„Ima seoba. Smrti nema“: Što je „Rat i mir“ za Ruse, „Druga knjiga Seoba“ je za Srbe
12:01 17.09.2022 (Osveženo: 12:43 19.09.2022)
CC0 / Autor: Franc Juza - Virtuelni Muzej Dunava, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=37330175 /
Pratite nas
Pre 60 godina Srpska književna zadruga objavila je „Drugu knjigu Seoba“ Miloša Crnjanskog, po mnogima najbolji roman na srpskom jeziku, pandana Tolstojevom „Ratu i miru“.
„Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porođaja, koji će se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema!“, poslednje su rečenice „Druge knjige Seoba“. Kapitalno delo Miloša Crnjanskog, po mnogima najbolji roman na srpskom jeziku, objavljeno je pre 60 godina u Srpskoj književnoj zadruzi, u vreme dok je veliki pisac još uvek bio u emigraciji u Londonu.
Povratak Crnjanskog u srpsku književnost
„Druga knjiga Seoba“ objavljena je 1962, iste godine kad se u Književnim novinama na prvoj strani pojavio „Lament nad Beogradom“ i to je značilo ponovni ulazak Crnjanskog u srpsku književnost, kaže za „Orbitu kulture“dr Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog.
„'Druga knjiga Seoba' u recepciji nije prošla dobro, imala je priličan broj razočaravajućih i rezervisanih sudova. Uvek mi je bilo zanimljivo kako je kritika u 'Drugoj knjizi Seoba' tražila 'Seobe' i ocenjivala je jedan potpuno novi roman, novi postupak i novu književnu dimenziju kriterijumima modernističke poetike tridesetih godina i, sledstveno tome, promašivala ono što je u toj knjizi zaista bilo novo i što se pojavilo kao inventivno i posebno interesantno“.
Za Crnjanskog je od velikog značaja bila kritika Nikole Miloševića koja se pojavila 1964. „Neke osnovne filozofske linije u drugog dela 'Seoba'“ koja je potpuno promenila horizont recepcije tog romana. Kasnija recepcija „Druge knjige Seoba“ je išla tim putem, dodaje Lompar.
Nepodobni srpski nacionalni narativ
Dr Igor Perišić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost smatra da ono što je tadašnja kritika prepoznavala u prvoj knjizi „Seoba“, u drugoj nije smela da prepozna, iako je prepoznavala. Iako je to bilo vreme „blagog otopljavanja komunističkog totalitarnog režima“, ono što je nacionalni narativ i sve što je važno za konstituisanje srpske nacionalne samosvesti, nije bilo podobno.
„Čini mi se da je iz tog razloga ponekad insistirano da 'Druga knjiga Seoba' pomalo potcenjivana kao da nema metafizičku dubinu, da bi se, sa druge strane, prikrilo to simboličko pribiranje kolektivnog iskustva koje je Crnjanski celog svog života nosio u sebi.“
Što je „Rat i mir“ za Ruse, „Druga knjiga Seoba“ je za Srbe
Prema Lomparu, „Druga knjiga Seoba“ odgovara statusu kog ima Tolstojev „Rat i mir“ u Rusiji jer ona hvata rat i mir kao konstante jedne nacionalne egzistencije, ali i šire od toga, konstante smena kosmičkih ritmova.
„'Druga knjiga Seoba' je oproštaj Crnjanskog od istorije. Promena statusa istorije u 'Drugoj knjizi Seoba' sa prodiranjem jedne nihilističke komponente koja omogućava paralelno postojanje tragičkih i grotesknih, ironičnih i komičnih nizova. Ta promena perspektive označava pomeranje u shvatanju istorije i, u izvesnom smislu, veliki simbolički završetak nacionalnog pripovedanja za Crnjanskog. Njegove dve potonje knjige, 'Kod Hiperborejaca' i 'Roman o Londonu' su apsolutno kosmopolitske“.
27 Avgust 2022, 17:08
Pisac našeg najvećeg istorijskog i nacionalnog romana istovremeno je bio pisac jednog novog, modernog postupka, ironičnog distanciranog, kakav je bio tih godina kod Džona Faulsa u „Ženi francuskog poručnika“. Tu postoji promena perspektive prema viktorijanskom dobu gde pripovedač takođe unosi distancu, tako da Crnjanski korespondira sa epohalnim kretanjem literature svog vremena, ističe Lompar.
Slaže sa ocenom Nikole Miloševića da je „Druga knjiga Seoba“ najbolja knjiga srpske proze koja se može meriti sa najboljim delima svetske literature. Tu Miloševićevu ocenu Lompar je nijansirao i rekao da je „Druga knjiga Seoba“ najmonumentalnija knjiga Crnjanskog, a da je njegova najdublja metafizička knjiga „Roman o Londonu“, dok je umetnički najavangardnija „Kod Hiperborejaca“.
Druga generacija pročitala „Drugu knjigu Seoba“
Do procene „Druge knjige Seoba“ kao kapitalnog dela srpske književnosti došlo je sa drugom generacijom kritičara. Generacija Džadžića, Pervića i Novice Petkovića to nije učinila jer je njihov je ukus bio formiran drukčije i tek je generacija onih istraživača, pa i publike, rođenih oko 1960. godine, a to znači između sedamdesetih i osamdesetih, primila je „Drugu knjigu Seoba“ kao delo izuzetno velike vrednosti.
„Ponekad je potrebno da se promeni naraštaj da bi se neka vrsta vrednosti prepoznala“, ističe Lompar.
Perišić podseća da je pre oko 30 godina kad je bio u srednjoj školi postojao blagi odijum prema Crnjanskom. Prva knjiga Seoba bila je obavezna u gimnaziji, ali se „ispod žita“ sugerisalo: Čitajte Andrića a Crnjanskog i ne morate.
„Posle, kad sam došao na fakultet bilo mi je otkrovenje ta drugačija perspektiva iz koje Crnjanski posmatra i kulturu, i književnost, i samog sebe. Sama reč nacion koja je veoma frekventna u 'Drugoj knjizi Seoba' meni je bila čudna, malo sam je sa zadrškom povezivao sa nekim ideološkim gotovim mnjenjima koja su nam bila servirana, da ako nešto ima nacionalno u sebi, da je sumnjivo i vodi nečemu što je nacionalizam, potencijalno i fašizam“.
Crnjanski i Andrić kao Dostojevski i Tolstoj
Lompar smatra da status Crnjanskog u našem obrazovanju postaje sve vidljiviji, jer nekad se govorilo samo Andrić, a sad se govori u paru kako istina i nalaže –Andrić i Crnjanski.
„To je po mom mišljenju postao jedan par kakav su u ruskoj književnosti Tolstoj i Dostojevski. Mislim da je to vrlo dobra, tačna i ispravna podela ali, kod Crnjanskog je problem što on prekoračuje. Recimo, u 'Drugoj knjizi Seoba' imamo možda prvu lezbijsku scenu u srpskoj književnosti. Pisac koji tad ima 70 godina piše lezbijsku scenu koja je u tom trenutku granica očekivanja. Pri tom on je praktično, apsolutno u rezonanci sa Kazanovinim memoarima iz 18. veka. On ništa ne piše veštački da bi skandalizovao publiku nego obnavlja paradigmu 18. veka koju je Kazanova učinio očiglednom u svojim memoarima. Crnjanski je neko ko i kad piše nacionalni roman prekoračuje. To je njegova sudbina, to je njegova modernost“, zaključio je Lompar.
Kompletan razgovor o „Drugoj knjizi Seoba“ možete poslušati u „Orbiti kulture“.
