Srbija ima ubojite adute i za pustinju: Koje naoružanje bi moglo da se izveze u Egipat
© Andrija Gavrilovic
Pratite nas
Srbija u Egipat, ali i u druge države, pored modernizovanog tenka M84, ponosa srpske i jugoslovenske vojne industrije, može da izvozi i raketne sisteme, municiju i oklopna vozila. Takođe, sa prijateljskim zemljama u obzir dolazi i kooperacija u proizvodnji naoružanja.
Ovako predstavljanje srpskog naoružanja egipatskom predsedniku Abdelfatahu el Sisiju komentariše general u penziji Mitar Kovač.
Podsećamo, srpski predsednik Aleksandar Vučić, upoznao je protekle nedelje svog gosta sa najmodernijim naoružanjem kojim raspolaže Vojska Srbije, među kojim je i modernizovana verzija tenka M84.
Šta Srbija i Egipat sve mnogu da rade zajedno u vojnoj industriji
Sa Egiptom, ali drugim prijateljskim državama, Srbija može da sarađuje, ne samo kao prodavac naoružanja, već i u pogledu drugih sadržaja vojnotehničke saradnje, ističe Kovač. O zajedničkim ulaganjima u vojnu industriju govorio je i egipatski predsednik.
„Brojna su moguća pitanja, počev od zajedničkih ulaganja i izgradnje fabrika različite vrste, gde mi imamo saznajne i kreativne sposobnosti, konstrukciona rešenja, ali nemamo dovoljno sredstava da pokrenemo neke projekte. to se prvenstveno odnosi na višecevne bacače raketa i proizvodnju raketa za njih, različitog dometa, kao što je izgradnja i proizvodnja raketa zemlja-zemlja“, kaže on.
Uz ovu vrstu saradnje, Srbija bi mogla da izvozi i sve vrste municije, pri čemu Egiptu može da se prodaje i deo znanja za proizvodnju određenih vrsta municije i da se takođe grade zajedničke fabrike.
„Taj pristup zajedničkog vlasništva nad proizvodnjom određenih municijskih efektiva sa prijateljskom zemljom veoma je bitan za vitalnost odbrambenih sposobnosti zemlje u posebnim uslovima jer imate nekoga na koga možete da se oslonite, da vam može doturiti municiju i ono što zajednički proizvodite“, smatra Kovač.
Dobar deo zajedničkih projekata može da se odnosi i na proizvodnju različitih vrsta oklopnih vozila, od komandnih do većih, kao što je „Lazar 3“, koji je, prema Kovačevim rečima, po svojstvima dobar i može se porediti sa sličnim vozilima u svetu.
„Takođe, tu su i različite vrste ubojnih sredstava i u domenu vazduhoplovstva, a može se govoriti, kako o zajedničkoj proizvodnji, tako i o prodaji aviona „Lasta“ za početnu obuku pilota“, kaže Kovač.
M84 – ponos srpske i jugoslovenske vojne industrije
Naš sagovornik posebno se osvrnuo na tenk M84, njegovu modernizovanu verziju, koji je, kako je rekao ponos jugoslovenske i srpske vojne industrije. Tenk M84 bio je prvi tenk koji je Jugoslavija proizvela samostalno. Zbog nedostatka iskustva u projektovanju i proizvodnji, odlučeno je da prvi jugoslovenski tenk bude proizveden na osnovu licence sovjetskog tenka T72, u to vreme jednog od najboljih tenkova na svetu. Serijska proizvodnja M84 počela je 1984. godine.
„U proizvodnji ovog tenka učestvovalo je mnogo firmi iz cele bivše Jugoslavije. Sklapan je u „Đuri Đakoviću“ u Slavonskom Brodu, ali osnovu konstrukcije i proizvodnje radio je Vojnotehnički institut. Kooperanti su bile mnoge firme iz cele Jugoslavije, iz domena metalurgije, elektronske industrije, softvera, optike“, objašnjava Kovač.
Nakon raspada SFRJ, Vojska Jugoslavije, a kasnije i Vojska Srbije, zadržali su M84 kao osnovni tenk u svom naoružanju, a njegova modernizacija vršena je nekoliko puta.
„Poslednja modernizacija bila je i najjača – zahvatila je većinu podsistema – mehaniku, a poboljšan je i motorni pogon, sa snažnijim motorom, što mu obezbeđuje veće manevarske sposobnosti; zadržan je isti kalibar (125 milimetara), ali je unapređen municijski sektor u smislu kvaliteta municijskih efektiva. Urađen je potpuno novi sistem za upravljanje vatrom (SUV), kao i elementi komandno informacionog sistema i sistema veza“, navodi Kovač.
Takođe mu je poboljšana aktivno-reaktivna zaštita uz pomoć ploča koje se stavljaju na kupolu i na telo tenka. Danas je M84 jedan od najboljih tenkova u regionu, dodaje naš sagovornik.
M84 se pokazao kao veoma efikasan u pustinjskim uslovima – bio je deo naoružanja kuvajtske vojske i učestvovao je u Prvom zalivskom ratu. Tada su, prema Kovačevim rečima, mnogi strani tenkovi sličnih svojstava „zaribali“ – motori nisu mogli da se pokrenu zbog pustinjske prašine, dok se M84 pokazao kao vitalan i izdržljiv. M84 se i dalje nalazi u sastavu kuvajtskih oklopnih snaga.
