Preti nova velika paraliza Bosne i Hercegovine
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Odluka Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine da zakaže opšte izbore u toj državi za 2. oktobar, a da nije postignut dogovor o izmenama izbornog zakona, mogla bi da izazove novu veliku paralizu BiH. Ovom odlukom otvara se mogućnost da Hrvati opet nemaju svog legitimnog predstavnika u Predsedništvu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Prema rečima profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu i saborskog zastupnika Nina Raspudića, odluka o zakazivanju datuma izbora doneta je uprkos odluci Ustavnog suda BiH o neustavnosti postojećeg izbornog zakona.
Bošnjaci sve vreme fingirali pregovore
Bošnjačka strana, dodaje Raspudić, oličena u predsedniku SDA Bakiru Izetbegoviću sve vreme je fingirala pregovore, vukla hrvatske predstavnike za nos i čekala da istekne vreme do raspisivanja izbora.
„Važno je naglasiti da je dejtonski okvir, pa time i izborni zakon već drastično promenjen. Promenjen je nametnutim odlukama visokih predstavnika; za Hrvate su posebno pogubni bili takozvani Berijevi i Petričevi amandmani iz 2001. i 2002. Njima je izborni zakon iskrojen tako da Bošnjaci, kada se slože, mogu Hrvatima odabrati političke predstavnike“, ističe Raspudić.
Amandmanima koje je na ustav Federacije BiH uveo tadašnji šef misije OEBS-a Robert Beri, omogućeno je da delegate u Domu naroda Parlamenta FBiH, bez obzira na njihovu nacionalnost, mogu predlagati i birati svi predstavnici u skupštinama kantona Federacije BiH. Time je obesmisleno postojanje Doma naroda kao zaštitnog mehanizma nacionalnih interesa konstitutivnih naroda.
Amandmanima koje je nametnuo nekadašnji visoki predstavnik Volfgang Petrič, omogućena je otvorena diskriminacija Hrvata u BiH.
Odgovornost na međunarodnoj zajednici
Prema rečima politikologa iz Banjaluke Vlade Simovića, rasplet krize moguć je na dva načina – prvi je da hrvatske političke partije bojkotuju izbore u kantonima u kojima ovaj konstitutivni narod u BiH živi u većini – to su neke od opština u srednjoj Bosni i u zapadnoj Hercegovini. Taj postupak može da ugrozi funkcionisanje tih kantona i da dovede u pitanje legitimnost izbora u FBiH, naglašava Simović.
„Drugi scenario je da HDZ pravi kampanju na svemu ovome, u kojoj bi isticali ugroženost legitimnog predstavljanja Hrvata unutar Predsedništva BiH i da na taj način agregiraju što je više moguće hrvatskih glasova“, smatra on.
Raspudić, osim bojkota pominje i još jedan scenario – izlazak hrvatskih partija na izbore, a potom blokada vlasti – u svakom slučaju, ništa dobro se neće dogoditi, kaže on.
„Mislim da je ovo odgovornost međunarodne zajednice koja potpuno nerazumno podupire bošnjački unitarizam, čime za dvadeset godina ništa nisu postigli osim što dodatno destabilišu BiH i jačaju antagonizam između naroda“, misli Raspudić.
Izbori 2022. biće održani po starom zakonu
Mišljenja sagovornika Sputnjika razlikuju se oko pitanja postoji li ipak mogućnost da izborni zakon bude izmenjen uprkos tome što je datum izbora poznat. Raspudić je mišljenja da, ako bi takozvani visoki predstavnik mogao da iskoristi Bonska ovlašćenja i nametne izmene izbornog zakona.
Simović, pak, tvrdi da je međunarodna zajednica već imala prilike da reaguje da je htela. A promena izbornog zakona u trenutku kada je poznat datum izbora bio bi neozbiljan potez, dodaje ovaj stručnjak za izborne sisteme.
„Izborni zakon i izbori su jedan od najvažnijih procesa unutar demokratija. Ne možemo se prema izborima i izbornom zakonu ponašati tako da ih donosimo danas za sutra“, objašnjava Simović.
Osnovni problem za propast pregovora o izmenama izbornog zakona Simović vidi u tome što je insistirano na rešavanju pitanja predstavljanja Hrvata u Predsedništvu BiH i primenama presuda u slučajevima Sejdić-Finci i Ljubić. To su pitanja koja zadiru u ustavnu materiju i čije rešavanje zahteva konsenzus koji ne postoji, kaže on.
Tako je propuštena šansa da se unaprede segmenti izbornog zakona koji unapredili demokratski proces kao i stvaranje stabilnijih i funkcionalnijih parlamentarnih većina koje bi kasnije mogle da dovedu do promena i ustava, zaključuje Simović.
Već dvadeset godina politički akteri unutar FBiH ne mogu da se dogovore o promenama izbornog zakona koje bi omogućilo legitimno predstavljanje hrvatskog naroda u institucijama. Na prošlim izborima, kao i u nekoliko prethodnih izbornih krugova, za hrvatskog člana Predsedništva BiH, bošnjačkim glasovima, izabran je Željko Komšić, koga Hrvati smatraju nelegitimnim.
Iako su izbori u Mostaru, koji su održani nakon dugog niza godina, mogli da predstavljaju polaznu osnovu za dogovor bošnjačkih i hrvatskih političkih prvaka oko izmena izbornog zakona, to se nije dogodilo. Takođe nije uspelo ni posredovanje predstavnika SAD i EU.
Iako su izbori raspisani, od osam članova izborne komisije, Vlado Rogić bio je protiv upravo uz obrazloženje da izmene izbornog zakona nisu dogovorene.
