https://lat.sputnikportal.rs/20220612/besmislena-odluka-arkticki-savet-bi-da-donosi-odluke-bez-najvece-drzave-clanice-1138356050.html
Besmislena odluka: Arktički savet bi da donosi odluke bez najveće države članice
Besmislena odluka: Arktički savet bi da donosi odluke bez najveće države članice
Sputnik Srbija
Odluka zapadnih zemalja o obnavljanju rada Arktičkog saveta bez učešća Rusije kao najveće članice je besmislena. Kako ocenjuju za Sputnjik ruski eksperti, Arktik se... 12.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-12T07:35+0200
2022-06-12T07:35+0200
2022-06-12T07:35+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
arktički savet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/49/1120934917_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d3a09c0cca4228fe973decbfd2fc2877.jpg
Danska, Island, Kanada, Norveška, Sjedinjene Države, uključujući Švedsku i Finsku, odlučile da nastave sa radom Arktičkog saveta, ali bez Rusije.„Nameravamo da nastavimo naše aktivnosti u Arktičkom savetu, ali u ograničenom formatu, na projektima koji ne uključuju učešće ruske države“, navodi se u saopštenju te organizacije.Arktički savet bez Rusije besmislenKako kaže za Sputnjik rukovodilac Centra za arktička istraživanja Valerij Žuravelj, te zemlje su donele pogrešnu odluku jer bez učešća ruske države biće ograničen domet aktivnost članica organizacije u oblasti zaštite životne sredine, brodarstva, kao i obezbeđivanja života domorodačkih naroda.Prema rečima Žuravelja, Arktički savet je trenutno organizacija pod uticajem NATO.„Sve njegove članice su u Alijansi ili nameravaju da postanu. Stoga će, naravno, u svojim aktivnostima, u velikoj meri izražavati interese severnoatlantskog bloka. Bez učešća Rusije, između ostalog, region mogu da uvuku u vojnu trku u naoružanju. Ne mogu ni da zamislim kakve poteze ove zemlje mogu preduzeti na Arktiku bez ruske države. Ovo je naša oblast i teritorija“, komentariše stručnjak.Zapad želi smanjenje ruskog uticaja na ArktikuMihail Beljajev, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja, kaže da je ovaj potez zapadnih zemalja pokušaj da ujedine napore protiv Rusije, kao i da smanje njen uticaj na Arktiku.Istovremeno, prema rečima Beljajeva, kolektivni Zapad je svestan da Rusija, oslanjajući se na Arktik, može povećati svoj ekonomski potencijal. „Činjenica je da su tamo već istražene kolosalne rezerve nafte i uglja. Sve se ovo nalazi u ruskom arktičkom sektoru. Trećina Arktika, ako ne i više, nalazi se pod kontrolom ruske države“, podseća ekspert.Važan strateški i vojni značaj ArktikaArktik, kako kaže Beljajev, ima veoma važan strateški i vojni značaj za Rusiju.„Potpuno je besmisleno razmatrati njegovu sudbinu bez učešća ruske države. U ovom regionu, Rusija vojno jača severne granice i udeljuje veliku pažnju Severnoj floti“, ističe on.Prema rečima ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova, Rusija je zabrinuta zbog planova da se obnovi rad Arktičkog saveta bez njenog učešća.Diplomata je naglasio da su odluke u okviru Arktičkog saveta bez učešća Ruske Federacije nelegitimne i krše princip konsenzusa, propisan njegovim osnivačkim dokumentima.Podsetimo, rad Arktičkog saveta je obustavljen 3. marta zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini.Ranije je ambasador za posebne naloge Ministarstva spoljnih poslova Rusije, predsednik Komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta Nikolaj Korčunov upozorio da će pauza u radu Arktičkog saveta dovesti do porasta bezbednosnih rizika u regionu. Prema njegovim rečima, „brzo obnavljanje rada Arktičkog saveta u punom formatu bez sumnje odgovara interesima ne samo arktičkih država, već i međunarodne zajednice uopšte“.Organizacija je osnovana 1996. godine na inicijativu Kanade u cilju saradnje u oblasti očuvanja životne sredine i obezbeđenja održivog razvoja polarnih regiona. U njen sastav, pored Kanade, ulazi još sedam arktičkih država: Rusija, SAD, Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska.
https://lat.sputnikportal.rs/20220610/zaharova-pokusaji-izolovanja-rusije-na-arktiku---iluzorni-1138326996.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220417/rusija-postoje-rizici-od-slucajnih-sukoba-sa-snagama-nato-na-arktiku-1136542152.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220609/antonov-odluke-arktickog-savet-bez-rusije-su-nelegitimne-1138256990.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, rusija – politika, svet, arktički savet
rusija, rusija – politika, svet, arktički savet
Besmislena odluka: Arktički savet bi da donosi odluke bez najveće države članice
Odluka zapadnih zemalja o obnavljanju rada Arktičkog saveta bez učešća Rusije kao najveće članice je besmislena. Kako ocenjuju za Sputnjik ruski eksperti, Arktik se bez delovanja ruske države neće razvijati, a ova organizacija u budućnosti može donositi pogubne odluke, uključujući mogućnost uvlačenja regiona u trku u naoružanju.
Danska, Island, Kanada, Norveška, Sjedinjene Države, uključujući Švedsku i Finsku, odlučile da nastave sa radom Arktičkog saveta, ali bez Rusije.
„Nameravamo da nastavimo naše aktivnosti u Arktičkom savetu, ali u ograničenom formatu, na projektima koji ne uključuju učešće ruske države“, navodi se u saopštenju te organizacije.
Arktički savet bez Rusije besmislen
Kako kaže za Sputnjik rukovodilac Centra za arktička istraživanja Valerij Žuravelj, te zemlje su donele pogrešnu odluku jer bez učešća ruske države biće ograničen domet aktivnost članica organizacije u oblasti zaštite životne sredine, brodarstva, kao i obezbeđivanja života domorodačkih naroda.
Prema rečima Žuravelja, Arktički savet je trenutno organizacija pod uticajem NATO.
„Sve njegove članice su u Alijansi ili nameravaju da postanu. Stoga će, naravno, u svojim aktivnostima, u velikoj meri izražavati interese severnoatlantskog bloka. Bez učešća Rusije, između ostalog, region mogu da uvuku u vojnu trku u naoružanju. Ne mogu ni da zamislim kakve poteze ove zemlje mogu preduzeti na Arktiku bez ruske države. Ovo je naša oblast i teritorija“, komentariše stručnjak.
Zapad želi smanjenje ruskog uticaja na Arktiku
Mihail Beljajev, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja, kaže da je ovaj potez zapadnih zemalja pokušaj da ujedine napore protiv Rusije, kao i da smanje njen uticaj na Arktiku.
„Po mogućnosti, žele da suzbiju razvoj i jačanje političke i ekonomske snage Rusije. Oni znaju koliki značaj Arktik ima za budućnost razvijanja kako međunarodnih, tako i ekonomskih odnosa naše zemlje“, objašnjava ekspert.
Istovremeno, prema rečima Beljajeva, kolektivni Zapad je svestan da Rusija, oslanjajući se na Arktik, može povećati svoj ekonomski potencijal. „Činjenica je da su tamo već istražene kolosalne rezerve nafte i uglja. Sve se ovo nalazi u ruskom arktičkom sektoru. Trećina Arktika, ako ne i više, nalazi se pod kontrolom ruske države“, podseća ekspert.
Važan strateški i vojni značaj Arktika
Arktik, kako kaže Beljajev, ima veoma važan strateški i vojni značaj za Rusiju.
„Potpuno je besmisleno razmatrati njegovu sudbinu bez učešća ruske države. U ovom regionu, Rusija vojno jača severne granice i udeljuje veliku pažnju Severnoj floti“, ističe on.
Prema rečima ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova, Rusija je zabrinuta zbog planova da se obnovi rad Arktičkog saveta bez njenog učešća.
„Ovakav korak neminovno izaziva zabrinutost ne samo ruske države kao aktuelnog predsedavajućeg Saveta, nego i cele međunarodne zajednice, zainteresovane za dalji održivi razvoj tog regiona. Konstatujemo da ovaj jedinstveni format međudržavne saradnje nastavlja sa politizacijom“, istakao je Antonov.
Diplomata je naglasio da su odluke u okviru Arktičkog saveta bez učešća Ruske Federacije nelegitimne i krše princip konsenzusa, propisan njegovim osnivačkim dokumentima.
Podsetimo, rad Arktičkog saveta je obustavljen 3. marta zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini.
Ranije je ambasador za posebne naloge Ministarstva spoljnih poslova Rusije, predsednik Komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta Nikolaj Korčunov upozorio da će pauza u radu Arktičkog saveta dovesti do porasta bezbednosnih rizika u regionu. Prema njegovim rečima, „brzo obnavljanje rada Arktičkog saveta u punom formatu bez sumnje odgovara interesima ne samo arktičkih država, već i međunarodne zajednice uopšte“.
Organizacija je osnovana 1996. godine na inicijativu Kanade u cilju saradnje u oblasti očuvanja životne sredine i obezbeđenja održivog razvoja polarnih regiona. U njen sastav, pored Kanade, ulazi još sedam arktičkih država: Rusija, SAD, Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska.
