https://lat.sputnikportal.rs/20220827/veciti-rat-i-mir--ko-kome-vise-duguje-svet-tolstoju-ili-tolstoj-svetu-1141710147.html
Večiti „Rat i mir“ – ko kome više duguje, svet Tolstoju ili Tolstoj svetu?
Večiti „Rat i mir“ – ko kome više duguje, svet Tolstoju ili Tolstoj svetu?
Sputnik Srbija
Istorija promišljanja sveta ispisana na stranicama Tolstojevog Rata i mira čitaoce privlači i 155 godina nakon njenog prvog izlaska iz štampe. Svet se uveliko... 27.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-27T17:08+0200
2022-08-27T17:08+0200
2022-08-27T17:08+0200
kultura
kultura – vesti
lav nikolajevič tolstoj
rat i mir
orbita kulture
aleksandar jerkov
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110677/71/1106777148_0:358:1473:1187_1920x0_80_0_0_4c3e577ade6c565b2d224047cc757e55.jpg
Povodom 155 godina od izlaska jednog od najvećih i još uvek aktuelnih romana kojeg vreme nije demantovalo već samo potvrdilo kao jednog od važnijih kriterijuma ne samo u ruskoj već i svetskoj književnosti za Orbitu kulture govore profesor doktor Aleksandar Jerkov i docent doktor sa Filološkog fakulteta u Beogradu Vasilisa Šljivar.Ko je koga zadužio: Svet Tolstoja ili Tolstoj svetOdgovor na pitanje ko kome više duguje, svet Tolstoju ili Tolstoj svetu izlazi iz opsega tema na koje odgovor mogu da nam ponude teoretičari književnosti i filolozi, budući da je i sam Lav Nikolajevič obavljao svoju „dužnost“ pisca prevashodno iz ugla filozofa i moraliste. U pokušaju da odgovori na ovo „kokoška ili jaje“ pitanje, profesor Jerkov pronalazi reči u parafrazi Šopenhauera i tvrdi da je Tolstoj, dajući svetu sve što ima, zauzvrat dobio, odnosno zavredeo, da postane ne samo jedan od najznačajnijih pisaca svoje epohe, već i kamen temeljac sveukupne svetske književnosti i njenih mnogobrojnih, različitih žanrova.Istoriju pišu narodiTolstoj je, kako ističe Šljivar, dajući sebe, povukao glavnu nit i liniju usmerenja koja se proteže kroz celokupan njegov opus, a ta linija je upravo ona humanistička nit koja, i u romanu Rat i mir, nadjačava sve istorijske, vojne i ljubavne aspekte priče. Neumitnost provlačenja te humanističke niti kroz istoriju čovečanstva odnosno njeno predočavanje na stranicama Tolstojevog dela je ono zbog čega je ovaj roman specifičan, a spoj beletristike i istorijozofije čini ga prvim svoje vrste u svetskoj književnosti. Razmatranje filozofskih pitanja i dilema u sklopu šire priče istorijskog procesa odnose se pre svega na ulogu čoveka kao pojedinca, a gledajući na pomenute procese iz Tolstojeve perspektive dolazi se do zaključka da je zapravo kolektivna svest, odnosno jedan narod, njihov glavni nosilac. Istorijski procesi su procesi dugog trajanja i ni jedan pojedinac, bilo da je u pitanju car, vojskovođa ili neko drugi, ne može na njih uticati niti kroz njih dotaći tačku samospoznaje. Do takve vrste promene ne dolazi se racionalno, jer samospoznaja koja vodi do preobražaja ili oboženja ne dolazi iz razuma, već srca.Istog je mišljenja i profesor Jerkov koji naglašava da istoriju ne čine velikani niti veliki gestovi velikih ljudi ili veliki pohodi, već da je sama istorija prirodna i društvena pojava čiji je glavni junak narod. Definisan pojedinac sa imenom i prezimenom počeo je da se javlja početkom 17. veka sa Don Kihotom i modelom novovekovnog romana, a nastavio je da stoji u fokusu do danas.Ovde Tolstoj opet pravi ne prekretnicu, već iskorak. On diversifikuje poziciju glavnog junaka, odnosno nužnog heroja, i svojom konstrukcijom romana odgovara na pitanje njegove potrebne ili nepotrebne neophodnosti. Rat i mir je nešto najbliže onome što bi se moglo nazvati širinom i potpunošću romana u kojem je postojala potreba da se zaokruži celovitost jednog sveta, a sama priroda pripovedanja zahtevala je da ta celina bude usredsređena na događaje, junake i aktere koji se na tom mestu nalaze. Ti junaci nalaze se, baš kao i u životu, na različitim i često dijametralno suprotnim stranama postojanja, od uštogljenog sveta isuviše „ispravnog“ Andreja Bolkonskog, pa do fanatičnosti Pjera Bezuhova koja zalazi u domen duhovne kontaminacije.Ne polazeći od pojedinačnog ka kolektivnom, dakle od ličnosti, već obrnuto, od kolektivnog ka pojedinačnom, Tolstoj postiže upravo ono za šta kasniji pisci nisu bili kadri. Njegov junak postaje autentičan čovek budući da se susreće sa horizontom autentične egzistencije, koja nije unapred kodirana. U tim trenucima Lav Nikolajevič prevazilazi horizont ne samo svoje epohe i ruske kulture nego i evropske književnosti svoga vremena.Čitanje ruskih klasika: Ko hoće, taj možeManjak interesovanja za čitanje ma kakvog obimnijeg književnog dela, a kamoli onog što broji 1300 stranica, posledica je novih načina razmišljanja i komunikacije, međutim, to nije nikakav naš, lokalni problem, već predstavlja novi pravac u „napretku“ ljudske civilizacije. Nesporno je da Tolstoj ima publiku, ali ona je drastično smanjena, budući da većina čitalaca smatra da nema dovoljno vremena za jedan vrlo monolitan tekst sporog pripovedanja, pogotovo nakon čitanja modernističkih romana.Ipak, književnost nije počela da se piše pre stotinu ili dve stotine godina, postojala je i pre pet hiljada godina, a od svih društvenih fenomena umetnost i književnost pokazuju jednu vrstu istrajnosti. Pojedinac misli da nema vremena za čitanje dela o istoriji promišljanja sveta samo zato što živi u vremenu koje, trpeći tempo modernog sveta, naizgled brže protiče, međutim, ne postavlja se pitanje ko može da pročita delo ruskog i svetskog klasika, već ko želi.Čitav razgovor o možete poslušati u emisiji „Orbita kulture“ ovde.
https://lat.sputnikportal.rs/20220529/rusija-mora-ratovati-remek-delo-rat-i-mir-aktuelnije-nego-ikad-ponovo-na-pozorisnoj-sceni-1137817438.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220607/kijevu-smeta-tolstoj-iz-skolskog-programa-se-izbacuje-rat-i-mir-1138172383.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
kultura – vesti, lav nikolajevič tolstoj, rat i mir, orbita kulture, aleksandar jerkov, rusija
kultura – vesti, lav nikolajevič tolstoj, rat i mir, orbita kulture, aleksandar jerkov, rusija
Večiti „Rat i mir“ – ko kome više duguje, svet Tolstoju ili Tolstoj svetu?
Istorija promišljanja sveta ispisana na stranicama Tolstojevog Rata i mira čitaoce privlači i 155 godina nakon njenog prvog izlaska iz štampe. Svet se uveliko promenio, ali čovekova suština ostala je ista, te na nju redovi ovog ruskog klasika ostavljaju isti utisak kao što su ostavljali i više od jednog veka ranije.
Povodom 155 godina od izlaska jednog od najvećih i još uvek aktuelnih romana kojeg vreme nije demantovalo već samo potvrdilo kao jednog od važnijih kriterijuma ne samo u ruskoj već i svetskoj književnosti za Orbitu kulture govore profesor doktor Aleksandar Jerkov i docent doktor sa Filološkog fakulteta u Beogradu Vasilisa Šljivar.
Ko je koga zadužio: Svet Tolstoja ili Tolstoj svet
Odgovor na pitanje ko kome više duguje, svet Tolstoju ili Tolstoj svetu izlazi iz opsega tema na koje odgovor mogu da nam ponude teoretičari književnosti i filolozi, budući da je i sam Lav Nikolajevič obavljao svoju „dužnost“ pisca prevashodno iz ugla filozofa i moraliste. U pokušaju da odgovori na ovo „kokoška ili jaje“ pitanje, profesor Jerkov pronalazi reči u parafrazi Šopenhauera i tvrdi da je Tolstoj, dajući svetu sve što ima, zauzvrat dobio, odnosno zavredeo, da postane ne samo jedan od najznačajnijih pisaca svoje epohe, već i kamen temeljac sveukupne svetske književnosti i njenih mnogobrojnih, različitih žanrova.
Tolstoj je, kako ističe Šljivar, dajući sebe, povukao glavnu nit i liniju usmerenja koja se proteže kroz celokupan njegov opus, a ta linija je upravo ona humanistička nit koja, i u romanu Rat i mir, nadjačava sve istorijske, vojne i ljubavne aspekte priče. Neumitnost provlačenja te humanističke niti kroz istoriju čovečanstva odnosno njeno predočavanje na stranicama Tolstojevog dela je ono zbog čega je ovaj roman specifičan, a spoj beletristike i istorijozofije čini ga prvim svoje vrste u svetskoj književnosti.
Razmatranje filozofskih pitanja i dilema u sklopu šire priče istorijskog procesa odnose se pre svega na ulogu čoveka kao pojedinca, a gledajući na pomenute procese iz Tolstojeve perspektive dolazi se do zaključka da je zapravo kolektivna svest, odnosno jedan narod, njihov glavni nosilac. Istorijski procesi su procesi dugog trajanja i ni jedan pojedinac, bilo da je u pitanju car, vojskovođa ili neko drugi, ne može na njih uticati niti kroz njih dotaći tačku samospoznaje. Do takve vrste promene ne dolazi se racionalno, jer samospoznaja koja vodi do preobražaja ili oboženja ne dolazi iz razuma, već srca.
Istog je mišljenja i profesor Jerkov koji naglašava da istoriju ne čine velikani niti veliki gestovi velikih ljudi ili veliki pohodi, već da je sama istorija prirodna i društvena pojava čiji je glavni junak narod. Definisan pojedinac sa imenom i prezimenom počeo je da se javlja početkom 17. veka sa Don Kihotom i modelom novovekovnog romana, a nastavio je da stoji u fokusu do danas.
Ovde Tolstoj opet pravi ne prekretnicu, već iskorak. On diversifikuje poziciju glavnog junaka, odnosno nužnog heroja, i svojom konstrukcijom romana odgovara na pitanje njegove potrebne ili nepotrebne neophodnosti. Rat i mir je nešto najbliže onome što bi se moglo nazvati širinom i potpunošću romana u kojem je postojala potreba da se zaokruži celovitost jednog sveta, a sama priroda pripovedanja zahtevala je da ta celina bude usredsređena na događaje, junake i aktere koji se na tom mestu nalaze. Ti junaci nalaze se, baš kao i u životu, na različitim i često dijametralno suprotnim stranama postojanja, od uštogljenog sveta isuviše „ispravnog“ Andreja Bolkonskog, pa do fanatičnosti Pjera Bezuhova koja zalazi u domen duhovne kontaminacije.
Ne polazeći od pojedinačnog ka kolektivnom, dakle od ličnosti, već obrnuto, od kolektivnog ka pojedinačnom, Tolstoj postiže upravo ono za šta kasniji pisci nisu bili kadri. Njegov junak postaje autentičan čovek budući da se susreće sa horizontom autentične egzistencije, koja nije unapred kodirana. U tim trenucima Lav Nikolajevič prevazilazi horizont ne samo svoje epohe i ruske kulture nego i evropske književnosti svoga vremena.
Čitanje ruskih klasika: Ko hoće, taj može
Manjak interesovanja za čitanje ma kakvog obimnijeg književnog dela, a kamoli onog što broji 1300 stranica, posledica je novih načina razmišljanja i komunikacije, međutim, to nije nikakav naš, lokalni problem, već predstavlja novi pravac u „napretku“ ljudske civilizacije. Nesporno je da Tolstoj ima publiku, ali ona je drastično smanjena, budući da većina čitalaca smatra da nema dovoljno vremena za jedan vrlo monolitan tekst sporog pripovedanja, pogotovo nakon čitanja modernističkih romana.
Ipak, književnost nije počela da se piše pre stotinu ili dve stotine godina, postojala je i pre pet hiljada godina, a od svih društvenih fenomena umetnost i književnost pokazuju jednu vrstu istrajnosti. Pojedinac misli da nema vremena za čitanje dela o istoriji promišljanja sveta samo zato što živi u vremenu koje, trpeći tempo modernog sveta, naizgled brže protiče, međutim, ne postavlja se pitanje ko može da pročita delo ruskog i svetskog klasika, već ko želi.
Čitav razgovor o možete poslušati u emisiji „Orbita kulture“
ovde.
