https://lat.sputnikportal.rs/20220910/novi-raskol-na-pomolu-u-evropskoj-uniji-pocela-borba-za-vlast-1142386267.html
U Evropskoj uniji počela borba za vlast: Novi raskol na pomolu
U Evropskoj uniji počela borba za vlast: Novi raskol na pomolu
Sputnik Srbija
Ukrajinsko pitanje pojačalo je protivrečnosti u Evropskoj uniji, koja je i bez njega vrlo raznorodna. U većini evropskih prestonica, međutim, postoji saglasnost... 10.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-10T13:07+0200
2022-09-10T13:07+0200
2022-09-10T13:18+0200
rusija
evropska unija (eu)
raskol
rusija
francuska
nemačka
emanuel makron
olaf šolc
mađarska
veto
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141822730_0:189:2971:1860_1920x0_80_0_0_fcfcc2fcc9709cae13bb98b6f6eeeb2c.jpg
Radi – ne diraj!Pre trideset godina 12 zemalja je potpisalo Ugovor iz Mastrihta kojim je okončan proces unifkacije monetarnog i političkog sistema Zapadne Evrope. Danas je u Evropskoj uniji 27 država i za ono što je ranije moglo da se usaglasi, maltene, telefonom, sada su potrebne dugotrajne birokratske procedure, piše u autorskom tekstu za Ria Novosti Jelena Popova.O odustajanju od jednoglasnog donošenja odluka počelo je da se priča nakon što su se pojavile poteškoće u usvajanju šestog paketa sankcija protiv Rusije. Mađarska nije želela da podrži taj paket, zatraživši garancije za svoju energetsku bezbednost. Zbog toga se proces otegao čitav mesec.U maju je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da, ukoliko Evropa želi da ide napred, mora da ukine pravo veta u ključnim sferama, kao što su zdravstvena zaštita i odbrana. „U spoljnim pitanjima moramo preći na glasanje uz kvalifikovanu većinu“, naglasila je ona.Na neophodnost reformi unutar EU u aprilu su ukazivali u Ministarstvu inostranih poslova Italije, a u maju je o tome govorio predsednik Francuske Emanuel Makron.Prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca, u doglednoj budućnosti Evropskoj uniji će se pridružiti i Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Zapadni Balkan, što znači da će postizanje konsenzusa postati još komplikovanije.Istovremeno, Danska, Poljska, Rumunija i Češka se bune: „Mi već imamo Evropu koja funkcioniše“. „Rasprave o izmenama ne samo što nas neće ojačati, nego mogu i da naruše tako neophodno jedinstvo“, upozorio je češki premijer Petar Fijala, čija zemlja predsedava Savetu Evrope.Direktor Centra za evropske informacije Nikolaj Topornin u razgovoru za Ria Novosti ocenjuje da je Evropska unija u vrlo komplikovanoj situaciji.„Nekada je u Evropskoj uniji bilo svega šest država, zatim deset, a devedesetih godina – 12. Danas ih je već 27, a na članstvo čeka još nekih pet. U takvim uslovima je krajnje teško postizati opštu saglasnost, ako je uopšte i moguće“, smatra Topornin.Stav Olafa Šolca je sasvim razumljiv. On želi da institucije Evropske unije koje utvrđuju evropsku politiku brže donose odluke. I Lisabonski sporazum podrazumeva kvalifikovanu većinu pri glasanju o određenim pitanjima.Moćni protivnik„Integracija takvog broja država i njihov prelazak s ekonomije na politiku je nova pojava za svet“, dodaje Topornin.Prema njegovim rečima, ne može se reći da se Evropska unija nije menjala od momenta osnivanja, ali to se nije odvijalo brzo. Na primer, Carinski savez i zajednička ekonomska politika su se formirali gotovo četiri decenije, do 1951. godine.Bilo je i potresa poput „bregzita“, kojem se malo ko nadao. Evropski političari se trude da predupređuju krize i da reaguju na izazove. Ukidanje prava veta je korak u tom pravcu.Politikolog Sergej Markov kaže da će se u Evropskoj uniji voditi borba. „Poljska, Mađarska ne žele da predaju vlast onima koji su pod uticajem lidera Evropske unije – Nemačkoj, Francuskoj“, objašnjava on.Markov kaže da su posledice po Rusiju višeznačne. S jedne strane, baltičke zemlje, Poljska, Danska će imati manje mogućnosti da ucenjuju Moskvu. S druge – Zapad će se konsolidovati.Reforma će, najverovatnije, pojačati sukob s Rusijom. Ipak, prema rečima Markova, malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti Evropljani dobrovoljno odustati od prava veta. Biće mnogo rasprava i razmatranja, a čime će se sve završiti – veliko je pitanje.
francuska
nemačka
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
evropska unija (eu), raskol, rusija, francuska, nemačka, emanuel makron, olaf šolc, mađarska, veto
evropska unija (eu), raskol, rusija, francuska, nemačka, emanuel makron, olaf šolc, mađarska, veto
U Evropskoj uniji počela borba za vlast: Novi raskol na pomolu
13:07 10.09.2022 (Osveženo: 13:18 10.09.2022) Ukrajinsko pitanje pojačalo je protivrečnosti u Evropskoj uniji, koja je i bez njega vrlo raznorodna. U većini evropskih prestonica, međutim, postoji saglasnost da su Evropskoj uniji potrebne duboke reforme.
Pre trideset godina 12 zemalja je potpisalo Ugovor iz Mastrihta kojim je okončan proces unifkacije monetarnog i političkog sistema Zapadne Evrope. Danas je u Evropskoj uniji 27 država i za ono što je ranije moglo da se usaglasi, maltene, telefonom, sada su potrebne dugotrajne birokratske procedure, piše u autorskom tekstu za Ria Novosti Jelena Popova.
O odustajanju od jednoglasnog donošenja odluka počelo je da se priča nakon što su se pojavile poteškoće u usvajanju šestog paketa sankcija protiv Rusije. Mađarska nije želela da podrži taj paket, zatraživši garancije za svoju energetsku bezbednost. Zbog toga se proces otegao čitav mesec.
U maju je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da, ukoliko Evropa želi da ide napred, mora da ukine pravo veta u ključnim sferama, kao što su zdravstvena zaštita i odbrana. „U spoljnim pitanjima moramo preći na glasanje uz kvalifikovanu većinu“, naglasila je ona.
Na neophodnost reformi unutar EU u aprilu su ukazivali u Ministarstvu inostranih poslova Italije, a u maju je o tome govorio predsednik Francuske Emanuel Makron.
Prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca, u doglednoj budućnosti Evropskoj uniji će se pridružiti i Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Zapadni Balkan, što znači da će postizanje konsenzusa postati još komplikovanije.
„Nećemo moći da izbegnemo debate... Moramo ozbiljno da se odnosimo prema svojim obećanjima tim zemljama, jer drugog puta za postizanje stabilnosti na ovom kontinentu nema. Zbog toga, razgovarajmo o reformama“, rekao je nemački kancelar.
Istovremeno, Danska, Poljska, Rumunija i Češka se bune: „Mi već imamo Evropu koja funkcioniše“. „Rasprave o izmenama ne samo što nas neće ojačati, nego mogu i da naruše tako neophodno jedinstvo“, upozorio je češki premijer Petar Fijala, čija zemlja predsedava Savetu Evrope.
Direktor Centra za evropske informacije Nikolaj Topornin u razgovoru za Ria Novosti ocenjuje da je Evropska unija u vrlo komplikovanoj situaciji.
„Nekada je u Evropskoj uniji bilo svega šest država, zatim deset, a devedesetih godina – 12. Danas ih je već 27, a na članstvo čeka još nekih pet. U takvim uslovima je krajnje teško postizati opštu saglasnost, ako je uopšte i moguće“, smatra Topornin.
Stav Olafa Šolca je sasvim razumljiv. On želi da institucije Evropske unije koje utvrđuju evropsku politiku brže donose odluke. I Lisabonski sporazum podrazumeva kvalifikovanu većinu pri glasanju o određenim pitanjima.
„Integracija takvog broja država i njihov prelazak s ekonomije na politiku je nova pojava za svet“, dodaje Topornin.
Prema njegovim rečima, ne može se reći da se Evropska unija nije menjala od momenta osnivanja, ali to se nije odvijalo brzo. Na primer, Carinski savez i zajednička ekonomska politika su se formirali gotovo četiri decenije, do 1951. godine.
Bilo je i potresa poput „bregzita“, kojem se malo ko nadao. Evropski političari se trude da predupređuju krize i da reaguju na izazove. Ukidanje prava veta je korak u tom pravcu.
„Naravno, predstoje sveobuhvatne rasprave, jer se ovo pitanje tiče suverenog prava država. Ipak, pošto pitanje postavljaju Nemačka i Francuska, ono će biti ozbiljno shvaćeno“, smatra ekspert.
Politikolog Sergej Markov kaže da će se u Evropskoj uniji voditi borba. „Poljska, Mađarska ne žele da predaju vlast onima koji su pod uticajem lidera Evropske unije – Nemačkoj, Francuskoj“, objašnjava on.
Markov kaže da su posledice po Rusiju višeznačne. S jedne strane, baltičke zemlje, Poljska, Danska će imati manje mogućnosti da ucenjuju Moskvu. S druge – Zapad će se konsolidovati.
„U istorijskom smislu, što je veći razdor u Evropi, to su Evropljani pojedinačno spremniji za saradnju“, ocenjuje politikolog.
Reforma će, najverovatnije, pojačati sukob s Rusijom. Ipak, prema rečima Markova, malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti Evropljani dobrovoljno odustati od prava veta. Biće mnogo rasprava i razmatranja, a čime će se sve završiti – veliko je pitanje.
