Sprema li se dogovor i za registarske tablice – koje su opcije u igri
19:10 29.08.2022 (Osveženo: 19:19 29.08.2022)
© Sputnik / Gavro Dešić
Pratite nas
Dogovor koji je sa Prištinom, ili bolje reći Vašingtonom, postignut oko ličnih karata Srba sa KiM mogao bi u sličnom obliku da bude postignut i oko registarskih tablice, ali to umnogome zavisi od dobre volje zainteresovanih strana koje podržavaju Prištinu, smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević.
Srbi neće odustati od srpskih registarskih oznaka i smatraju da ako su sačuvane srpske lične karte za prostor KiM, to znači da isti princip mora da bude primenjen i za tablice - ili da ostanu KM tablice, ili da se traži rešenje da Priština vrati KS, statusno neutralne tablice, koje je izdavao Unmik od 1999. godine.
Kurti je pak ponovio da kako će krenuti sa primenom odluke kojom KM tablice ne smeju više da postoje na prostoru severa KiM i da treba da se zamene u RKS tablice, kao i da KS tablice nisu potrebne i ne mogu da se vrate u opticaj.
Kurti odbija svaki predlog oko tablica
Ovo, prema rečima Zorana Milivojevića, zvuči da Kurti nema nameru da traži kompromis za tablice jer smatra da bi time ugrozio svoj politički ostanak.
„On nema druge argumente na političkoj sceni u Prištini osim onih koji se zasnivaju na tvrdom radikalizmu prema rešavanju kosovskog pitanja i platforme koja podrazumeva međusobno priznanje a koja se zasniva na takozvanom reciprocitetu. To je njegov politički kredo i od toga zavisi njegova politička sudbina i mislim da zbog toga on nema veliki manevarski prostor da to menja. Lično nisam baš optimista jer ako ne bude promene stava Prištine sve ide u pravcu eskalacije. Ovo što smo premostili sa 1. septembrom ne znači da možemo mirno da čekamo oktobar i nove rokove prištinske strane. Priština rok za tablice računa od 1. avgusta do 1. oktobra (rok pomeren za 31. oktobar posle apela iz američke ambasade prim.a.) i u tom delu nisu ništa menjali, tako da opasnost od eskalacije latentno postoji,“ ocenjuje Milivojević.
Tablice će ili otvoriti, ili zatvoriti dijalog
Zbog toga, dodaje naš sagovornik, sve zavisi od stranog faktora - od Brisela i Vašingtona, koji ako se tako opredele mogu da nastave sa dosadašnjom praksom koja je dala rezultat – a primer je dogovor o ličnim kartama.
„Drugim rečima, od njih zavisi da li će se iz cele ove priče izbeći radikalizacija ili će se stvar vratiti na dijalog što bi već bio pomak jer bi se na stolu onda našla i ZSO i otvorila bi se suštinska pitanja od kojih zavisi dijalog. Ako bismo to imali u narednom periodu i Vašington i Brisel isposlovali da se ZSO stavi na dnevni red, onda bismo mogli da uđemo u suštinski dijalog koje bi izbegao ozbiljne tenzije, bar ove jeseni,“ veruje Milivojević.
Međutim, ono što kvari sve planove su, kako kaže naš sagovornik, radikalne izjave Aljbina Kurtija.
„Njegova glavna izjava bila je u pravcu da će se odluka Prištine o tablicama primeniti po svaku cenu i da od toga nema odstupanja. On ponovo insistira na takozvanom reciprocitetu i nastojanju da po svaku cenu iskazuje "državnost Kosova". Mislim da je to deo i njegovih unutrašnjih potreba jer je suočen sa ekonomskim i socijalnim i političkim problemima i očito da nema drugu izlaznu varijantu nego da primenjuje tu svoju radikalnu politiku,“ procenjuje Milivojević.
Iz tih razloga od Prištine ne treba očekivati nikakva konstruktivan pristup, dodaje on i ističe da i ovoga puta sve zavisi od treće strane, odnosno od glavnih posrednika – Brisela i Vašingtona.
„Zavisi od toga u kojoj meri će oni delovati i kako i da li će i u delu oko tablica da izvrše neki pritisak na Prištinu kako bi se otklonio rizik od eskalacije koji bi imao nesagledive posledice,“ ističe Milivojević.
Sve je na Briselu, odnosno Vašingtonu
On ističe da sa srpske strane ne treba očekivati nikakve dodatne korake, jer je naša pozicija jasna - mi očekujemo primenu sporazuma i da i dalje na KiM funkcionišu tablice izdate sa teritorije centralne Srbije.
„Ovde se ponovo na probu stavlja onaj deo međunarodne zajednice koji podržava prištinsku stranu i u kojoj meri oni žele mir i stabilnost i da se izbegne bilo koja vrsta konflikta. Ovo je novi test pre svega za Brisel kao posrednika u dijalogu i naravno Vašington. Brisel je taj koji ima test sopstvenog kredibiliteta i oko ovog testa oko tablica će zavisiti i odvijanje budućeg dijaloga,“ uveren je Milivojević.
Što se tiče uloge Vašingtona i Brisela prema svemu ovome što je iza nas jasno je, smatra Milivojević, da je Brisel ostao bez kredibiliteta i da je ključni arbitar Vašington jer on jedini ima uticaj na Prištinu.
„Vašington ima problem što ne može direktno da učestvuje u dijalogu mada može sa strane da deluje prema Prištini da to da rezultate kao što je slučaj sa ličnim kartama. Prema tome, takva praksa bi bila moguća i u narednom periodu. Međutim, treba imati u vidu da i Vašington, i Brisel, i Priština imaju isti cilj – da potvrde kosovsku državnost. Zato mislim da oni neće mnogo toga da učine i time dovedu u pitanje „demokratski izbranu“ vlast u Prištini, jer bi ujedno demantovali svoj stav o potvrdi državnosti Kosova,“ ističe Milivojević.
On smatra da je dogovor oko ličnih karti odličan, ali ne veruje da će Kurti dva puta pristati na kompromis.
