Napad na hram u Mostaru poruka Srbima – vaša crkva ne treba da svetli
© Foto : Sputnjiku ustupila Eparhija zahumsko - hercegovačka
Pratite nas
Saborni hram SPC u Mostaru tokom ove godine napadnut je jedanaest puta, ali poslednji se, kaže starešina hrama, otac Dušan Kojić razlikuje od prethodnih. Radi se, smatra on, o svojevrsnoj poruci, da taj hram, do temelja porušen tokom rata, ne sme da bude završen.
Obnova sabornog hrama Svete Trojice u Mostaru počela je još 2009. i do danas nije završena. U međuvremenu, ovu crkvu, prvobitno izgrađenu 1873. koja je važila za najveći pravoslavni hram na Balkanu, pljačkaši su pohodili jedanaest puta. Poslednji put 7. decembra.
Kakvu poruku šalju pljačkaši mostarske crkve
Taj put je, prema rečima oca Dušana, posebno karakterističan.
„Ovo je prvi put da ne mogu ni da pomislim da je ovo delo lopova koji su došli da ukradu kablove i da sebi obezbede materijalnu korist tako što će ukrasti bakar sa krova. Kablovi pored kojih su lopovi prolazili, koji nisu bili pod naponom, koji su bili dostupni i trebalo ih je samo staviti u kolica, kesu ili džep, nisu ni dohvaćeni. Ali, oni kablovi koji su specifični, koji su omogućavali dovod struje za osvetljenje crkve, za rad zvona i tri sata na crkvi, koji su i nepristupačni i skriveni – na nekim mestima trebalo je rizikovati da se popnete na skelu – ti kablovi su iščupani iz zidova“, kaže on.
Zbog toga ne možete da budete sigurni da se radi o lopovluku, već se pre radi o poruci, napominje naš sagovornik.
Minirana, crkva je 1992. bukvalno iščupana iz temelja, a iz temelja je pomeren i srpski narod koji je u Mostaru živeo
© Foto : Sputnjiku ustupila Eparhija zahumsko - hercegovačka
„Ovo je čin koji nas je zabrinuo. Zabrinula nas je poruka, da li ova crkva ne treba da svetli“, ističe otac Dušan.
Od svih radova koji na crkvi treba da se urade – predstoji, kako naš sagovornik kaže, na stotine radova, opredelili su se za to da se uradi fasada i osvetljenje, kako bi bila poslata poruka da se Mostar i život Srba u njemu obnavlja.
„Ali, neko je tu poruku obezvredio, neko je taj trud obezvredio, neko se dobro potrudio da crkva bude u mraku“, emotivno objašnjava Kojić.
Obnova hrama bi osnažila srpsku zajednicu
Prema Kojićevim rečima, na nivou običnih ljudi, međunacionalni odnosi u Mostaru su dobri. Do juče nisam mogao da se požalim ni na jedan segment svog života u Mostaru, kaže on. Ni on, niti njegova porodica nisu imali nijedan veći problem u Mostaru.
„Poruke koje sam dobio na mobilni telefon, od svih građana Mostara… Ne želim, ni kao građanin, ni kao sveštenik da razvrstavam građane Mostara po nacionalnim skupinama - svi građani Mostara su me zvali. U gradu Mostaru juče je bila tuga; sinoć je grad bio tužan zbog ovoga što se desilo i u tom smislu imamo dobar odnos sa komšijama. Mi sve praznike skupa proslavljamo. I u dobru, i u nevolji smo zajedno“, veli otac Dušan.
Međutim, kako to da jedinom verskom objektu u regionu koji nije obnovljen uvek nedostaje novca kako bi radovi bili završeni, pita se on. Kad god se napravi korak unapred u obnovi hrama, akcijama kao što je ova od 7. decembra vraća se, kako kaže, tri koraka unazad.
Saborni hram svete Trojice nije jedina pravoslavna crkva u Mostaru koja je opljačkana. Takozvana Stara crkva, pedesetak metara daleko od sabornog hrama, samo ove godine pljačkana je četiri puta. Opljačkana je i crkva u Žitomisliću, kao i parohijski domovi u Žitomisliću, Mostaru, Blagaju i Bijelom Polju.
U julu je oskrnavljeno pravoslavno groblje u mostarskom naselju Vihovići tako što su na zidu oko groblja i ulaznoj kapiji ispisane jezive preteće poruke i ustaški simboli.
Prema Kojićevim rečima, Srba je u Mostaru pre rata živelo oko 30 000. Sada, prema rezultatima popisa, ima ih između četiri i pet hiljada. Stanje na terenu je, međutim, drugačije – faktički broj je dosta manji, a mala je i zainteresovanost Srba za povratak. Sa izgradnjom hrama, kako kaže, siguran je da bi to interesovanje Srba da se vrate u grad iz koga potiču bila veća. Ali sa događajima kao što pljačka crkava i skrnavljenje grobalja, ona će opadati.
I dok su kontakti između običnih ljudi naizgled normalni, Srbi se u Mostaru suočavaju sa problemima na „višim“ nivoima, napominje otac Dušan.
„Probleme Srbi susreću prilikom zapošljavanja ili ostvarivanja nekih prava. O tome često govore i naši politički predstavnici koji su mnogo bolje upućeni u te detalje“, navodi on.
Sve su to razlozi zašto bi obnova saborne crkve, prema uverenju oca Dušana, bila znak ohrabrenja za Srbe da mogu da se vrate u Mostar. Time će, kako kaže, ojačati srpska zajednica u najvećem hercegovačkom gradu.
Saborna crkva u Mostaru opljačkana je u noći između 6. i 7. decembra, a Vlada Republike Srpske izdvojiće, kako je najavljeno, 100.000 KM kao pomoć za saniranje štete nastale usled tog vandalskog čina, saopšteno je iz Biroa za odnose s javnošću Vlade Srpske.
Kako je otac Dušan rekao za Sputnjik, on je odmah pošto je video šta se dogodilo u hramu razgovarao sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Imamo dobru saradnju sa institucijama Republike Srpske i zahvalni smo im na pomoći, dodaje starešina saborne crkve u Mostaru.
Dodik je osudio pljačku saborne crkve u Mostaru, a najavio je da će osim novčane pomoći biti angažovana privatna agencija koja će čuvati hram 24 sata sedam dana u nedelji. Takođe je zatražio od organa entiteta Federacija BiH da privedu pravdi odgovorne za pljačku i devastaciju.
Pored Dodika, pljačku sabornog hrama osudili su i predstavnici svih drugih institucija Republike Srpske, SPC, kao i ruske ambasade u BiH.
