https://lat.sputnikportal.rs/20220223/purisa-djordjevic-nikad-nije-snimio-film-uliks-ali-se-sprema-za-usta-puna-zemlje-1134687646.html
Puriša Đorđević nikad nije snimio film „Uliks“ ali se sprema za „Usta puna zemlje“
Puriša Đorđević nikad nije snimio film „Uliks“ ali se sprema za „Usta puna zemlje“
Sputnik Srbija
Iako jedan od najvećih autora svetske literature, Džejms Džojs bio je pisac o kome se najmanje govorilo kod nas. „Uliks“ je genijalno delo za koje srpska javnost... 23.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-23T17:51+0100
2022-02-23T17:51+0100
2022-02-23T17:51+0100
kultura
kultura
književnost
džejms džojs
puriša đorđević
film i serije
kultura – intervjui i analitika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112154/04/1121540424_0:0:2500:1407_1920x0_80_0_0_b1a12cd807d88d8085ce418b18845f35.jpg
Scenario koji nikada nije realizovan nedavno je u obliku knjige objavila izdavačka kuća „Gradac“. Puriša Đorđević kaže da je tim scenarijom i filmom koji nikada nije snimljen želeo Srbima da predstavi Džojsa. U planu je i rad na novom filmu o čemu legendarni reditelj ekskluzivno otkriva za Sputnjik. „O svetski poznatom piscu Džejmsu Džojsu najmanje se pisalo u našoj zemlji. Kada sam pročitao njegov roman ’Uliks’ bio sam pod ogromnim utiskom. Iako broji preko 700 stranica, uspeo sam da savladam to štivo i da od njega napravim scenario, mada sam bio duboko ubeđen da Srbija i srpska kinematografija neće biti zainteresovani za takav film. Međutim, to me nije sprečilo da razgovaram s prevodiocem ’Uliksa’ Zoranom Paunovićem koji je pozdravio moj poduhvat. Ali to nije bio slučaj i sa Filmskim centrom Srbije. Za srpsku kinemaografiju Džojs ne dolazi u obzir, što je tužno“, navodi devedesetosmogodišnji reditelj. Ejzenštajn smatrao da je „Uliks“ najvažnija knjiga za istoriju filma Usmeravajući um ka „nepoznatim veštinama“, prizivajući Trgovinu, Štamparstvo, Industriju, Slobodu govora, Bezbolni porođaj, Popularnu muziku kao muze 20. veka, Džojs je u svojim delima najavio novo doba svetske književnosti, zbog čega je bio osporavan, čak i zabranjen. Ovaj modernista izmišljao je nove forme služeći se mehanizmima koji su postojali u modernom gradu. Briljantnost „Uliksa“ Džojs duguje, pre svega, pojavi bioskopa. Njegova je knjiga apsorbovala toliku količinu filmskog jezika da je uticala na napredak samog filma, zbog čega je čak i Sergej Ejzenštajn, pionir ruske kinematografije, tvrdio da je „Uliks“ najvažnija knjiga za istoriju filma. Otuda nije ni čudo što je ovaj irski genije inspirisao i našeg proslavljenog filmskog autora koji je Džojsovom „Portretu umetnika u mladosti“ i „Uliksu“ dodao svoje čitanje. U Đorđevićevom „Uliksu“ pojavljuje se i sam reditelj, ali i modernisti poput Paunda i Eliota, pisac i scenarista Tonino Gvero, a posebno mesto u ovom scenariju zauzima naš reditelj Ljubiša Ristić. „Džojsov roman je toliko moderno pisan da sam hteo da dodam nešto svoje. Pošto sam dobro poznavao Tonina Gvera koji je bio italijanski pisac i scenarista filmova kakav su Felinijev ’Amarkord’ i ’Nostalgija’ Tarkovskog, našao sam mu mesto u svom novom filmu. Jednostavno, hteo sam da obogatim ovo ostvarenje svojim starijim kinematografskim rešenjima, pa i to da ja govorim zajedno s Ljubišom Ristićem“, otkriva reditelj. Đorđević je Džojsa smestio u Puli, gde je irski pisac boravio i započeo pisanje „Uliksa“, u London, Pariz, Dablin, u lekarsku ordinaciju, u bordel, ispred kafane gde ga opsedaju njegovi obožavaoci Hemingvej, TS Eliot, Paund... „’Uliks je roman najživlje celine koja je ikad napisana...“ rekao je u Đorđevićevoj verziji Erza Paund, veliki pesnik i kontroverzna ličnost koja je veličala Hitlera i Musolinija, ali i Lenona i Alena Gingzberga.Od vremena Parnela u Dablinu, Đorđević prati glavnog junaka „Portreta“ Stivena Dedalusa, Džojsovog alter ega, od buntovnika koji odbija da služi porodici, crkvi, državi u svetu i dalje optrećenom kolonijalizmom i potčinjenošću do novog doba - 13. januara 1941. godine kada u glavnom gradu Švajcarske Džojs stiže na poslednju stanicu. „Ali svuda po svetu nosio sam sa sobom duh Dablina, na nepcima ukus Ginisovog piva, a u ušima krike galebova“, kaže Đorđevićev Džojs i tim se rečima završava scenario. Film prema romanu Branimira Šćepanovića Naš rediteljski velikan za Sputnjik ekskluzivno otkriva da trenutno radi na realizaciji filma čiji je scenario rađen prema nagrađivanoj knjizi „Usta puna zemlje“ Branimira Šćepanovića. „Taj je roman, objavljen pre više od tri decenije, prevođen je na mnoge svetske jezike, a pored brojne publike osvojio je i svetsku kritiku. Imao sam čast da se družim s Branimirom i nas dvojica odlučili smo da na filmsko platno prenesemo njegov roman. On je napisao scenario koji je trebalo da režiram i jedna filmska kuća nedavno mi se javila da je zainteresovana za ovaj projekat“, ističe reditelj. Šćepanović koji nas je prošle godine napustio pripadao je modernističkom talasu srpske proze zajedno s Danilom Kišom i Borislavom Pekićem. Njegov roman „Usta puna zemlje“ sa preko deset izdanja na srpskom jeziku prelazi tiraž od sto hiljada primeraka, a obavljen je u čak 27 inostranih izdanja. „Branimir je bio toliko diskretan da je samo nestao. Ipak, ostavio je iza sebe taj savršeni roman. Ako bi se taj film snimao, to bi bilo veliko osveženje za mene“, zaključuje Đorđević.
https://lat.sputnikportal.rs/20200616/najopasnija-knjiga-o-jednom-danu-i-jednom-gradu-Dzejms-Dzojs-Uliks-1123045353.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210119/purisa-djordjevic-o-klasiku-iz-1975-godine-film-je-bio-zabranjen-ali-je-policija-bila-vrlo-korektna-1124409924.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201201/odlazak-branimira-scepanovica-zivot-omedjen-remek-delom-usta-puna-zemlje-i-polemikom-sa-kisom-1123990867.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, književnost, džejms džojs, puriša đorđević, film i serije, kultura – intervjui i analitika, magazin
kultura, književnost, džejms džojs, puriša đorđević, film i serije, kultura – intervjui i analitika, magazin
Puriša Đorđević nikad nije snimio film „Uliks“ ali se sprema za „Usta puna zemlje“
Iako jedan od najvećih autora svetske literature, Džejms Džojs bio je pisac o kome se najmanje govorilo kod nas. „Uliks“ je genijalno delo za koje srpska javnost nije dovoljno zainteresovana, kaže u razgovoru za Sputnjik čuveni sinaesta Mladimir Puriša Đorđević koji je prema Džojsovim romanima napisao scenario.
Scenario koji nikada nije realizovan nedavno je u obliku knjige objavila izdavačka kuća „Gradac“. Puriša Đorđević kaže da je tim scenarijom i filmom koji nikada nije snimljen želeo Srbima da predstavi Džojsa. U planu je i rad na novom filmu o čemu legendarni reditelj ekskluzivno otkriva za Sputnjik.
„O svetski poznatom piscu Džejmsu Džojsu najmanje se pisalo u našoj zemlji. Kada sam pročitao njegov roman ’Uliks’ bio sam pod ogromnim utiskom. Iako broji preko 700 stranica, uspeo sam da savladam to štivo i da od njega napravim scenario, mada sam bio duboko ubeđen da Srbija i srpska kinematografija neće biti zainteresovani za takav film. Međutim, to me nije sprečilo da razgovaram s prevodiocem ’Uliksa’ Zoranom Paunovićem koji je pozdravio moj poduhvat. Ali to nije bio slučaj i sa Filmskim centrom Srbije. Za srpsku kinemaografiju Džojs ne dolazi u obzir, što je tužno“, navodi devedesetosmogodišnji reditelj.
Ejzenštajn smatrao da je „Uliks“ najvažnija knjiga za istoriju filma
Usmeravajući um ka „nepoznatim veštinama“, prizivajući Trgovinu, Štamparstvo, Industriju, Slobodu govora, Bezbolni porođaj, Popularnu muziku kao muze 20. veka, Džojs je u svojim delima najavio novo doba svetske književnosti, zbog čega je bio osporavan, čak i zabranjen. Ovaj modernista izmišljao je nove forme služeći se mehanizmima koji su postojali u modernom gradu. Briljantnost „Uliksa“ Džojs duguje, pre svega, pojavi bioskopa. Njegova je knjiga apsorbovala toliku količinu filmskog jezika da je uticala na napredak samog filma, zbog čega je čak i Sergej Ejzenštajn, pionir ruske kinematografije, tvrdio da je „Uliks“ najvažnija knjiga za istoriju filma.
Otuda nije ni čudo što je ovaj irski genije inspirisao i našeg proslavljenog filmskog autora koji je Džojsovom „Portretu umetnika u mladosti“ i „Uliksu“ dodao svoje čitanje. U Đorđevićevom „Uliksu“ pojavljuje se i sam reditelj, ali i modernisti poput Paunda i Eliota, pisac i scenarista Tonino Gvero, a posebno mesto u ovom scenariju zauzima naš reditelj Ljubiša Ristić.
„Džojsov roman je toliko moderno pisan da sam hteo da dodam nešto svoje. Pošto sam dobro poznavao Tonina Gvera koji je bio italijanski pisac i scenarista filmova kakav su Felinijev ’Amarkord’ i ’Nostalgija’ Tarkovskog, našao sam mu mesto u svom novom filmu. Jednostavno, hteo sam da obogatim ovo ostvarenje svojim starijim kinematografskim rešenjima, pa i to da ja govorim zajedno s Ljubišom Ristićem“, otkriva reditelj.
Đorđević je Džojsa smestio u Puli, gde je irski pisac boravio i započeo pisanje „Uliksa“, u London, Pariz, Dablin, u lekarsku ordinaciju, u bordel, ispred kafane gde ga opsedaju njegovi obožavaoci Hemingvej, TS Eliot, Paund...
„’Uliks je roman najživlje celine koja je ikad napisana...“ rekao je u Đorđevićevoj verziji Erza Paund, veliki pesnik i kontroverzna ličnost koja je veličala Hitlera i Musolinija, ali i Lenona i Alena Gingzberga.
„Džojs je, po mom mišljenju, bolji od Prusta. Potpuno mi je fascinantno kako on završava ’Uliksa’ monologom koji u dahu promišlja žena glavnog junaka. Potpuno je moj tip, nesputan, moderan, neobičan, bogat“, tvrdi Đorđević.
Od vremena Parnela u Dablinu, Đorđević prati glavnog junaka „Portreta“ Stivena Dedalusa, Džojsovog alter ega, od buntovnika koji odbija da služi porodici, crkvi, državi u svetu i dalje optrećenom kolonijalizmom i potčinjenošću do novog doba - 13. januara 1941. godine kada u glavnom gradu Švajcarske Džojs stiže na poslednju stanicu.
„Ali svuda po svetu nosio sam sa sobom duh Dablina, na nepcima ukus Ginisovog piva, a u ušima krike galebova“, kaže Đorđevićev Džojs i tim se rečima završava scenario.
Film prema romanu Branimira Šćepanovića
Naš rediteljski velikan za Sputnjik ekskluzivno otkriva da trenutno radi na realizaciji filma čiji je scenario rađen prema nagrađivanoj knjizi „Usta puna zemlje“ Branimira Šćepanovića.
„Taj je roman, objavljen pre više od tri decenije, prevođen je na mnoge svetske jezike, a pored brojne publike osvojio je i svetsku kritiku. Imao sam čast da se družim s Branimirom i nas dvojica odlučili smo da na filmsko platno prenesemo njegov roman. On je napisao scenario koji je trebalo da režiram i jedna filmska kuća nedavno mi se javila da je zainteresovana za ovaj projekat“, ističe reditelj.
Šćepanović koji nas je prošle godine napustio pripadao je modernističkom talasu srpske proze zajedno s Danilom Kišom i Borislavom Pekićem. Njegov roman „Usta puna zemlje“ sa preko deset izdanja na srpskom jeziku prelazi tiraž od sto hiljada primeraka, a obavljen je u čak 27 inostranih izdanja.
„Branimir je bio toliko diskretan da je samo nestao. Ipak, ostavio je iza sebe taj savršeni roman. Ako bi se taj film snimao, to bi bilo veliko osveženje za mene“, zaključuje Đorđević.
