https://lat.sputnikportal.rs/20220220/nato-ov-tamni-vilajet-amerika-se-samozakopava-u-donbasu-dok-kina--raste-1134491119.html
NATO-ov tamni vilajet: Amerika se „samozakopava“ u Donbasu dok Kina – raste
NATO-ov tamni vilajet: Amerika se „samozakopava“ u Donbasu dok Kina – raste
Sputnik Srbija
„Ko ovoga kamenja ponese – kajaće se, a ko ne ponese – kajaće se!“ Poznata priča o tamnom vilajetu, kontekstualizovana u brojnim prilikama. Aktuelna i danas... 20.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-20T22:30+0100
2022-02-20T22:30+0100
2022-02-20T22:30+0100
rusija
emisija „prorok“
rusija – politika
svet – politika
rusija
svet
politika
ukrajinska kriza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111357/23/1113572301_0:68:1299:799_1920x0_80_0_0_9734cb6603d26ea67ff3a04bb89402ed.jpg
Mrak tamnog vilajeta „progutao“ je svetsku politiku, neki se u tom mraku kreću po inerciji, neki po intuiciji, neki grabe šta im je pod rukama, neki se hvataju oružja, niko nikome ništa ne veruje, svako svakog drži na oku.Bilateralni razgovori, rusko-američki, zbog toga su dobro dočekani kod svih koji stvarnost ocenjuju oslanjajući se na objektivnost i racionalnost. Bilo kakav dogovor pomogao bi da se unese makar malo svetla u tamu vilajeta. Ozbiljan, strateški, dugoročni sporazum značio bi „izlazak“ na svetlost dana, barem za zapadnu Evroaziju. Opet bi se znala nekakva pravila igre, utvrdile bi se linije koje suparnici ne smeju prelaziti.Međutim, pregovori su u startu zapeli. „Tamnovilajetska dilema“ nadvila se i nad američkim donosiocima odluka. „Ako pristanu – kajaće se, ako ne pristanu – kajaće se!“Ruska strana insistira na obustavljanju daljeg širenja NATO-a. I traži da to bude potpisano oficijelno, na papiru. Imenica „bumaga“, prethodnih sedmica, kada je debatovano o ovoj stvari, spominjana je par stotina puta. Naglašavaju to – Putin, Lavrov, Šojgu, Rjabkov... Logično, pošto prethodna usmena obećanja o neširenju NATO-a ka Istoku, data izričito i nedvosmisleno Gorbačovu, a zatim poluglasno i polujasno ponovljena Jeljcinu, nisu ispunjena. SAD nisu održale reč.Jalove Stoltenbergove tvrdnjeTvrdnje Jensa Stoltenberga kako nikakvih usmenih obećanja nije bilo, deluju jalovo i neubedljivo. O tome se govorilo još pre trideset i kusur godina i tada ne bejaše demantovanja.Dakle, preduslov za usaglašavanje ozbiljnog, strateškog, dugoročnog sporazuma jeste potpisani dogovor: nema novih učlanjenja u NATO! Gde još NATO može da se širi? Ostale su dve balkanske države van ovog vojnog saveza (Srbija, BiH), tri kavkaske, od kojih je Jermenija u ODKB što isključuje učlanjenje u Severnoatlantsku alijansu (tako da kao kandidati figuriraju Gruzija, u nekom razvoju situacije možda i Azerbejdžan), Ukrajina i Moldavija.Primetno je, tri najzainteresovanije zemlje – Ukrajina, Moldavija i Gruzija, imaju nerešene teritorijalne sporove ili problematizovano pitanje državnih granica, što ih takođe onemogućava da pristupe NATO-u. Da li iko, objektivno i racionalno ocenjujući, može tvrditi kako će, zarad širenja NATO-a Španija ratovati u Pridnjestrovlju, a Portugalija u Abhaziji? Neće u takve avanture ulaziti ni SAD, a kamoli evropske članice NATO-a. Zato, dok se ovi sporovi ne reše, u praksi ne može ni biti širenja NATO-a na prostore koje su Rusima „najakutniji“.Šta Amerika dobija ako zaustavi NATOIz ovog ugla posmatrano, Vašington bi mogao pristati na ruski zahtev. Srbija i BiH ionako su u okruženju NATO-a, na ostale do daljnjeg ne mogu računati.Šta bi SAD dobile u tom slučaju? Najverovatnije brzu i efikasnu deeskalaciju na „istočnoevropskom frontu“, utvrđivanje novih pravila igre sa Rusijom, definisanje međusobnih prava i obaveza kada se govori o evropskoj bezbednosti.Glavni izazivač za SAD nije Rusija, već Kina. Deeskalacija na „istočnoevropskom frontu“ ostavlja više prostora za aktivno delovanje na azijsko-pacifičkom. Iako tako ne deluje slušajući glasove iz Bajdenovog okruženja, vreme će pokazati da u SAD ne manjka i onih koji ovako razmišljaju. Pre svega među republikancima.Kina jača pozicijeČemu „samozakopavanje“ u Južnoj Osetiji i Donbasu, dok Kinezi jačaju pozicije na celom prostoru od Korejskog poluostrva do istočnoafričke obale, pa onda dalje, južnoatlantskom transverzalom stižu do Latinske Amerike.Još za Obaminog vakta užasno loše su određeni prioriteti, zakasnilo se u konkretnim reakcijama na drugoj strani sveta, svaka godina nedelovanja protiv Kineza sada izgleda kao decenija, propusti postaju nenadoknadivi.Zbog nepristajanja na ruski zahtev, u SAD će se kajati, pošto američki potencijali moći nisu toliki da im dozvoljavaju istovremenu „borbu na dva fronta“. Nepristajanje znači dalje „razvlačenje“ resursa, pažnje, inicijativa na manje važna geopolitička žarišta, dok Kina „raste“ i u tome nema ko da je zaustavi.Ali šta će se još desiti ako Vašington pristane? Momentalno će propasti sve američke akvizicije u nabrojanim državama, decenije rada državnih službi i nevladinih organizacija postaju „napušteni projekti“, dosegnuti nivo uticaja neće moći održati. Samim tim, iz zapadnog ugla gledano, uslediće „resovjetizacija“ čitavog geografskog pojasa koji se graniči sa Rusijom.Pada uticaj SAD u Istočnoj EvropiPosledično, smanjiće se američki uticaj čak i u nekim istočnoevropskim članicama NATO-a. Bugari su prvi na listi onih kojima u Vašingtonu ništa ne veruju. I tu se lista ne završava. Ostaće i mnogo toga upitnog u relaciji sa EU, glasnije će se govoriti o stvaranju evropskih vojnih snaga. Zbog pristajanja na ruski zahtev u SAD će se kajati, pošto će američka uloga u Evropi biti redefinisana, ruska zona uticaja uvećana, a povrh svega – poverenje u „američku izuzetnost“ kod višedecenijskih saveznika rapidno će kopniti.Vašingtonu jeste neophodan dogovor sa Moskvom. Samo, to nije lako postići! Neka cena mora se platiti.Stalna predstavnica SAD pri NATO-u Džulijana Smit ne vidi prostor za kompromis oko širenja Alijanse:„Naša vrata ostaju otvorena. Niko nema pravo da ih zalupi nogom.“Očekivana prva poruka. Lako je bilo drugima držati lekcije kako „nema besplatnog ručka“. Trebaće vremena da se shvati i na sopstvenom primeru kako račun pre ili kasnije dođe na naplatu. A do tada, trajaće tumaranje po tamnom vilajetu. Možda i prerasti u nešto gore od onoga što danas imamo.Branko Miljković u svom „Tamnom vilajetu“ piše:„Teška neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška / Plaćena viđenim užasima slepim.“Bez dogovora i „bumage“ nema ni makar malo svetla niti izlaska na svetlost dana. A ako ne bude dogovora – ostaju drugi načini. Posle čega će kajanje za mnoge, a među njima i SAD, biti još veće.
https://lat.sputnikportal.rs/20220217/agresija-ukrajine-na-donbas-dovela-bi-do-priznanja-donjecka-i-luganska-od-strane-rusije-1134451311.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/posle-lazne-price-o-ruskoj-invaziji-lopta-na-terenu-diplomatije-na-dva-koloseka-video-1134429764.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220214/pocela-bezanija--ukrajinu-prvi-napustaju-zapadni-instruktori-savetnici-bondovi-i-sitna-boranija-1134340174.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, rusija – politika, svet – politika, rusija, svet, politika, ukrajinska kriza
emisija „prorok“, rusija – politika, svet – politika, rusija, svet, politika, ukrajinska kriza
NATO-ov tamni vilajet: Amerika se „samozakopava“ u Donbasu dok Kina – raste
„Ko ovoga kamenja ponese – kajaće se, a ko ne ponese – kajaće se!“ Poznata priča o tamnom vilajetu, kontekstualizovana u brojnim prilikama. Aktuelna i danas, kada se sa bilo kakvom pouzdanošću ne može predvideti dalje „kretanje glavnog toka“ ukupnih međunarodnih odnosa.
Mrak tamnog vilajeta „progutao“ je svetsku politiku, neki se u tom mraku kreću po inerciji, neki po intuiciji, neki grabe šta im je pod rukama, neki se hvataju oružja, niko nikome ništa ne veruje, svako svakog drži na oku.
Bilateralni razgovori, rusko-američki, zbog toga su dobro dočekani kod svih koji stvarnost ocenjuju oslanjajući se na objektivnost i racionalnost. Bilo kakav dogovor pomogao bi da se unese makar malo svetla u tamu vilajeta. Ozbiljan, strateški, dugoročni sporazum značio bi „izlazak“ na svetlost dana, barem za zapadnu Evroaziju. Opet bi se znala nekakva pravila igre, utvrdile bi se linije koje suparnici ne smeju prelaziti.
Međutim, pregovori su u startu zapeli. „Tamnovilajetska dilema“ nadvila se i nad američkim donosiocima odluka. „Ako pristanu – kajaće se, ako ne pristanu – kajaće se!“
Ruska strana insistira na obustavljanju daljeg širenja NATO-a. I traži da to bude potpisano oficijelno, na papiru. Imenica „bumaga“, prethodnih sedmica, kada je debatovano o ovoj stvari, spominjana je par stotina puta. Naglašavaju to – Putin, Lavrov, Šojgu, Rjabkov... Logično, pošto prethodna usmena obećanja o neširenju NATO-a ka Istoku, data izričito i nedvosmisleno Gorbačovu, a zatim poluglasno i polujasno ponovljena Jeljcinu, nisu ispunjena. SAD nisu održale reč.
Jalove Stoltenbergove tvrdnje
Tvrdnje Jensa Stoltenberga kako nikakvih usmenih obećanja nije bilo, deluju jalovo i neubedljivo. O tome se govorilo još pre trideset i kusur godina i tada ne bejaše demantovanja.
Dakle, preduslov za usaglašavanje ozbiljnog, strateškog, dugoročnog sporazuma jeste potpisani dogovor: nema novih učlanjenja u NATO!
Gde još NATO može da se širi? Ostale su dve balkanske države van ovog vojnog saveza (Srbija, BiH), tri kavkaske, od kojih je Jermenija u ODKB što isključuje učlanjenje u Severnoatlantsku alijansu (tako da kao kandidati figuriraju Gruzija, u nekom razvoju situacije možda i Azerbejdžan), Ukrajina i Moldavija.
Primetno je, tri najzainteresovanije zemlje – Ukrajina, Moldavija i Gruzija, imaju nerešene teritorijalne sporove ili problematizovano pitanje državnih granica, što ih takođe onemogućava da pristupe NATO-u. Da li iko, objektivno i racionalno ocenjujući, može tvrditi kako će, zarad širenja NATO-a Španija ratovati u Pridnjestrovlju, a Portugalija u Abhaziji? Neće u takve avanture ulaziti ni SAD, a kamoli evropske članice NATO-a. Zato, dok se ovi sporovi ne reše, u praksi ne može ni biti širenja NATO-a na prostore koje su Rusima „najakutniji“.
Šta Amerika dobija ako zaustavi NATO
Iz ovog ugla posmatrano, Vašington bi mogao pristati na ruski zahtev. Srbija i BiH ionako su u okruženju NATO-a, na ostale do daljnjeg ne mogu računati.
Šta bi SAD dobile u tom slučaju? Najverovatnije brzu i efikasnu deeskalaciju na „istočnoevropskom frontu“, utvrđivanje novih pravila igre sa Rusijom, definisanje međusobnih prava i obaveza kada se govori o evropskoj bezbednosti.
Glavni izazivač za SAD nije Rusija, već Kina. Deeskalacija na „istočnoevropskom frontu“ ostavlja više prostora za aktivno delovanje na azijsko-pacifičkom. Iako tako ne deluje slušajući glasove iz Bajdenovog okruženja, vreme će pokazati da u SAD ne manjka i onih koji ovako razmišljaju. Pre svega među republikancima.
Čemu „samozakopavanje“ u Južnoj Osetiji i Donbasu, dok Kinezi jačaju pozicije na celom prostoru od Korejskog poluostrva do istočnoafričke obale, pa onda dalje, južnoatlantskom transverzalom stižu do Latinske Amerike.
Još za Obaminog vakta užasno loše su određeni prioriteti, zakasnilo se u konkretnim reakcijama na drugoj strani sveta, svaka godina nedelovanja protiv Kineza sada izgleda kao decenija, propusti postaju nenadoknadivi.
Zbog nepristajanja na ruski zahtev, u SAD će se kajati, pošto američki potencijali moći nisu toliki da im dozvoljavaju istovremenu „borbu na dva fronta“. Nepristajanje znači dalje „razvlačenje“ resursa, pažnje, inicijativa na manje važna geopolitička žarišta, dok Kina „raste“ i u tome nema ko da je zaustavi.
Ali šta će se još desiti ako Vašington pristane? Momentalno će propasti sve američke akvizicije u nabrojanim državama, decenije rada državnih službi i nevladinih organizacija postaju „napušteni projekti“, dosegnuti nivo uticaja neće moći održati. Samim tim, iz zapadnog ugla gledano, uslediće „resovjetizacija“ čitavog geografskog pojasa koji se graniči sa Rusijom.
Pada uticaj SAD u Istočnoj Evropi
Posledično, smanjiće se američki uticaj čak i u nekim istočnoevropskim članicama NATO-a. Bugari su prvi na listi onih kojima u Vašingtonu ništa ne veruju. I tu se lista ne završava. Ostaće i mnogo toga upitnog u relaciji sa EU, glasnije će se govoriti o stvaranju evropskih vojnih snaga. Zbog pristajanja na ruski zahtev u SAD će se kajati, pošto će američka uloga u Evropi biti redefinisana, ruska zona uticaja uvećana, a povrh svega – poverenje u „američku izuzetnost“ kod višedecenijskih saveznika rapidno će kopniti.
„Ako pristanu – kajaće se, ako ne pristanu – kajaće se!“
Vašingtonu jeste neophodan dogovor sa Moskvom. Samo, to nije lako postići! Neka cena mora se platiti.
Stalna predstavnica SAD pri NATO-u Džulijana Smit ne vidi prostor za kompromis oko širenja Alijanse:
„Naša vrata ostaju otvorena. Niko nema pravo da ih zalupi nogom.“
Očekivana prva poruka. Lako je bilo drugima držati lekcije kako „nema besplatnog ručka“. Trebaće vremena da se shvati i na sopstvenom primeru kako račun pre ili kasnije dođe na naplatu. A do tada, trajaće tumaranje po tamnom vilajetu. Možda i prerasti u nešto gore od onoga što danas imamo.
Branko Miljković u svom „Tamnom vilajetu“ piše:
„Teška neverstva kriju u srcu što strepi: Slavuje stranputica. Sunce je greška / Plaćena viđenim užasima slepim.“
Bez dogovora i „bumage“ nema ni makar malo svetla niti izlaska na svetlost dana. A ako ne bude dogovora – ostaju drugi načini. Posle čega će kajanje za mnoge, a među njima i SAD, biti još veće.
