Agresija Ukrajine na Donbas dovela bi do priznanja Donjecka i Luganska od strane Rusije
22:53 17.02.2022 (Osveženo: 23:12 17.02.2022)
© Sputnik / Sergeй Averin
/ Pratite nas
Vojna agresija ukrajinskih snaga na Donbas mogla bi da dovede do priznanja Donjecke i Luganske narodne republike od strane Rusije, ocenjuju ruski eksperti komentarišući pogoršanje situacije u Donbasu izazvano napadima ukrajinskih snaga na samoproglašene republike.
Analitičari ocenjuju da je mala verovatnoća da će Kijev započeti veliki rat na jugoistoku zemlje, pošto bi takav scenario doveo u pitanje ukrajinsku državnost, ali hipotetički ako bi do rata većih razmera u Donbasu došlo moglo bi da usledi priznanje DNR i LNR.
„Direktan napad Ukrajine na republike Donbasa automatski će dovesti do toga da Putin zahteve o priznanju DNR i LNR odobri. To je crvena linija o kojoj je više puta govorio i sam Putin i smatram da nema sumnje da će ta odluka biti sprovedena ako do toga dođe. Pitanje je samo kada će se to desiti i kakvog intenziteta treba da bude taj oružani napad koji će Rusija oceniti kao prelazak crvene linije – da li će tu biti reč o nekim pojedinačnim akcijama diverzantsko-izviđačkih grupa na teritoriji Donbasa ili o ofanzivi ukrajinske vojske u punom obimu“, kaže ruski ekspert Maksim Žarov.
Politički komentator Rostislav Iščenko napominje da je Rusija upozorila da neće dozvoliti okupaciju Donjecke i Luganske narodne republike i da će, ako bude potrebno, Donbasu pružiti punu podršku.
On podseća da je slično priznanje Abhazije i Južne Osetije usledilo nakon invazije gruzijske vojske na teritoriju Južne Osetije posle kratkog, ali intenzivnog sukoba. Kao rezultat toga, Gruzija je konačno izgubila ove teritorije i one su priznate kao nezavisne države, pre svega od strane Rusije i još nekoliko zemalja. Takav scenario mogao bi da se ponovi i u Ukrajini, ali samo u slučaju da ukrajinske snage započnu snažan napad na Donbas, gde živi ruski narod, prema čijoj sudbini Rusija nije ravnodušna.
Zvanična Moskva nije donela nikakvu konačnu odluku o priznanju DNR i LNR i, naprotiv, smatra da konflikt u Donbasu ne treba rešavati vojnim putem, već izlaz iz ukrajinske krize vidi u implementaciji Minskih sporazuma koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba i koji predviđaju, između ostalog, teritorijalnu celovitost Ukrajine i regulišu davanje specijalnog statusa samoproglašenim republikama u Donbasu. Problem je što Kijev sabotira te sporazume i krši dogovoreno primirje.
Vašington preko Ukrajine gađa Rusiju
U jeku napetih odnosa između Rusije i NATO, u Donbasu je ponovo došlo do pogoršanja situacije – ukrajinske snage satima su granatirale Lugansk i Donjeck. Predstavnici samoproglašenih republika optužuju ukrajinske vlasti da su napale njihovu teritoriju i da krše dogovore o okončanju konflikta.
Iz Donbasa stižu upozorenja da je Ukrajina, umorna od čekanja „ruske invazije“, i jutros nastavila masovne provokacije duž linije razdvajanja i da granatiranjem teškim naoružanjem, uključujući i minobacače velikog kalibra, Kijev namerno krši dogovor o prekidu vatre u Donbasu, postignut u leto 2020. godine .
"Ukrajina prkosno i drsko demonstrira svoju nespremnost da reši situaciju mirnim putem. Postoje sporazumi iz Minska, koji su ‘mapa puta’ za prenošenje kontrole nad teritorijom Luganske i Donjecke narodne republike na Ukrajinu, kao i nad delom granice koju sada kontrolišu te republike. Ali Kijev svih ovih godina, od potpisivanja „Minska 2”, pokazuje potpunu nesposobnost da pregovara i nespremnost da se stvar reši mirnim putem i na kraju sačuva sopstvenu državnost. Ovo što se sada dešava liči na poslednju kap. Bespovratno su pređene sve moguće tačke. U slučaju eventualne provokacije, mislim da je mirovna operacija da se kijevska hunta primora na mir neizbežna", smatra politikolog Natalija Makejeva.
Dok SAD i NATO ozbiljno naoružavaju Kijev i obučavaju ukrajinske snage, zapadni mediji nastavljaju da optužuju Moskvu za planove o „invaziji“ na Ukrajinu , stvarajući svojim dezinformacijama histeriju u javnosti. Sada su odredili novi datum navodnog napada, a novi rok je 20. februar.
Eksperti ocenjuju da, uz pomoć zapadnih medija, SAD naduvavaju temu eskalacije oko Ukrajine i fabrikuju laži o invaziji kako bi Moskvu ukalupile u sliku opasnog neprijatelja Evrope i konačno oslabile Rusiju, a sve to da bi Vašington mogao slobodno da nastavi da manipuliše evropskom bezbednošću i strateškim resursima. Osim toga, Vašington koristi Ukrajinu kao instrument za postizanje dva glavna cilja - da poseje paniku u Istočnoj Evropi i uvuče Moskvu u ograničeni, ali dugoročni vojni sukob koji SAD režiraju zarad potpunog slabljenja Rusije.
Ruski ekspert Dmitrij Evstafjev smatra da se nastavak histerije objašljava zainteresovanošću Vašingtona da održi što veći nivo vojno-političkih tenzija u Evropi, kako bi pogoršao perspektivne odnose Rusije i Evrope.
"Vidimo ozbiljno zaoštravanje na liniji razgraničenja, a to nije slučajno, pošto je američka politička manipulacija svojevrsni signal najradikalnijim snagama u Kijevu da su dalje provokacije ne samo moguće, već i poželjne. Vidimo veoma ozbiljne provokativne aktivnosti Vašingtona, koji, čini se, ne shvata u potpunosti da je pretnja sukoba na jugoistoku Ukrajine pretnja koja može dovesti do globalnog zaoštravanja odnosa između Rusije i kolektivnog Zapada, uključujući - a ne isključujući - i SAD“, ocenjuje ekspert.
Odgovornost za situaciju u Ukrajini leži na SAD
Eksperti su saglasni u oceni da dalji razvoj događaja i izlaz iz osmogodišnje krize u Ukrajini zavisi od SAD. Odgovornost za to da li će do rata doći leži na Vašingtonu, na koji je Moskva više puta apelovala da ne diže tenzije oko situacije u Donbasu i da ne podstiče „usijane glave“ u Kijevu na provokacije.
„Amerikanci nisu izvukli iz ove situacije korist na koju su računali. Bajden je pokušao da se predstavi kao glavni mirotvorac, dok je jačao uticaj SAD na Ukrajinu. Ali Vašington je video odgovor - poziv Državne Dume predsedniku Rusije o priznanju samoproglašenih LNR i DNR. Amerikanci sada ne znaju kako i kada treba da završe celu ovu militarističku informacionu kampanju, koju ‘pumpaju’ više od mesec dana. Očigledno su predvideli samo jedan scenario razvoja događaja i sada su uznemireni, jer ne znaju šta dalje da rade“, kaže ruski ekspert Anton Bredihin.
S druge strane, politikolog Kiril Koktiš ocenjuje da bi na Kijev otrežnjujuće moglo da deluje saznanje da SAD i NATO neće ratovati za Ukrajinu i veruje da su ova granatiranja Donbasa „ambicije na lokalnom nivou“.
"Ukrajina danas shvata da velike vojne operacije mogu imati najkatastrofalnije posledice po nju. Apsolutno je jasno da SAD ne samo da neće da ratuju za Ukrajinu, već čak i ne veruju u njenu odbrambenu sposobnost. Podsetiću da je ambasada SAD skoro u celosti evakuisana, a da ne govorimo o američkim i evropskim vojnim savetnicima. To znači da se borbena efikasnost ukrajinske vojske koju je Zapad tako teško naoružao ocenjuje kao nezadovoljavajuća. Sve će to imati otrežnjujuće i obeshrabrujuće dejstvo na Ukrajinu. Ova granatiranja su najverovatnije ambicije na lokalnom nivou. Malo je verovatno da je to ukrajinska strategija i da postoji spremnost da se ratuje", zaključio je Koktiš.
Situacijom u Ukrajini bavila se u emisiji „Moj pogled na Rusiju“ glavna urednica Sputnjika Srbija Ljubinka Milinčić
