da ćemo posle 24 godine konačno otići i napraviti nešto. Bićemo uigraniji, bitno je da vežemo Evropsko i Svetsko prvenstvo kako bismo došli na viši nivo“, kaže Pavlović.Komandant srpske odbrane morao je da napusti igru zbog povrede primicača protiv Kameruna pri rezultatu 3:1 za naš nacionalni tim. A – onda se sve srušilo kao „kula od karata“. Dva gola za deset minuta od njegovog izlaska i sudar s realnošću da Srbija nije „zrela“ da izađe iz grupe na Mundijalu. Da može da vrati vreme, Pavlović bi opet učinio isto – tražio bi Piksiju da ga zameni.Kada je već pomenuo da je tražio Piksiju da ga zameni, idealno se „namestilo“ da ga pitamo kakav odnos ima sa selektorom Draganom Stojkovićem koji u njega ima bezgranično poverenje. Potvrda za to ogleda se u činjenici da je imao „zacementirano mesto“ u srcu odbrane Srbije, čak i kada nije imao minutažu u klubovima. Retki su takvi slučajevi, ali Piksi je „osetio“ da treba dati priliku i verovati u „srpski biser“.„Kada je Mister stigao i preuzeo reprezentaciju, imao sam samo 19 godina. Teška situacija u Monaku, posle sam otišao na pozajmicu u Briž i u početku sam pružao sjajne partije. Selektor je to prepoznao i pružao mi je poverenje. Sledeća sezona opet teška, nisam imao minute u Monaku, ali sam imao neverovatnu podršku od selektora. I to je nešto što mi je najviše značilo. Vraćao sam dobrim partijama u reprezentativnom dresu, uspeli smo da odemo na Svetsko prvenstvo. Poverenje selektora je jedan od ključnih momenata u mojoj dosadašnjoj karijeri, da nisam igrao za Srbiju, uz situaciju koju sam imao u Monaku, bilo bi još teže. Potrebna je hrabrost za ono što je uradio selektor, ali svi znamo kako Mister igra ofanzivno. Ispalo je dobro“, ističe Strahinja.Pavlović je „vezan“ ugovorom sa austrijskim šampionom do 2027. godine, ali je jasno ko dan da će teško ostati do kraja da odradi posao.Razlog? Juventus i ostali velikani vrebaju priliku da dovedu štopera kojem je posle Mundijala skočila vrednost za 150 odsto, te umesto početnih osam miliona (kada ga je doveo Salcburg), sada na fudbalskom tržištu vredi 20 miliona evra. Pavlović je s obe noge na zemlji, fokusiran na dešavanja u Salcburgu gde na polusezoni njegov tim ima „plus šest“ u odnosu na prvog pratioca Šturm.„Posle dve teške godine pronašao sam konačno sredinu gde me stvarno žele i od prvog momenta sam se osetio kao kod kuće. Uspeo sam da se izborim za mesto startera, igrao sam Ligu šampiona. Klub je dobar i zaista uživam. Nadam se da ću nastaviti da pružam dobre partije. Imponuje mi to što se priča i piše o velikim klubovima i što je među njima Juventus. Ali, mene niko nije kontaktirao, tako da ne razmišljam o tome. Vraćam se drugog januara i počinjem pripreme. Tek sam stigao, mlad sam i moram da budem pametan da vidim šta je najbolje za mene“, kaže 21-godišnji Pavlo (nekada mu je nadimak bio Kalaba) i dodaje da bi voleo da zaigra sa Kostićem i Vlahovićem, ali da (još) nema ničeg konkretnog.Za kraj smo „premotali film“ na početak i na Partizan u kojem je fudbalski prohodao, stasao, izrastao u dobrog čoveka i pravog igrača. Strahinja u crno-belom dresu nije uspeo da prekine crveno-belu dominaciju, ali je podigao trofej Kupa Srbije. Nada se da će jednog dana završiti započeto.„Uspeo sam da osvojiom kup i to u mojoj prvoj seniorskoj sezoni. To je jedini trofej koji sam uzeo. Normalno da je najlepše uzeti titulu i da ostaje žal što nismo uspeli, a jurili smo se sa Zvezdom. Žao mi je i zbog poraza u mom drugom finalu Kupa Srbije. Videćemo kako će se odvijati stvari i da li ću se vratiti u Humsku. Sigurno da bih to voleo, ali iskreno nisam razmišljao o tome jer sam tek na početku karijere. Pitajte me to za 10 godina, pa ćemo videti“, kroz osmeh je zaključio razgovor Strahinja Palović, momak koji sebe bezuslovno daje fudbalu, a lopta mu za to vraća na najbolji mogući način.► Pogledajte emisiju Miljanov korner.
https://lat.sputnikportal.rs/20221229/dragan-dzajic-pele-sputnjik-sport-fudbal-preminuo-anegdota-1148706677.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221231/aleksandar-mitrovic-dragan-stojkovic-srbija-reprezentacija-hijene-fss-sport-fudbal-1148780009.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221231/dejan-nedic-sudija-sport-fudbal-nova-godina-sputnjik-video-1148737476.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221230/vladimir-putin-sport-fudbal-pele-bolsonaro-1148751534.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Petar Milovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128587_371:0:2419:2048_100x100_80_0_0_aa67babb78339b840de2bf2147075419.jpg
sport, fudbal, strahinja pavlović, fudbalska reprezentacija srbije, dragan stojković piksi, katar 2022 – srbija, analize i mišljenja, sputnjikov paketić 2023
sport, fudbal, strahinja pavlović, fudbalska reprezentacija srbije, dragan stojković piksi, katar 2022 – srbija, analize i mišljenja, sputnjikov paketić 2023
Strahinja za Sputnjik o momentu koji je „presekao“ Srbiju: Iznenadilo me je – bio je to prvi start
12:10 01.01.2023 (Osveženo: 15:17 01.01.2023) Strahinja Pavlović, srpski reprezentativac, pričao je u novogodišnjem razgovoru za Sputnjik o Mundijalu u Kataru i uticaju selektora Dragana Stojkvića Piksija na njegovu karijeru.
Osvrnuo se na meč sa Brazilom i rani žuti karton koji ga je opteretio, a neizbežna tema bio je Juventus koji se raspituje za njegove usluge, kao i Partizan gde je titula ostala san, ali biće vremena da se i to promeni...
Najbolji srpski fudbaler na Svetskom prvenstvu u Dohi, uz golmana Vanju Milinković-Savića bez trunke dileme bio je štoper Salcburga.
Hrabar, odvažan, tačan prilikom svakog duela. Takav je 21-godišnji Šapčanin.
Strahinja se nikada nije štedeo kada navuče najdraži dres. Nikada nije „pešačio“ po terenu, već je doslovce ginuo za svaku loptu, pustio je čak i krv za Srbiju na premijeri Mundijala u Dohi, kada su mu Brazilci razbili glavu.
Ni to ga nije omelo da bude jedan od najboljih, uspeo je da se upiše i u strelce protiv Kameruna (3:3) u onom meču za infarkt.
Ušao je pod kožu navijačima kao najmlađi reprezentativac sa najvećim srcem i postao je sinonim za hrabrost i borbenost.
Defanzivac koji je iz Partizana sa 19 godina otišao u Monako za 10 miliona evropskih novčanica, kasnije je promenio nekoliko klubova (Serkl Briž, Baazel) da bi se konačno skrasio u Salcburgu, iskače iz svih „fudbalskih kalupa“.
Dug korak, trk napred, apsolutno moderan prototip štopera koji zna fudbal, oseća ga i voli interakciju s loptom.
Mnogi (navijači) ponekad se i uplaše što ga „ponese lopta“ kad krene da je iznosi, pa kao poslednji stigne gotovo do protivničkog šesnaesterca.
Sputnjiku je objasnio da je to naučio od malih nogu, da je to njegov stil, ali da i to može da se promeni ukoliko od od njega to zatraže.
Vaspitan momak, koji poštuje reč starijeg i nema kompleks od autoriteta. Valjda je to i jedan od recepta za usleh i sve ono što postiže na terenu, a budućnost je pred njim i vreme radi za njega.
Potrefilo se da smo ovaj razovor vodili samo nekoliko minuta nakon što su iz Brazila stigle užasne vesti da nas je
napustio Pele.„Velika šteta za fudbal, otišao je jedan od najvećih“, kratko je prokomentarisao Strahinja, pre nego što smo nastavili priču.
Na konstataciju da obožava da iznosi loptu, da „prodaje lažnjake“ rivalima i da se navijači neretko uplaše zbog njegove rizične igre, jer ipak je on „samo štoper“, a ne vezista, napadač, Strahinja se složio, dodajući da ima „zeleno svetlo“ trenera i selektora.
„Normalno je da to zavisi od trenera. Kada igram za reprezentaciju mogu da budem ofanzivniji jer igramo s trojicom pozadi i negujemo ofanzivan stil. Dosta puta se desi da krenem s loptom i saigrači me podržavaju u tome, a ja znam da moram da budem maksimalno oprezan. Najbitnije je da 'pročitate' situaciju. To dolazi sa iskustvom. Desi se naravno da izgubim loptu, ali se mnogo češće dešava da uradim pravu stvar. Igram tako od malih nogu, ali jasno je da ću uvek slušati trenera. Ako mi zabrani, ja protiv toga ne mogu. Do sada su treneri imali razumevanja, videli su tu neku prednost. Jasno je da to ne sme da se radi protiv svakog protivnika, već treba proceniti“, objašnjava Strahinja.
Upravo su takve stvari u potpunosti izostale u sudaru sa Brazilom (2:0). To je ono što je i apostrofirao naš sagovornik. Ne može se protiv svakoga igrati isto.
Brazil nas je, očekivano, pritisnuo, a već tešku situaciju dodatno je zakomplikovao iranski arbitar Alireza Fagani koji je u šestom minutu dodelio žuti karton Pavloviću. Teško je posle igrati kada imate javnu opomenu protiv takvih majstora fudbala. Strahinja je, na sreću, uspeo do kraja da se izbori sa tim, a usput je objasnio koliko je zapravo teško bilo.
„To može dosta prihološki da utiča na vas i na ekipu. Sreća, nije mi prvi put da sam tako rano dobio žuti karton. Bio sam iznenađen, zato što mi je to bio prvi start. Nije bio ni nešto strašan pa da sam zaslužio javnu opomenu. Ali, biću iskren i priznaću, da je krivica apsolutno moja. Izgubio sam loptu i krenuo sam brzo da je vratim u posed. Išao sam iz duela u duel. Prvo sa Paketom, pa sa Nejmarom i sudija je očigledno hteo na vreme da me opomene. Posle toga sam morao uvek da budem tačan, nisam smeo da kasnim i morao sam da vodim računa o svakom narednom startu. Tu odlučuju mili-sekunde. Sreća po mene i Srbiju da nisam dobio drugi žuti“, priseća se uvodnog meča Srbije na SP koji je rešio Rišarlison sa dva gola.
Strahinja ne krije da je Srbija mogla i morala bolje. Orlovi su Katar doleteli s visokim ambicijama, ali su im surovo „skresana krila“. Tome su značajno kumovale i povrede ključnih igrača.
„Stigli smo s velikim ambicijama i normalno je da i dalje imamo gorak ukus u ustima. Da nismo imali ekipu, da nismo imali tim, pa ajde. Ali, imali smo tim, imali smo sve, a nismo ništa veliko uspeli da napravimo. Imali smo i pehove s povredama ključnih igrača, imali smo dve utakmice u kojima smo vodili a na kraju ispustili bodove. To Mundijal ne trpi. Ostaje žal zbog dešavanja na mečevima sa Kamerunom i Švajcarskom Da su bolji od nas, pa 'ajde, ali nisu. Veliki je uspeh otići na Svetsko prvenstvo, pogotovo što smo imali sjajne kvalifikacije, odličnu Ligu nacija, godinu i po dana dobrog fudbala i onda je usledio taj neuspeh. Potreban nam je kontinuitet odlazaka na velika takmičenja. Imamo sada kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i nadam se da ćemo posle 24 godine konačno otići i napraviti nešto. Bićemo uigraniji, bitno je da vežemo Evropsko i Svetsko prvenstvo kako bismo došli na viši nivo“, kaže Pavlović.
Komandant srpske odbrane morao je da napusti igru zbog povrede primicača protiv Kameruna pri rezultatu 3:1 za naš nacionalni tim. A – onda se sve srušilo kao „kula od karata“. Dva gola za deset minuta od njegovog izlaska i sudar s realnošću da Srbija nije „zrela“ da izađe iz grupe na Mundijalu.
Da može da vrati vreme, Pavlović bi opet učinio isto – tražio bi Piksiju da ga zameni.
„Jako je teško reći šta bi se desilo da sam ostao na terenu. To je momenat kada sam napravio poslednji faul i osetio jak bol. Preseklo me je, počelo je baš da me boli. Vukao sam tu povredu četiri-pet dana, ali kada osetite da ne možete više, poštenije je reći, nego trpeti. Kada igraš daješ 300 odsto, kada ne možeš, digneš ruku i kažeš: 'to je to'. Da sam ostao u igri, možda ne bih mogao da ispratim igrača u sprintu i bilo bi samo još gore“, iskren je bivši štoper Partizana, sada Salcburga.
Kada je već pomenuo da je tražio Piksiju da ga zameni, idealno se „namestilo“ da ga pitamo kakav odnos ima sa selektorom Draganom Stojkovićem koji u njega ima bezgranično poverenje.
Potvrda za to ogleda se u činjenici da je imao „zacementirano mesto“ u srcu odbrane Srbije, čak i kada nije imao minutažu u klubovima. Retki su takvi slučajevi, ali Piksi je „osetio“ da treba dati priliku i verovati u „srpski biser“.
„Kada je Mister stigao i preuzeo reprezentaciju, imao sam samo 19 godina. Teška situacija u Monaku, posle sam otišao na pozajmicu u Briž i u početku sam pružao sjajne partije. Selektor je to prepoznao i pružao mi je poverenje. Sledeća sezona opet teška, nisam imao minute u Monaku, ali sam imao neverovatnu podršku od selektora. I to je nešto što mi je najviše značilo. Vraćao sam dobrim partijama u reprezentativnom dresu, uspeli smo da odemo na Svetsko prvenstvo. Poverenje selektora je jedan od ključnih momenata u mojoj dosadašnjoj karijeri, da nisam igrao za Srbiju, uz situaciju koju sam imao u Monaku, bilo bi još teže. Potrebna je hrabrost za ono što je uradio selektor, ali svi znamo kako Mister igra ofanzivno. Ispalo je dobro“, ističe Strahinja.
Pavlović je „vezan“ ugovorom sa austrijskim šampionom do 2027. godine, ali je jasno ko dan da će teško ostati do kraja da odradi posao.
Razlog? Juventus i ostali velikani vrebaju priliku da dovedu štopera kojem je posle Mundijala
skočila vrednost za 150 odsto, te umesto početnih osam miliona (kada ga je doveo Salcburg), sada na fudbalskom tržištu vredi 20 miliona evra. Pavlović je s obe noge na zemlji, fokusiran na dešavanja u Salcburgu gde na polusezoni njegov tim ima „plus šest“ u odnosu na prvog pratioca Šturm.
„Posle dve teške godine pronašao sam konačno sredinu gde me stvarno žele i od prvog momenta sam se osetio kao kod kuće. Uspeo sam da se izborim za mesto startera, igrao sam Ligu šampiona. Klub je dobar i zaista uživam. Nadam se da ću nastaviti da pružam dobre partije. Imponuje mi to što se priča i piše o velikim klubovima i što je među njima Juventus. Ali, mene niko nije kontaktirao, tako da ne razmišljam o tome. Vraćam se drugog januara i počinjem pripreme. Tek sam stigao, mlad sam i moram da budem pametan da vidim šta je najbolje za mene“, kaže 21-godišnji Pavlo (nekada mu je nadimak bio Kalaba) i dodaje da bi voleo da zaigra sa Kostićem i Vlahovićem, ali da (još) nema ničeg konkretnog.
Za kraj smo „premotali film“ na početak i na Partizan u kojem je fudbalski prohodao, stasao, izrastao u dobrog čoveka i pravog igrača. Strahinja u crno-belom dresu nije uspeo da prekine crveno-belu dominaciju, ali je podigao trofej Kupa Srbije.
Nada se da će jednog dana završiti započeto.
„Uspeo sam da osvojiom kup i to u mojoj prvoj seniorskoj sezoni. To je jedini trofej koji sam uzeo. Normalno da je najlepše uzeti titulu i da ostaje žal što nismo uspeli, a jurili smo se sa Zvezdom. Žao mi je i zbog poraza u mom drugom finalu Kupa Srbije. Videćemo kako će se odvijati stvari i da li ću se vratiti u Humsku. Sigurno da bih to voleo, ali iskreno nisam razmišljao o tome jer sam tek na početku karijere. Pitajte me to za 10 godina, pa ćemo videti“, kroz osmeh je zaključio razgovor Strahinja Palović, momak koji sebe bezuslovno daje fudbalu, a lopta mu za to vraća na najbolji mogući način.
► Pogledajte emisiju Miljanov korner.
