https://lat.sputnikportal.rs/20221019/neobican-asteroid-vrti-se-sve-brze-niko-ne-zna-zasto-1144803681.html
Neobičan asteroid vrti se sve brže — niko ne zna zašto
Neobičan asteroid vrti se sve brže — niko ne zna zašto
Sputnik Srbija
Asteroid, koji uzrokuje spektakularnu godišnju kišu meteora iz grupacije Geminida, počeo je da se ponaša veoma neočekivano. 19.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-19T23:00+0200
2022-10-19T23:00+0200
2022-10-19T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/09/1123552134_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d3c54a2c545457ed7a17910ffdf12d5b.jpg
Naime, naučnici koji posmatraju promenjivu svetlost asteroida 3200 Fajeton zaključili su da je on počeo da se okreće sve brže i brže oko svoje ose, skraćujući svake godine rotaciju za oko četiri milisekunde.To možda ne zvuči previše, ali treba imati u vidu da se rotacije asteroida obično uopšte ne menjaju.Razumevanje toga šta se događa sa Fajetonom moglo bi da pruži bolji uvid u klasu asteroida koji se smatraju „potencijalno opasnim“, pošto ponekad prođu blizu Zemlje.Fajeton trenutno ne predstavlja opasnost za Zemlju, ali sa prečnikom od 5,8 kilometara mogao bi, kada bi nekim slučajem udario u našu planetu, da nanese značajnu štetu.Neobičan asteroid upečatljivo plave bojeKako navodi „Sajens alert“, asteroid 3200 Fajeton je vrlo neobičan. Kao i u slučaju komete, njegova orbita približava se Suncu. Ima prašnjav rep i jedan je od samo dva asteroida koji izaziva kišu meteora — nebeski spektakl za koji su, inače, zadužene komete.Na Fajetonu, po svemu sudeći, za razliku od komete, nema leda, zbog čega ga stručnjaci nazivaju „kamenom kometom“. Upečatljivo je plave boje, za razliku od većine asteroida koje su crvenkaste ili sive boje. Zbog neobičnih karakteristika, Japanska svemirska agencija planira da na njega pošalje misiju.Svetlost Fajetona se menja dok se okreće oko svoje ose, a naučnici su uspeli da nakon nekog vremena odrede njegov približni rotacijski period od oko 3,6 sati. Međutim, da bi se na njega spustila letelica potrebni su precizniji podaci, zbog čega je naučnik Šon Maršal iz Opservatorije „Aresibo“ u Portoriku počeo da radi na detaljnijem određivanju njegove veličine, oblika i rotacije.Šta ubrzava rotacijuTom prilikom, Maršal je uočio nešto veoma neobično. Kako je objasnio, Fajetonov period rotacije pre posmatranja 2021. postepeno se menjao, moguće zbog njegove aktivnosti kada je bio blizu perihela u januaru 2020.Detaljnija analiza potpunijih podataka, koji obuhvataju period od 1989. do 2021, pokazala je da se ta promena može objasniti postupnim, stalnim ubrzanjem i gubitkom četiri milisekunde perioda rotacije godišnje.Moguće je da je to posledica gubitka mase pri čemu dolazi do ubrzanja rotacije ili pak YORP efekta kada toplota zvezde utiče na brzinu okretanja malog tela, poput asteroida.Potrebno je još rada da bi se utvrdilo šta se tačno dešava sa Fajetonom, ali samo saznanje da se brzina obrtanja menja, kao i tempo kojim se menja, predstavlja izuzetno otkriće.
https://lat.sputnikportal.rs/20221018/1144744949.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/09/1123552134_240:0:1680:1080_1920x0_80_0_0_bcaa1c56ce074dd4b5b4541b88c1054b.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Neobičan asteroid vrti se sve brže — niko ne zna zašto
Asteroid, koji uzrokuje spektakularnu godišnju kišu meteora iz grupacije Geminida, počeo je da se ponaša veoma neočekivano.
Naime, naučnici koji posmatraju promenjivu svetlost asteroida 3200 Fajeton zaključili su da je on počeo da se okreće sve brže i brže oko svoje ose, skraćujući svake godine rotaciju za oko četiri milisekunde.
To možda ne zvuči previše, ali treba imati u vidu da se rotacije asteroida obično uopšte ne menjaju.
Razumevanje toga šta se događa sa Fajetonom moglo bi da pruži bolji uvid u klasu asteroida koji se smatraju „potencijalno opasnim“, pošto ponekad prođu blizu Zemlje.
Fajeton trenutno ne predstavlja opasnost za Zemlju, ali sa prečnikom od 5,8 kilometara mogao bi, kada bi nekim slučajem udario u našu planetu, da nanese značajnu štetu.
Neobičan asteroid upečatljivo plave boje
Kako
navodi „Sajens alert“, asteroid 3200 Fajeton je vrlo neobičan. Kao i u slučaju komete, njegova orbita približava se Suncu. Ima prašnjav rep i jedan je od samo dva asteroida koji izaziva kišu meteora — nebeski spektakl za koji su, inače, zadužene komete.
Na Fajetonu, po svemu sudeći, za razliku od komete, nema leda, zbog čega ga stručnjaci nazivaju „kamenom kometom“. Upečatljivo je plave boje, za razliku od većine asteroida koje su crvenkaste ili sive boje. Zbog neobičnih karakteristika, Japanska svemirska agencija planira da na njega pošalje misiju.
Svetlost Fajetona se menja dok se okreće oko svoje ose, a naučnici su uspeli da nakon nekog vremena odrede njegov približni rotacijski period od oko 3,6 sati. Međutim, da bi se na njega spustila letelica potrebni su precizniji podaci, zbog čega je naučnik Šon Maršal iz Opservatorije „Aresibo“ u Portoriku počeo da radi na detaljnijem određivanju njegove veličine, oblika i rotacije.
Tom prilikom, Maršal je uočio nešto veoma neobično. Kako je objasnio, Fajetonov period rotacije pre posmatranja 2021. postepeno se menjao, moguće zbog njegove aktivnosti kada je bio blizu perihela u januaru 2020.
Detaljnija analiza potpunijih podataka, koji obuhvataju period od 1989. do 2021, pokazala je da se ta promena može objasniti postupnim, stalnim ubrzanjem i gubitkom četiri milisekunde perioda rotacije godišnje.
Moguće je da je to posledica gubitka mase pri čemu dolazi do ubrzanja rotacije ili pak YORP efekta kada toplota zvezde utiče na brzinu okretanja malog tela, poput asteroida.
Potrebno je još rada da bi se utvrdilo šta se tačno dešava sa Fajetonom, ali samo saznanje da se brzina obrtanja menja, kao i tempo kojim se menja, predstavlja izuzetno otkriće.