https://lat.sputnikportal.rs/20220216/posle-lazne-price-o-ruskoj-invaziji-lopta-na-terenu-diplomatije-na-dva-koloseka-video-1134429764.html
Posle lažne priče o „ruskoj invaziji“, lopta na terenu diplomatije na dva koloseka /video/
Posle lažne priče o „ruskoj invaziji“, lopta na terenu diplomatije na dva koloseka /video/
Sputnik Srbija
Nakon što se nisu obistinile pompezne zapadne tvrdnje da će ruske trupe svakog časa ući u Ukrajinu, lopta je sada na terenu diplomatije, koja će se odvijati na... 16.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-16T22:30+0100
2022-02-16T22:30+0100
2022-02-16T22:30+0100
rusija
rusija – politika
rusija
politika
analize i mišljenja
sputnjik video
svet sa sputnjikom
ukrajinska kriza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/10/1134429679_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_b7f27401381cc143ca2f30302be44679.jpg
Cilj tih razgovora je da se postigne bezbednosni dogovor i da Zapad delimično izađe u susret zahtevima Rusije u pogledu njenog osećanja da neće biti bezbedna ukoliko Ukrajina uđe u NATO. Što se tiče Donbasa, postoje Minski sporazumi prema kojima se Ukrajinci ponašaju, kako konstatuje Zečević, slično Prištini prema Briselskim sporazumima.„Kad ih pitate zašto, jedni kažu da je to zato što su te sporazume potpisali maltene pod pritiskom, dok je druga varijanta odgovora da žele obrnutu primenu sporazuma: da ukrajinska vlada prvo preuzme kontrolu nad Luganskom i Donjeckom a onda da krene period tranzicije gde bi stabilizovali stanje, pa tek onda da se razgovara o autonomiji tih oblasti. Naravno, Minskim sporazumima je drukčije predviđeno ali su se oni oglušili o njih“, navodi Zečević, dodajući da ostaje da se vidi kako će se razvijati diplomatska aktivnost.Profesor FPN-a Dragana Mitrović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ kaže da posle više puta ponovljenih lažnih informacija o predstojećoj invaziji Rusije na Ukrajinu ne može verovati Zapadu. Ove najave su bile propagandističke, neodgovorne i neutemeljene i uznemirile evropsku i svetsku javnost, kaže Mitrovićeva, koja ipak veruje da će najave „ruske invazije“ polako jenjavati i na kraju prestati.Diplomatija na potezuZečević konstatuje da ima mnogo manevara sa obe strane, ali da strahoviti propagandni udari dolaze najviše sa Zapada. On ipak smatra da je dobra strana neostvarenih tvrdnji o pretnji od ruskog napada na Ukrajinu što bi sada mogao biti bliži dogovor Moskve i Zapada o bezbednosnim garancijama za Rusiju.Ohrabruje ga, kaže, što je ruski predsednik Vladimir Putin posle sastanka s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom rekao da u američkom predlogu o bezbednosnim garancijama ima „interesantnih delova“.Dokumenti potvrđuju – Amerikanci obećali da se NATO neće širitiDragana Mitrović napominje da je Rusija tražila i garanciju da Ukrajina neće ući u NATO, podsećajući da su SAD svojevremeno obećale SSSR-u kad je dao saglasnost na ujedinjenje dve Nemačke da se Alijansa neće širiti na istok, iako neki na Zapadu negiraju da je takva obaveza data.Prema rečima naše sagovornice, američka dokumenta s kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, ali i snimci razgovora koji postoje, potvrđuju da su tadašnji američki predsednik Džordž Buš stariji i državni sekretar Džejms Bejker doslovno rekli da se trupe NATO pakta neće ni za pedalj pomeriti ka istoku ukoliko se SAD dozvoli da NATO zadrži trupe na teritoriji Nemačke.Amerikanci bi, nadovezuje se Zečević, sutra primili Ukrajinu u NATO kad procene da je to moguće i zato Rusi, poučeni gorkim iskustvom, traže pisane garancije da se to neće desiti. Međutim, dodaje on, nije isključeno da će kao i prilikom Kubanske krize biti napravljen neki neformalni dogovor, ali svakako je neophodan „paket sporazuma“ koji bi smirio tenzije.Ukrajina najveći gubitnik, ali i SAD u rizikuMitrovićeva ocenjuje da je u celoj krizi Ukrajina najveći gubitnik, pre svega na ekonomskom planu.„Ukrajine je, prema nekim analizama, od događaja na Majdanu 2014. pretrpela štetu od oko 450 milijardi dolara. Zato je teško videti logiku u ponašanju Kijeva osim ekstremnog nacionalizma gde nema racionalnosti ni strateškog promišljanja, gde dominira mržnja i isključivost, populističko okretanje desničarskim idejama. Nema racionalnog objašnjenja za sve to osim u ultranacionalističkom postavljanju Ukrajine uz podstrekavanje sa Zapada“, primećuje profesorka FPN.Produženje krize se, s druge strane, kaže dalje Mitrovićeva, odražava na globalnu ekonomiju jer svaka nestabilnost deluje na svetska tržišta.Iako Amerika, kako kaže, različitim alatkama održava svoju moć i ima veći manevarski prostor da na druge prebaci troškove a sebe poštedi, s obzirom na njene velike dugove rizik je prevelik.„Jedna varnica može izazvati prerijsku vatru. I za Ameriku je sada opasno da potpaljuje ovakve varnice pred tuđim pragom jer prerijska vatra može da zahvati i nju“, upozorava Dragana Mitrović.
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/ljubinka-milincic-moj-pogled-na-rusiju-1134320977.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/bajdenova-taktika-rusi-niste-nasi-neprijatelji-ali-cemo-i-dalje-ratovati-s-nama-1134420310.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/zaharova-zapadni-mediji-cinili-sve-da-pocne-rat-u-ukrajini-1134414124.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija – politika, rusija, politika, analize i mišljenja, sputnjik video, svet sa sputnjikom, ukrajinska kriza
rusija – politika, rusija, politika, analize i mišljenja, sputnjik video, svet sa sputnjikom, ukrajinska kriza
Posle lažne priče o „ruskoj invaziji“, lopta na terenu diplomatije na dva koloseka /video/
Nakon što se nisu obistinile pompezne zapadne tvrdnje da će ruske trupe svakog časa ući u Ukrajinu, lopta je sada na terenu diplomatije, koja će se odvijati na dva koloseka: u direktnim razgovorima SAD i Rusije i unutar same Ukrajine, gde će pokušati da se nađe rešenje za Donbas, smatra Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Cilj tih razgovora je da se postigne bezbednosni dogovor i da Zapad delimično izađe u susret zahtevima Rusije u pogledu njenog osećanja da neće biti bezbedna ukoliko Ukrajina uđe u NATO. Što se tiče Donbasa, postoje Minski sporazumi prema kojima se Ukrajinci ponašaju, kako konstatuje Zečević, slično Prištini prema Briselskim sporazumima.
„Kad ih pitate zašto, jedni kažu da je to zato što su te sporazume potpisali maltene pod pritiskom, dok je druga varijanta odgovora da žele obrnutu primenu sporazuma: da ukrajinska vlada prvo preuzme kontrolu nad Luganskom i Donjeckom a onda da krene period tranzicije gde bi stabilizovali stanje, pa tek onda da se razgovara o autonomiji tih oblasti. Naravno, Minskim sporazumima je drukčije predviđeno ali su se oni oglušili o njih“, navodi Zečević, dodajući da ostaje da se vidi kako će se razvijati diplomatska aktivnost.
Profesor FPN-a Dragana Mitrović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ kaže da posle više puta ponovljenih lažnih informacija o predstojećoj invaziji Rusije na Ukrajinu ne može verovati Zapadu. Ove najave su bile propagandističke, neodgovorne i neutemeljene i uznemirile evropsku i svetsku javnost, kaže Mitrovićeva, koja ipak veruje da će najave „ruske invazije“ polako jenjavati i na kraju prestati.
Zečević konstatuje da ima mnogo manevara sa obe strane, ali da strahoviti propagandni udari dolaze najviše sa Zapada. On ipak smatra da je dobra strana neostvarenih tvrdnji o pretnji od ruskog napada na Ukrajinu što bi sada mogao biti bliži dogovor Moskve i Zapada o bezbednosnim garancijama za Rusiju.
Ohrabruje ga, kaže, što je ruski predsednik Vladimir Putin posle sastanka s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom rekao da u američkom predlogu o bezbednosnim garancijama ima „interesantnih delova“.
„To znači da Rusija verovatno vidi neke mogućnosti za pregovore. Amerikanci su predložili da neće instalirati rakete dugog dometa na teritoriji Ukrajine i da neće praviti stalne vojne baze na toj teritoriji. Oni su smatrali da to može biti dobra osnova za razgovore. Sve su to znaci da se želi dati šansa diplomatiji“, uveren je Zečević.
Dokumenti potvrđuju – Amerikanci obećali da se NATO neće širiti
Dragana Mitrović napominje da je Rusija tražila i garanciju da Ukrajina neće ući u NATO, podsećajući da su SAD svojevremeno obećale SSSR-u kad je dao saglasnost na ujedinjenje dve Nemačke da se Alijansa neće širiti na istok, iako neki na Zapadu negiraju da je takva obaveza data.
Prema rečima naše sagovornice, američka dokumenta s kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, ali i snimci razgovora koji postoje, potvrđuju da su tadašnji američki predsednik Džordž Buš stariji i državni sekretar Džejms Bejker doslovno rekli da se trupe NATO pakta neće ni za pedalj pomeriti ka istoku ukoliko se SAD dozvoli da NATO zadrži trupe na teritoriji Nemačke.
„Problem je kad velikim silama ne možemo ništa da verujemo. Zato i najnovija Bajdenova izjava da neće u Ukrajini držati određene vrste naoružanja zaista malo vredi. Velike sile nemaju problem da pogaze ono što su juče obećale ukoliko mogu da ostvare neki dobitak. U ovom slučaju dobitak je Amerike da Evropu stalno drži pod kontrolom, prodaje joj oružje, obezbeđuje svoju dominaciju nad Evropom i time podupire svoju globalnu dominaciju. Pritom putem sankcija iscrpljuje Rusiju“, kaže Mitrovićeva.
Amerikanci bi, nadovezuje se Zečević, sutra primili Ukrajinu u NATO kad procene da je to moguće i zato Rusi, poučeni gorkim iskustvom, traže pisane garancije da se to neće desiti. Međutim, dodaje on, nije isključeno da će kao i prilikom Kubanske krize biti napravljen neki neformalni dogovor, ali svakako je neophodan „paket sporazuma“ koji bi smirio tenzije.
Ukrajina najveći gubitnik, ali i SAD u riziku
Mitrovićeva ocenjuje da je u celoj krizi Ukrajina najveći gubitnik, pre svega na ekonomskom planu.
„Ukrajine je, prema nekim analizama, od događaja na Majdanu 2014. pretrpela štetu od oko 450 milijardi dolara. Zato je teško videti logiku u ponašanju Kijeva osim ekstremnog nacionalizma gde nema racionalnosti ni strateškog promišljanja, gde dominira mržnja i isključivost, populističko okretanje desničarskim idejama. Nema racionalnog objašnjenja za sve to osim u ultranacionalističkom postavljanju Ukrajine uz podstrekavanje sa Zapada“, primećuje profesorka FPN.
Produženje krize se, s druge strane, kaže dalje Mitrovićeva, odražava na globalnu ekonomiju jer svaka nestabilnost deluje na svetska tržišta.
„Produžavanje neizvesnosti ili eventualna eskalacija bi doprineli panici na tržištu nafte i gasa i poskupljenju svih proizvoda, usporavanju svetske ekonomije i zato samo loše vesti mogu da proisteknu iz produžavanja nestabilnosti u Ukrajini“, objašnjava Mitrovićeva, dodajući da zbog globalizacije ni američka ekonomija ne može da ostane imuna na ta previranja.
Iako Amerika, kako kaže, različitim alatkama održava svoju moć i ima veći manevarski prostor da na druge prebaci troškove a sebe poštedi, s obzirom na njene velike dugove rizik je prevelik.
„Jedna varnica može izazvati prerijsku vatru. I za Ameriku je sada opasno da potpaljuje ovakve varnice pred tuđim pragom jer prerijska vatra može da zahvati i nju“, upozorava Dragana Mitrović.
