Karte su otkrivene: Sad je potpuno jasno ko ne želi dogovor unutar Bosne i Hercegovine
© AP Photo / Radivoje Pavicic
Pratite nas
Bez obzira na napore koje srpska i hrvatska elita ulažu kako bi se kriza u BiH razrešila, dijalog o budućnosti BiH neće se pomeriti sa mrtve tačke sve dok se u pregovore ne uključi Bakir Izetbegović, smatra politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Pregovori o izbornoj reformi u BiH koji su održani u Neumu, završeni su neuspehom. Idući pokušaj da se započne dijalog o budućnosti BiH je današnja sednica Skupštine Republike Srpske, na kojoj bi trebalo da govore i predstavnici hrvatskog naroda. Međutim, bez Bakira Izetbegovića nažalost nema napretka u dijalogu, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Bakir Izetbegović u rukama drži ključ za rešenje krize
Da bez Izetbegovića nema dijaloga videlo se u Neumu, dodaje on. Zbog toga što uživa bezrezervnu podršku Vašingtona, Izetbegović u pregovorima neće učestvovati dok mu se tako ne kaže iz američke ambasade. Lider SDA pozvan je i na posebnu sednicu Narodne Skupštine Republike Srpske, koja se održava danas i na kojoj će govoriti hrvatski politički lider Dragan Čović.
„Mogu da se menjaju izaslanici raznih zemalja, ali Bakir Izetbegović je ključ svih nesporazuma u BiH, pa i ključ pregovora oko izmena izbornog zakona i svih drugih dogovora. On očigledno nije ni razmišljao o tome da prihvati poziv i dođe u Banjaluku da se obrati poslanicima, iako su sva tri parlamenta mesta gde treba da se razgovara o budućnosti BiH“, navodi Kozomara.
Sednica Skupština Srpske — pokušaj da se počne dijalog o budućnosti BiH
Poslanici Skupštine Republike Srpske raspravljaju samo o jednoj tački dnevnog reda — dokumentu pod nazivom „Političko-ekonomska situacija u BiH“, u kome se ističe da politička kriza u institucionalnom funkcionisanju BiH može biti prevaziđena stalnim i istrajnim razgovorima političkih predstavnika.
Za predsednika parlamenta Nedeljka Čubrilovića sednica može biti polazna osnova za rešavanje problema u BiH, za predsednicu Srpske Željku Cvijanović Skupština je legitimno mesto pokretanja debate o ovoj temi.
Prema rečima šefa poslaničke grupe Stranke nezavisnih socijaldemokrata Igora Žunića, sednica parlamenta sazvana je kako bi predstavnici svih političkih partija otvorili teme vezane za trenutnu političku i ekonomsku situaciju u BiH koja, kako kaže, nije dobra.
„U situaciji smo političke krize i kao što je više puta Narodna skupština tražila kroz svoje zaključke, smatramo da u BiH treba da što više razgovaramo na najotvoreniji način. Zato je i ideja da se sazove sednica Skupštine, da kroz konstruktivnu raspravu između pozicije i opozicije, ali i gostiju koji predstavljaju važne političke faktore u BiH i Republici Srpskoj, dođemo do određenih zaključaka“, objašnjava Žunić.
Ideja je da zaključci i rasprava idu u pravcu rešenja problema, tako da budu zacrtani ciljevi, rokovi i način rešavanja problema, dodaje naš sagovornik. Ono što je suština današnje sednice je poziv svim unutrašnjim faktorima u BiH kako bi svi, a naročito bošnjačka politička elita shvatili da je krajnje vreme da se u BiH dođe do zajedničkih rešenja.
„Mislim da kompromis u rešavanju problema treba da bude najvažniji, jer je BiH zajednica koja je jedino moguća uz kompromis dva entiteta i tri naroda onako kako su Ustav BiH i Dejtonski mirovni sporazum to predvideli“, ističe Žunić.
Najava da će se Dragan Čović obratiti Narodnoj skupštini Srpske je, prema rečima našeg sagovornika, normalan politički gest, dok nedolazak Bakira Izetbegovića pokazuje da nije čovek dogovora, već priziva intervencionizam. Svojim potezima u poslednjih pola godine, Izetbegović podržava neokolonijalizam u BiH, smatra Žunić.
Kozomara, međutim, tvrdi da sednica Skupštine ne može da bude polazna osnova za bilo šta što bi moglo da nagovesti napredak u pregovorima o budućnosti BiH, jer bez Bakira Izetbegovića nema dijaloga.
Kako privoleti Bakira da uzme učešća u dijalogu
Sa druge strane, politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić smatra da sednica Skupštine jedino i može da predstavlja polaznu osnovu za početak razgovora među političkim elitama dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Činjenica da je Izetbegović odbio da se obrati poslanicima Srpske, govori o tome ko koči pregovore.
„I Srbi i Hrvati su spremni da dođu i u Neum, i u Sarajevo i gde god treba, Bakir Izetbegović neće da ide nigde mimo Sarajeva. To je zato što on ima samo jednu viziju ove države koja nipodaštava volju Srba i Hrvata za autonomijom i pravima koja nisu nikakva nova stvar na stolu, nego su unapred dogovorena i garantovana Ustavom“, kaže Savić.
Prema Savićevom mišljenju, ne postoji način da se Izetbegović privoli na razgovore. Bošnjačka javnost je, kako kaže, godinama filovana snovima o centralizovanoj državi — ako od tog stava odstupi, izgubiće glasove i neko drugi će na tome profitirati.
„Jedino, na njega može da utiče Zapad, koji može da im zapreti otkazivanjem nesebične i paternalističke podrške. Ali verujem da bi on i tada krenuo autodestruktivnim putem koji ne može da donese nikakvog dobra u BiH“, zaključuje Savić.
Ako ne bude izborne reforme, nema izbora
Kao da nije dovoljno problema, još jedna opasnost nadvila se nad BiH — ukoliko ne bude dogovora oko izborne reforme, teško da će Hrvati izaći na izbore koji bi trebalo da se održe u oktobru. Ako ne bude nastavka pregovora o izbornoj reformi, ne samo da neće biti uslova za održavanje izbora, smatra Milan Sitarski iz Instituta za društvena istraživanja iz Mostara. Najave su da će pregovori biti nastavljeni, ali samo pod uslovom da može da bude postignut napredak.
Sa rupom u zakonu ne može se ići na izbore. To se dogodilo 2018, kada je tehničko telo kakvo je Centralna izborna komisija preuzelo prerogative zakonodavne vlasti i po svojoj volji raspodeljivalo mandate, ističe Sitarski.
„To je potpuno neprimerena situacija i taj presedan ne sme da se ponovi. Znači, ne da Hrvati ne bi mogli da izađu na izbore bez izmene izbornog zakona, nego izbora ne može da bude“, izričit je naš sagovornik.
Takođe, on ne vidi način kako bi se bez izborne reforme obezbedile finansije za izbore, s obzirom da ih nema u budžetu za 2022. godinu — s obzirom da svi organi, od zajedničkih institucija, preko entitetskih i kantonalnih, do opštinskih učestvuju u finansiranju izbora. Čak i ako bi nezaobilazni strani faktor uspeo da obezbedi finansije za održavanje izbora, Sitarski ne vidi način da se oni organizuju bez biračkih odbora, osim ako bi kantoni sa bošnjačkom većinom imenovali biračke odbore u Republici Srpskoj i kantonima sa hrvatskom većinom.
„Jednostavno rečeno, bez dogovora, koji treba da bude pretočen u izmene izbornog zakona, finansijski, tehnički i operativno nije moguće sprovesti izbore. O tome treba da razmišljaju oni koji uporno opstruiraju pregovore“, zaključuje Sitarski.
