UŽIVO Tramp najavio veliku vojnu akciju, Iran poručuje da su spremni na sve i najvaljuje iznenađenje

Cene nafte ponovo su porasle nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je trenutni prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u krhkom stanju, rizikujući eskalaciju rata koji sprečava izvoz nafte iz regiona.

Sjedinjene Američke Države izdale su upozorenje bankama i finansijskim institucijama zbog pokušaja Iranske revolucionarne garde (IRGC) da zaobiđe američke sankcije, saopštio je američki Finansijski nadzorni organ (FinCEN) u okviru Ministarstva finansija.

U upozorenju se navodi da IRGC koristi mrežu fiktivnih kompanija, digitalne imovine i različitih posrednika kako bi prikrila finansijske tokove i nabavku opreme uprkos sankcijama SAD.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf poručio je, nakon izjave Donalda Trampa da je primirje na aparatima da je Teheran spreman na sve opcije.

„Naše oružane snage su spremne da pruže zaslužen odgovor na svaku agresiju. Pogrešna strategija i pogrešne odluke uvek dovode do pogrešnih rezultata – ceo svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije; biće iznenađeni“, poručio je Galibaf u objavi na Iksu.

On je napisao i da prihvatanje iranskog mirovnog predloga od 14 tačaka nema alternativu.

Iran je spreman da pod međunarodnim nadzorom smanji nivo visoko obogaćenog uranijuma, odnosno da ga razblaži do nižih nivoa, ali odbija da ga iznese iz zemlje, dok Sjedinjene Američke Države insistiraju na dalekoobimnijim ograničenjima, izjavio je danas neimenovani iranski izvor za Al Džaziru.

Teheran, kako ističe izvor, kategorički odbacuje svako iznošenje nuklearnog materijala van svoje teritorije, ali je spreman da pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) smanji nivo obogaćenosti uranijuma na 3,67 odsto i 20 odsto.

Prema navodima izvora, Vašington je u svom predlogu zahtevao da Iran preda zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto, što Teheran odbacuje.

Takođe se navodi da su Sjedinjene Američke Države odbile Rusiju kao destinaciju za preuzimanje iranskog visoko obogaćenog uranijuma, predlažući da se materijal premesti u treću zemlju, što je Iran takođe odbio.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je Iran tokom pregovora pristao da prepusti zalihe obogaćenog uranijuma Sjedinjenim Državama, ali da taj dogovor nije unet u najnoviji iranski predlog, dodavši da je aktuelno primirje između dve zemlje „veoma slabo“.

On je naveo da je Iran kao drugu zemlju sposobnu za takvu operaciju pomenuo Narodnu Republiku Kinu.

Tramp je istakao i da će Vašington nastaviti da traži diplomatsko rešenje sa aktuelnim iranskim vlastima, uz insistiranje da Teheran ne sme da poseduje nuklearno oružje.

„Moja strategija je jednostavna – Iran ne sme da ima nuklearno oružje“, naglasio je Tramp.

Istovremeno, on je poslednji iranski predlog za okončanje sukoba ocenio kao „glup“ i „potpuno neprihvatljiv“, navodeći da Teheran pristaje na određene uslove tokom pregovora, a zatim od njih odustaje.

„Slažu se sa nama oko određenih stvari, a onda povuku ono što su rekli“, izjavio je Tramp.

Govoreći o unutrašnjim odnosima u Iranu, Tramp je rekao da u toj zemlji postoje „umereni“ i „ludaci“, ocenivši da umereni žele dogovor sa SAD, ali da strahuju od tvrdolinijaša.

„Umereni očajnički žele sporazum. Ludaci žele da se bore do kraja“, rekao je Tramp.

Tramp je ponovio da ne oseća „nikakav pritisak ni zamor“ u vezi sa Iranom i ocenio da su SAD već ostvarile „veliku vojnu pobedu“, uz poruku da će „ostvariti još više“.

Američki predsednik izjavio je i da je „veoma razočaran Kurdima“, tvrdeći da nisu isporučili oružje namenjeno protivnicima iranskog režima.

Hezbolah je tokom proteklih nekoliko sati lansirao više raketa i eksplozivnih dronova na izraelske trupe raspoređene u južnom Libanu, saopštila je izraelska vojska (IDF).

IDF navodi da su dva eksplozivna drona pogodila bespilotna inženjerijska vozila i nanela im štetu, prenosi „Tajms of Izrael“. Povređenih nije bilo.

Izraelska vojska je saopštila i da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo juče izvelo napad na zgradu u južnom Libanu u kojoj su identifikovana dvojica operativaca Hezbolaha. Prema navodima, zgrada se nalazila u blizini izraelskih snaga i Hezbolah ju je koristio za planiranje napada. IDF dodaje da su dvojica operativaca ubijena u tom napadu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da razmatra obnavljanje operacije „Projekat sloboda“ koja će biti, kako je rekao, samo mali deo veće vojne operacije.

Tramp je rekao da je primirje na aparatima, a je mirovni predlog Irana smeće, ali da ga nije pročitao.

Napomenuo je da ima sastanak sa grupom generala i da će sa njima upravo razgovarati o Iranu.

Izraelska vlada, prema navodima medija, zalaže se da Tramp odobri operaciju specijalnih snaga radi preuzimanja iranskih zaliha obogaćenog uranijuma, ali američka strana izražava oprez zbog visokog rizika takve akcije.

Dodatni faktor u odlučivanju američkog predsednika je njegova predstojeća poseta Kini ove nedelje. Tramp bi trebalo da otputuje u sredu i vrati se u petak, a prema navodima anonimnih američkih zvaničnika, malo je verovatno da bi pre povratka doneo odluku o vojnoj akciji protiv Irana.

Sastanku u Beloj kući prisustvuju i potpredsednik SAD Džej Di Vens, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, državni sekretar Marko Rubio, ministar odbrane Pit Hegset, načelnik Združenog generalštaba general Dan Kejn, direktor CIA Džon Retklif i drugi visoki zvaničnici.

Na današnjem otvaranju američkih berzi došlo je do blažeg pada vrednosti akcija nakon što je američki predsednik Donald Tramp odbacio najnoviji iranski predlog za okončanje sukoba.

Berzanski indeks S&P 500 bio je gotovo nepromenjen na početku trgovanja, dok je Nasdaq oslabio 0,2 odsto, a Dow Jones za 44 poena, odnosno 0,1 odsto, preneo je CNBC.

Tržišta su reagovala nakon izveštaja da je Iran američkim pregovaračima uputio novi predlog za okončanje višemesečnog sukoba, koji obuhvata prekid rata na svim frontovima i ukidanje sankcija Teheranu.

Tramp je, međutim, na mreži Truth Social saopštio da je odgovor Irana „potpuno neprihvatljiv“.

Nakon toga, cene nafte su porasle – američka WTI nafta dostigla je više od 96 dolara po barelu, dok je Brent premašio 103 dolara.

Velika Britanija uvela je danas sankcije za 12 pojedinaca i entiteta povezanih sa Iranom, zbog navoda da su umešani u neprijateljske aktivnosti koje uključuju planiranje napada i pružanje finansijskih usluga grupama koje nameravaju da destabilizuju Veliku Britaniju i druge zemlje.

Među onima na koje se odnose sankcije su navodni članovi i saradnici onoga što je britanska vlada opisala kao kriminalnu mrežu Zindašti, kao i nekoliko menjačnica i finansijskih operatera, prenose mediji.

Navodno, Zindašti bili su uključeni u neprijateljske aktivnosti koje podržava Iran, uključujući pretnje, planiranje ili izvođenje napada na ljude i imovinu u Britaniji i drugde.

Neki od pojedinaca sankcionisani su zbog direktnog učešća u neprijateljskim aktima, dok su drugi optužene za pružanje finansijskih usluga ili druge materijalne podršku takvim aktivnostima.

Sankcije uključuju zamrzavanje imovine, zabrane putovanja i drugo.

Iranski ambasador u Pekingu Abdolreza Rahmani Fazli izjavio je danas da Teheran ceni predlog u četiri tačke koji je izneo kineski predsednik Si Đinping, a koji je usmeren na uspostavljanje trajnog mira i bezbednosti u regionu Persijskog zaliva.

„Islamska Republika Iran je saopštila da je spremna da podrži plan od četiri tačke koji je predložio predsednik Kine, a koji ima za cilj uspostavljanje trajne bezbednosti i zajedničkog razvoja u regionu Persijskog zaliva, što je takođe, naglašeno tokom sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje“, napisao je Rahmani Fazli na platformi X, prenosi Mehr.

Si je, tokom sastanka sa prestolonaslednikom Abu Dabija šeikom Halidom bin Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom u Pekingu, predložio plan od četiri tačke za očuvanje i unapređenje mira i stabilnosti u regionu Zapadne Azije.

Plan uključuje poštovanje principa mirne koegzistencije, poštovanje nacionalnog suvereniteta, poštovanje međunarodnog prava i koordinaciju razvoja i bezbednosti.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu sazvao je hitan bezbednosni sastanak u svom kabinetu u Jerusalimu, preneo je danas Tajms of Izrael, pozivajući se na jednog od učesnika sastanka.

Nije precizirano šta će biti tema sastanka.

Libanski predsednik Žozef Aun obavestio je američkog ambasadora u toj zemlji Mišela Isu o razvoju situacije kad je reč o libansko-izraelskim pregovorima, kao i o predstojećem sastanku dve delegacije koji bi trebalo da se održi kasnije ove nedelje u Sjedinjenim Američkim Državama.

U saopštenju libanskog predsedništva, ističe se da je Aun naglasio važnost pritiska na Izrael da okonča kršenja primirja, vojne operacije, kao i uništavanje civilnih domova i kuća u Libanu.

Prethodno je libanski premijer Navaf Salam saopštio da Liban podržava mir sa Izraelom, ali, kako je rekao, mir ima uslove, navodeći da Liban trenutno učestvuje u preliminarnim pregovorima sa Izraelom u Vašingtonu.

Britanska privreda mogla bi da izgubi oko 163.000 radnih mesta tokom ove godine zbog ekonomskih posledica rata na Bliskom istoku, pokazuje danas objavljena regionalna prognoza ekonomskog instituta ITEM klab.

Komesarka za jednakost Evropske unije Hadža Lahbib izjavila je danas nakon sastanka sa libanskim predsednikom Žozefom Aounom u Bejrutu da je EU solidarna sa Libanom i da čvrsto stoji uz libanski narod.

„Evropa je uz vas juče, danas i sutra. U danima radosti kao i u danima bola. Vidimo patnju Libana. Bombe i dalje padaju, u ratu koji vi niste izabrali ginu civili, nevini ljudi“, rekla je Lahbib, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije.

Ona je rekla da se EU mobilisala da bi se Liban ponovo podigao i nastavio da živi u miru, hrabro i dostojanstveno.

„Evropska unija je za Liban mobilisala više od tri i po milijarde evra, od čega više od milijardu evra u humanitarnoj pomoći. Šest humanitarnih letova je već dopremilo stotine tona osnovnih potrepština u Bejrut. Sedmi avion stiže sutra. Biću tu da ga dočekam na bejrutskom aerodromu. Ipak, humanitarna pomoć, koliko god bila neophodna, sama po sebi ne može da bude rešenje“, rekla je Lahbib.

One je ocenila da je produženi prekid vatre od prošlog meseca doneo malo nade i poručila da teritorijalni integritet Libana mora biti u potpunosti poštovan.

Ambasador Irana u Srbiji Mohamed Sadek Fazli izjavio je da je zahtev SAD za odustajanje Irana od miroljubivog nuklearnog programa crvena linija za Iran u pregovorima sa Amerikom, s obzirom na to da je Iran punopravni član Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i kao takav ima pravo na miroljubive aktivnosti u oblasti nuklearnog programa i obogaćivanja uranijuma.

„Niko nema pravo da od iranskog naroda traži da odustane od svog prava, ili da to postavi kao uslov i preduslov za bilo šta drugo. Amerikanci su izašli sa određenim tvrdnjama i nedoumicama koje oni imaju, od 2015. godine smo uvek dokazali da smo spremni za saradnju, da opravdamo poverenje jer smo bili sigurni u sebe šta radimo. Pitanje nuklearnog programa i obogaćivanje uranijuma je za nas crvena linija“, poručio je on za televiziju K1.

Komentarišući to što Al Džazira prenosi da je Iran u realističnom odgovoru na američke predloge za okončanje sukoba izrazio spremnost za razgovore o prekidu ratnih dejstava u regionu, uključujući Liban, o nuklearnom programu, sankcijama i bezbednosti Ormuskog moreuza, uz zahtev za jasne međunarodne garancije i potpuno ukidanje svih restriktivnih mera, Fazli je rekao da je plan Irana bio da se prvo dođe do prekida vatre u potpunosti kako bi moglo da se pregovara o okončanju rata.

Istakao je da rat mora da se okonča tako da iranske sankcije budu ukinute, da iranska blokirana imovina bude oslobođena i da se ukine pomorska blokada.

Iran ne prihvata nikakav privremeni dogovor, izjavio je ambsador i naglasio da ono što je za Iran u ovom trenutku prioritet jeste okončanje rata trajno i konačno u čitavom regionu.

Fazli je rekao da ono što je dovelo do prekida vatre jeste velika moć i sposobnost iranskih oružanih snaga, kao i unutrašnja solidarnost koju je iranski narod pokazao, dok s druge strane Amerikanci i Izraelci nisu postigli ono što su sebi zacrtali kao glavne ciljeve u ovom sukobu.

Iranski predlog za okončanje rata sa SAD i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza bio je legitiman i velikodušan, rekao je danas portparol Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaj.

Bakaj je rekao da je iranski predlog, dostavljen preko pakistanskog posrednika, bio usmeren na bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz i stabilnost i regionu.

Istakao je da Pakistan vodi proces posredovanja profesionalno i da spoljne starne ne mogu uticati na njegov rad, kao i da Iran štiti prava svojih građana u inostranstvu.

"Naš zahtev je legitiman. Zahtevanje okončanja rata, ukidanje američke blokade i piraterije i oslobađanje iranske imovine koja je nepravedno zamrznuta u bankama zbog pritiska Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Bakaj.

Portparol je, odgovarajući na pitanje o američkim optužbama da Iran vrši pritisak na zemlje regiona, izjavio da je Iran odgovorna sila, ali protiv nasilja.

Upozorio je da bilo kakvo mešanje u pitanje Ormuskog moreuza i zapadne Azije samo komplikuje situaciju i da je moreuz ranije bio otvoren za plovidbu.

Iran u svakom trenutku koristi diplomatiju i odbranu u skladu sa svojim nacionalnim interesima, rekao je Bakaj i dodao da SAD ima dugu istoriju ne poštovanja sporazuma.

"Iran trenutno daje prioritet okončanju sukoba i bezbednosti pomorskog saobraćaja u regionu", izjavio je portparol.

Libanski premijer Navaf Salam izjavio je da Liban podržava mir sa Izraelom, ali, kako je rekao, mir ima uslove.

On je naveo da je Liban trenutno angažovan u onome što je opisao kao preliminarne razgovore sa Izraelom u Vašingtonu, u pripremi za ulazak u suštinske pregovore.