https://lat.sputnikportal.rs/20220322/ruski-psiholog-otkrio-kada-cemo-ziveti-sa-manje-stresa-1135710833.html
Ruski psiholog otkrio kada ćemo živeti sa manje stresa
Ruski psiholog otkrio kada ćemo živeti sa manje stresa
Sputnik Srbija
Kad ljudi budu počeli preventivno masovno da odlaze kod psihologa, tada će se smanjiti nivo stresa u životu, jer stručnjaci mogu da pomognu da se situacija... 22.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-22T16:41+0100
2022-03-22T16:41+0100
2022-03-22T16:41+0100
društvo
rusija
psiholog
stres
stručnjaci
depresija
pomoć
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/07/1135127831_0:143:3137:1907_1920x0_80_0_0_0ba903507af37156650b11ab9535da4a.jpg
Prema njegovom mišljenju, važno je razumeti da stres nije posledica životnih događaja, već toga kako ih čovek interpretira u zavisnosti od ubeđenja. Važno je razmišljati varijativno, kao i podvrgavati svoje sudove kritičkom promišljanju. Psiholog je takođe otkrio i koji je glavni simptom koji može ukazati da osoba pati od depresije.Da li možemo sami da shvatimo kada nam je potrebna pomoć psihologa?— U modernom svetu, pomoć psihologa, isto kao pomoć stomatologa, na primer, potrebna je preventivno.Kada ljudi počnu masovno preventivno da posećuju psihologa, onda ćemo imati manje stresa u životu, jer nam psiholozi pomažu da situaciju sagledamo iz drugog ugla i damo joj novo tumačenje, da proširimo varijativnost naših ubeđenja.Stres nastaje kao posledica uskih, visoko kategoričnih životnih zahteva, koje smatramo ispravnim, a život nam poručuje da on može biti različit, a ne onakav kakvim smo ga mi zamislili.Što je veći značaj tih fantazija za nas i kategoričnost, to se bolnije živi i veći je stres.Kako smanjiti verovatnoću nastanka stresa i da li je moguće naučiti ne reagovati na stresne događaje?— Veoma je važno shvatiti da stres nije posledica nikakvih događaja. Stres nastaje usled interpretacije tih događaja ili, takozvanih kognitivnih tumačenja.Mnoge svakodnevne radnje obavljamo po navici i skoro ne obraćamo pažnju na njih. Isto tako postoje uobičajene misli, koje ne podvrgavamo kritičkom promišljanju. Ako smo navikli da ta ubeđenja smatramo ispravnim, a ona zapravo protivreče činjenicama, tada osećamo stres. Kada čovek varijativno razmišlja, gleda na stvarnost i kakva je ona suštinski, tada ne dolazi u sukob s tom stvarnošću, već naprotiv, ona mu je od koristi.Kako razlikovati negativan od korisnog stresa?— Korisni stres je obično kratkotrajnog karaktera. To je neki stimulans na razmišljanje, promene. Ako je stres hroničan, onda je to distres. Kada splasne kratkotrajni stres koji smo osetili i ako iz tog stresa brzo izađemo i počnemo nešto da radimo, sve je u redu, tako funkcioniše naš organizam. Ako smo konstatno pod stresom, nivo kortizola se povećava i počinjemo lošije da spavamo. Pojavljuje se osećaj nemoći, a dalje se javlja nezadovoljstvo sobom zbog svega toga i osoba ulazi u drugi krug stresa, treći i tako dalje.Kako se izboriti sa stresom, ako nema mogućnosti da se konsultuje psiholog?— Svako ima mogućnost da dođe do knjiga sa psihološkim temama. Čitajte i radite na svojim ubeđenjima. Da, može se reći: dišite, bavite se gimnastikom, meditirajte... Ali, ljudi nisu glupi, oni i sami to sve znaju. Stoga, ako to ne primenjuju, znači da je nivo stresa već tako visok da ih ometa da čak i odu u šetnju, što se prilično često događa.Kako prepoznati simptome depresije?— Hroničan stres jeste depresija. Obično su to apatija, nedostatak energije. To je prokrastinacija, odugovlačenje, odnosno, postoje stvari koje treba uraditi i mi znamo kako i želimo da ih uradimo, ali ih ne radimo. To je nedostatak snage čak i za male stvari: srediti ormar, promeniti sijalicu... Zajedničko je, svakako, nedostatak snage. A što za manje značajne stvari nema snage, to je viši nivo depresije. Odnosno, ako čovek nema snage ni za svakodnevne stvari i svestan je toga, ali ne radi ništa — to je depresija.Da li ljudi više traže pomoć psihologa nakon zime?— Iz mog ličnog iskustva — nema prolećnih poteškoća. Ovo može biti slučaj sa psihijatrima koji rade sa bolesnim ljudima i kod kojih vremenske promene mogu izazvati pogoršanje. Mi psiholozi radmo sa zdravim ljudima koji imaju svakodnevne, emocionalne poteškoće, poremećaje. Kod zdravih ljudi, proleće najčešće izaziva polet pozitivnih emocija.
https://lat.sputnikportal.rs/20220321/ruski-psiholog-kako-nauciti-da-sebi-oprastamo-greske-1134714872.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220321/gojazni-se-teze-zaposljavaju-zenama-pada-plata-ako-nabace-koji-kilogram-1135685293.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, psiholog, stres, stručnjaci, depresija, pomoć, magazin
rusija, psiholog, stres, stručnjaci, depresija, pomoć, magazin
Ruski psiholog otkrio kada ćemo živeti sa manje stresa
Kad ljudi budu počeli preventivno masovno da odlaze kod psihologa, tada će se smanjiti nivo stresa u životu, jer stručnjaci mogu da pomognu da se situacija sagleda iz drugog ugla i daju joj novo tumačenje, izjavio je u intervjuu za Sputnjik ruski klinički psiholog i pisac Mihail Hors.
Prema njegovom mišljenju, važno je razumeti da stres nije posledica životnih događaja, već toga kako ih čovek interpretira u zavisnosti od ubeđenja. Važno je razmišljati varijativno, kao i podvrgavati svoje sudove kritičkom promišljanju. Psiholog je takođe otkrio i koji je glavni simptom koji može ukazati da osoba pati od depresije.
Da li možemo sami da shvatimo kada nam je potrebna pomoć psihologa?
— U modernom svetu, pomoć psihologa, isto kao pomoć stomatologa, na primer, potrebna je preventivno.
Kada ljudi počnu masovno preventivno da posećuju psihologa, onda ćemo imati manje stresa u životu, jer nam psiholozi pomažu da situaciju sagledamo iz drugog ugla i damo joj novo tumačenje, da proširimo varijativnost naših ubeđenja.
Stres nastaje kao posledica uskih, visoko kategoričnih životnih zahteva, koje smatramo ispravnim, a život nam poručuje da on može biti različit, a ne onakav kakvim smo ga mi zamislili.
Što je veći značaj tih fantazija za nas i kategoričnost, to se bolnije živi i veći je stres.
Kako smanjiti verovatnoću nastanka stresa i da li je moguće naučiti ne reagovati na stresne događaje?
— Veoma je važno shvatiti da stres nije posledica nikakvih događaja. Stres nastaje usled interpretacije tih događaja ili, takozvanih kognitivnih tumačenja.
Mnoge svakodnevne radnje obavljamo po navici i skoro ne obraćamo pažnju na njih. Isto tako postoje uobičajene misli, koje ne podvrgavamo kritičkom promišljanju. Ako smo navikli da ta ubeđenja smatramo ispravnim, a ona zapravo protivreče činjenicama, tada osećamo stres. Kada čovek varijativno razmišlja, gleda na stvarnost i kakva je ona suštinski, tada ne dolazi u sukob s tom stvarnošću, već naprotiv, ona mu je od koristi.
Kako razlikovati negativan od korisnog stresa?
— Korisni stres je obično kratkotrajnog karaktera. To je neki stimulans na razmišljanje, promene. Ako je stres hroničan, onda je to distres. Kada splasne kratkotrajni stres koji smo osetili i ako iz tog stresa brzo izađemo i počnemo nešto da radimo, sve je u redu, tako funkcioniše naš organizam. Ako smo konstatno pod stresom, nivo kortizola se povećava i počinjemo lošije da spavamo. Pojavljuje se osećaj nemoći, a dalje se javlja nezadovoljstvo sobom zbog svega toga i osoba ulazi u drugi krug stresa, treći i tako dalje.
Kako se izboriti sa stresom, ako nema mogućnosti da se konsultuje psiholog?
— Svako ima mogućnost da dođe do knjiga sa psihološkim temama. Čitajte i radite na svojim ubeđenjima. Da, može se reći: dišite, bavite se gimnastikom, meditirajte... Ali, ljudi nisu glupi, oni i sami to sve znaju. Stoga, ako to ne primenjuju, znači da je nivo stresa već tako visok da ih ometa da čak i odu u šetnju, što se prilično često događa.
Kako prepoznati simptome depresije?
— Hroničan stres jeste depresija. Obično su to apatija, nedostatak energije. To je prokrastinacija, odugovlačenje, odnosno, postoje stvari koje treba uraditi i mi znamo kako i želimo da ih uradimo, ali ih ne radimo. To je nedostatak snage čak i za male stvari: srediti ormar, promeniti sijalicu... Zajedničko je, svakako, nedostatak snage. A što za manje značajne stvari nema snage, to je viši nivo depresije. Odnosno, ako čovek nema snage ni za svakodnevne stvari i svestan je toga, ali ne radi ništa — to je depresija.
Da li ljudi više traže pomoć psihologa nakon zime?
— Iz mog ličnog iskustva — nema prolećnih poteškoća. Ovo može biti slučaj sa psihijatrima koji rade sa bolesnim ljudima i kod kojih vremenske promene mogu izazvati pogoršanje. Mi psiholozi radmo sa zdravim ljudima koji imaju svakodnevne, emocionalne poteškoće, poremećaje. Kod zdravih ljudi, proleće najčešće izaziva polet pozitivnih emocija.
