Zapad sad i Hrvate optužuje da ruše Bosnu – prete i sankcijama
CC0 / /
Pratite nas
Inicijativa predsednika HDZ BiH Dragana Čovića za promenu teritorijalne organizacije FBiH u skladu je sa sedmom tačkom zaključaka sa poslednje sednice Hrvatskog narodnog sabora, kao i sa Ustavom BiH. Ova inicijativa je reakcija na sve žešću majorizaciju Hrvata i BiH, ali ne mora nužno da znači i zahtev za trećim entitetom.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na sednici Hrvatskog narodnog sabora (HNS) održanoj u februaru velika većina političkih predstavnika Hrvata podržalo je zahtev za novom teritorijalnom organizacijom bošnjačko-hrvatskog entiteta ukoliko se bude nastavilo sa, kako je rečeno, dekonstituisanjem Hrvata u BiH, podseća Milan Sitarski iz Instituta za društvena istraživanja iz Mostara. A to je upravo nastavljeno raspisivanjem izbora bez dogovora o izmenama izbornog zakona.
Neprimerene reakcije Sarajeva i Zapada
„To će se, naravno, odraditi u skladu sa postojećim Ustavom BiH. Niko ne pominje nikakvo rušenje ustavnog poretka, nego pokretanje legalnih i legitimnih procedura za promenu Ustav koje on sam predviđa, kao i svaki drugi ustav svake demokratske zemlje. Tako da sva halabuka koja se digla, i u sarajevskim političkim krugovima i, nažalost u međunarodnoj zajednici, potpuno je neprimerena jer se radi o elementarnom pravu svake stranke zastupljene u parlamentu, a pogotovo jednog konstitutivnog naroda i njegovih predstavnika“, objašnjava Sitarski.
Nakon što je Centralna izborna komisija BiH (CIK) odlučila da za 2. oktobar ove godine raspiše opšte izbore u BiH u atmosferi u kojoj ni posle dve decenije nije postignut dogovor o izmeni izbornog zakona koji bi Hrvatima omogućio izbor legitimnih predstavnika u Predsedništvu BiH i Domu naroda FBiH, Čović je najavio da će aktivirati zaključke sa poslednje sednice HNS-a teritorijalnoj reorganizaciji FBiH.
Čovićeva inicijativa naišla je na lavinu neodobravanja sarajevske političke čaršije. Demokratska fronta Željka Komšića, člana Predsedništva koji je, kao predstavnik Hrvata u tom telu izabran bošnjačkim glasovima i koji se može smatrati uzrokom krize u BiH, saopštila je da se Čovićev predlog na principima udruženog zločinačkog poduhvata. Slično razmišljaju i drugi sarajevski politički akteri, kako oni koji se otvoreno deklarišu kao bošnjački, tako i oni koji se smatraju građanskim.
Čovićevu inicijativu kritikovao je i opozicioni prvak iz Republike Srpske, Branislav Borenović, prema čijem mišljenju Čovićevo ponašanje predstavlja „opasnost po ustav i državu“. Kao i Borenović očigledno misle i predstavnici zapadnih ambasada, pa je Velika Britanija zapretila da će Čoviću, po ugledu na Milorada Dodika i Željku Cvijanović, uvesti sankcije, dok iz američke ambasade Čovićevu najavu smatraju antidejtonskim delovanjem.
Prema rečima Sitarskog, ustav ruše oni koji ugrožavaju konstitutivnost Hrvata i njihovo pravo na legitimno predstavljanje.
Zašto bi nekome smetao treći entitet
Na pitanje diže li Čović lestvicu u pregovorima sa Bošnjacima inicijativom o teritorijalnoj reorganizaciji BiH, naš sagovornik smatra da su lestvicu podigli oni koji su opstruirali pregovore o izmenama izbornog zakona i ograničenim ustavnim promenama.
„Identifikovano je, a to su dobro primetili i predstavnici SAD i EU, da postoje neke anomalije u tekstu ustava, koje odstupaju od njegovog duha, a još više i u tekstu i u duhu izbornog zakona koje odstupaju i od teksta i od duha ustava. Tako da je moglo da se izvrše neke minimalne izmene ustava, neke malo ozbiljnije ali ne tako radikalne u izbornom zakonu. Ovako se došlo dotle da ulog jeste podignut, pa će se raspravljati i o promeni teritorijalnog ustrojstva BiH, pre svega Federacije, ali odgovornost je na onima koji su opstruirali dosadašnje pregovore“, navodi Sitarski.
Kako će izgledati predlog teritorijalne reorganizacije FBiH još ostaje nepoznato. Čović o tome nije govorio, već je samo naveo da je to pitanje dogovora unutar HNS-a. Sada se očekuje da HNS za početak aktivira političku realizaciju sedme tačke zaključaka sa poslednje sednice i tek će se onda videti koji će model ponuditi ostalim političkim akterima i međunarodnoj zajednici, kaže Sitarski. Ali, u prošlosti su već nuđeni neki modeli.
„Ima modela zasnovanih na grupisanju županija. Jasno je u kojim županijama su Hrvati većina; one se ne graniče sve uzajamno. Moglo bi se ići na njihovo funkcionalno povezivanje, prenos određenih županijskih nadležnosti na neko zajedničko telo. Zatim postoji varijanta sa posebnim statusom pojedinih opština, da jedinice lokalne samouprave iz drugih kantona ili opština pristupaju toj i takvoj zajednici, da delegiraju deo svojih ovlašćenja telu koje bi Hrvati izabrali i koje bi upravljalo njihovom kulturom, zdravstvom, obrazovanjem i ostalim oblastima vezanim za identitet“, kaže Sitarski.
Iako naglašava da je još rano da se govori o tome koji će model teritorijalne reorganizacije predložiti HNS, Sitarski na osnovu ranije predloženih modela smatra da će se raditi o kombinaciji teritorijalno i neteritorijalno zasnovanih mehanizama.
Neki su sve do sada predložene mehanizme, a po tome se može zaključiti da će tako biti i sa onima koji u budućnosti budu predloženi, nazvati trećim entitetom. Za tako nešto, kako smatra Sitarski nema osnova.
„Ne znam zašto bi nekome smetalo da postoji i treći entitet u kome bi i treći narod bio većina. Ali, u svakom slučaju, uopšte ne mislim da je nužno rešiti pitanje autonomije Hrvata unutar BiH, da sami upravljaju sobom, a pogotovo svojim, za identitet relevantnim delatnostima, to uopšte ne mora da se putem trećeg entiteta ostvari, ali čak i da se to predloži, i to je sasvim legitimno. Ne znam zašto bi, u zemlji koja već ima dva entiteta, treći bio bauk“, ističe Sitarski.
Govoreći o pretnji sankcijama Draganu Čoviću, naš sagovornik ističe da su one bez osnova jer sankcije nisu primenjivane prema onima koji krše Ustav BiH tako što krše, kako njegov duh, tako i slovo, kao i onima koji krše odluke Vrhovnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava. Čović, zaključuje Sitarski, podnosi inicijativu koja bi se sprovela u skladu sa ustavom.
