https://lat.sputnikportal.rs/20220128/sta-pise-u-dokumentu-koji-ce-biti-razmatran-na-posebnoj-sednici-skupstine-republike-srpske-1133757346.html
Šta piše u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Skupštine Republike Srpske
Šta piše u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Skupštine Republike Srpske
Sputnik Srbija
Politička kriza u institucionalnom funkcionisanju BiH može biti prevaziđena otklanjanjem uzroka koji su doveli do krizne situacije, a to se može uraditi jedino... 28.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-28T17:24+0100
2022-01-28T17:24+0100
2022-01-28T17:25+0100
region
republika srpska (rs)
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110959/71/1109597106_0:0:2501:1407_1920x0_80_0_0_03f5bb6eede0bdfb6200591b68b0e753.jpg
Zajedničkom analizom stanja i otklanjanjem uzroka moguće je stvoriti povoljan ambijent u kojem bi institucije funkcionisale na osnovu Ustava i u korist svih naroda i građana, stoji u dokumentu „Političko-ekonomska situacija u BiH“, čiji je sadržaj objavio portal RTRS.U dokumentu piše i da u svakom parlamentu kao predstavništvu naroda na nivou BiH, entiteta i kantona treba da se vode rasprave o svim bitnim pitanjima funkcionisanja BiH i na toj osnovi politički subjekti treba da nalaze održiva i pravedna rešenja do kojih se može doći samo na osnovi ravnopravnosti naroda, entiteta i građana.Politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose„Bez obzira na različita i suprotstavljena politička razmišljanja i delovanja, treba priznati činjenicu da politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose i ugrožava ukupan ekonomski sistem, u takvom nepovoljnom ekonomskom ambijentu svi narodi i građani trpe štetu i ovde je neophodan i moguć zajednički interes i delovanje“, ocenjeno je u dokumentu.Konstatuje se da Dejtonski sporazum i Ustav pružaju dovoljno mogućnosti za reforme u svim bitnim oblastima s ciljem pronalaženja boljih rešenja u funkcionisanju BiH.Podseća se i da je Republika Srpska, kao državotvorni entitet u BiH, pokrenula procese institucionalnih reformi sa ciljem da se dobiju bolja, pravednija i racionalnija rešenja u funkcionisanju vlasti i javnih politika u entitetima i na nivou BiH.Inckov zakon — inicijalna kapisla za aktuelnu krizuU dokumentu se navodi da je inicijalna kapisla za aktuelnu krizu u BiH bilo donošenje odluke o dopunama Krivičnog zakona BiH od bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, te da je prevazilaženje kriznih situacija neophodno za funkcionisanje entiteta i BiH kao celine, a to je moguće ukoliko se, o spornim pitanjima na ravnopravnoj osnovi, usaglase predstavnici entiteta i naroda.Kada je reč o problemu ravnopravnosti konstitutivnih naroda u BiH, u dokumentu se navodi da su tri naroda — Srbi, Bošnjaci i Hrvati suvereni i državotvorni, što znači da su konstitutivni, odnosno ravnopravni u svim bitnim segmentima funkcionisanja državnih institucija na svim nivoima organizovanja vlasti.Ostvarivanje ravnopravnosti naroda i građana deo je istorijskog nasleđa i ugrađeno je u temelj sadašnjeg Ustava, ali postojeća organizacija državne vlasti u dva entiteta, a posebno u Federaciji BiH, otežava njegovo ostvarivanje.„Navedeno pitanje se izražava kao problem konstitutivnosti Hrvata, njihove ravnopravnosti i legitimnog predstavljanja u institucijama vlasti na entitetskom i na nivou BiH. Princip državotvornosti tri naroda znači da je problem ravnopravnosti jednog naroda zajednički problem sva tri naroda“, ističe se u dokumentu.Legitimna zastupljenost Hrvata u Predsedništvu BiH i u Domu naroda Federacije BiH, kako se ocenjuje, nije samo hrvatski problem ili takozvano hrvatsko pitanje, nego je to problem cele BiH.U dokumentu se ukazuje na problem suverenosti entiteta i naroda i dodaje da zbog svoje specifičnosti BiH ne može da se organizuje kao unitarna, centralizovana država, nego se, uglavnom, radi o specifičnom i složenom ustavno-pravnom sistemu i organizaciji države koji ima sličnosti sa sistemima Švajcarske i Belgije.Kada je reč o problemu međunarodnog intervencionizma, u dokumentu se konstatuje da delovanje visokog predstavnika kroz nedemokratsko nametanje odluka, zakona, ustavnih amandmana, smenu legalno izabranih predstavnika, predstavlja faktor koji je najviše doprineo sadašnjoj krizi u BiH.Posledice nametnutih odlukaPosebno je problematično, napominje se u dokumentu, to što nametnute odluke visokog predstavnika nisu imale za posledicu napredak, razvoj, demokratiju, pomirenje, već su posledice nametnutih odluka bile uglavnom negativne, o čemu svedoči i Inckova nametnuta odluka kojom je, kako se podseća, menjao Krivični zakon BiH.Pravo nekog subjekta da svojom voljom, izvan ustava i mimo institucija donosi zakone ugrožava i redukuje autoritet institucija koje deluju na osnovu ustava, napominje se u dokumentu.U dokumentu se dodaje da, ukoliko se zakoni mogu nametanjem staviti na pravnu snagu bez odluke Parlamentarne skupštine BiH, tada ta skupština nije potrebna, niti je potrebno učešće poslanika.U tom kontekstu treba razumeti odluku poslanika iz Republike Srpske da selektivno učestvuju u radu Parlamentarne skupštine BiH.„Bez obzira što u BiH postoje različita i suprotstavljena mišljenja o ulozi visokog predstavnika, nesporno je uverenje svih političkih aktera iz Republike Srpske da njegov mandat treba prestati“, kaže se u dokumentu.Ustavni sud BiHU dokumentu se dalje ukazuje, da Ustavni sud BiH izlazi iz okvira svojih ovlašćenja, donosi odluke koje nisu zasnovane na postojećim ustavnim normama i ne uzima u obzir kakve će posledice imati njegove odluke.U praksi, kako se ukazuje u dokumentu, posebno su sporna dva oblika prekoračenja nadležnosti donošenje odluka u vezi sa određenjem nadležnosti za regulisanje imovinsko-svojinskih prava i odnosa jer Ustavni sud nema nadležnost da to radi.Nadležnost Ustavnog suda moguća je samo o pitanjima koja su definisana Ustavom „po pitanjima iz ovoga ustava“, posebno oblast ljudskih prava, ali ne i u pogledu posebne raspodele nadležnosti između entiteta i BiH, navodi se u dokumentu.U dokumentu stoji i da pogrešno tumačenje državnog kontinuiteta BiH ima negativne posledice po odnose između naroda i entiteta.Podseća se da je Ustavni sud poništio zakon po kojem je 9. januar definisan kao Dan Republike Srpske, zato što ga Bošnjaci i Hrvati ne doživljavaju kao svoj praznik.„Da je Ustavni sud bio dosledan, tada bi ista argumentacija bila osnova i kod ocene ustavnosti 1. marta kao dana nezavisnosti BiH, zato što ga Srbi ne doživljavaju kao svoj praznik“, dodaje se u dokumentu.Problem pravosudne vlastiU dokumentu se navodi da je problem pravosudne vlasti predstavlja glavni generator političkih kriza i u kontinuitetu opterećuje i ugrožava sve druge pozitivne procese u BiH.Dodaje se da presude Suda BiH trebaju biti u funkciji pomirenja naroda i građana na principu jednakosti pred zakonom svih ljudi bez obzira na obeležja vere, nacije i rase.„BiH je neophodan novi i bolji model organizacije pravosudne vlasti, jer ovaj dosadašnji u kojem centralnu ulogu ima Visoki sudski i tužilački savet, nije opravdao svoju svrhu“, ocenjeno je u dokumentu.
https://lat.sputnikportal.rs/20220128/covic-potvrdio-dolazak-na-sednicu-skupstine-srpske-1-februara-1133755444.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220126/bakir-izetbegovic-odbio-poziv-da-se-obrati-poslanicima-narodne-skupstine-republike-srpske-1133679774.html
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
republika srpska (rs), region – politika, bosna i hercegovina (bih), region
republika srpska (rs), region – politika, bosna i hercegovina (bih), region
Šta piše u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Skupštine Republike Srpske
17:24 28.01.2022 (Osveženo: 17:25 28.01.2022) Politička kriza u institucionalnom funkcionisanju BiH može biti prevaziđena otklanjanjem uzroka koji su doveli do krizne situacije, a to se može uraditi jedino stalnim i istrajnim razgovorima političkih predstavnika, navodi se u dokumentu koji će biti razmatran na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske 1. februara.
Zajedničkom analizom stanja i otklanjanjem uzroka moguće je stvoriti povoljan ambijent u kojem bi institucije funkcionisale na osnovu Ustava i u korist svih naroda i građana, stoji u dokumentu „
Političko-ekonomska situacija u BiH“, čiji je sadržaj
objavio portal RTRS.
U dokumentu piše i da u svakom parlamentu kao predstavništvu naroda na nivou BiH, entiteta i kantona treba da se vode rasprave o svim bitnim pitanjima funkcionisanja BiH i na toj osnovi politički subjekti treba da nalaze održiva i pravedna rešenja do kojih se može doći samo na osnovi ravnopravnosti naroda, entiteta i građana.
Politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose
„Bez obzira na različita i suprotstavljena politička razmišljanja i delovanja, treba priznati činjenicu da politička kriza negativno utiče na ekonomske odnose i ugrožava ukupan ekonomski sistem, u takvom nepovoljnom ekonomskom ambijentu svi narodi i građani trpe štetu i ovde je neophodan i moguć zajednički interes i delovanje“, ocenjeno je u dokumentu.
Konstatuje se da Dejtonski sporazum i Ustav pružaju dovoljno mogućnosti za reforme u svim bitnim oblastima s ciljem pronalaženja boljih rešenja u funkcionisanju BiH.
Podseća se i da je Republika Srpska, kao državotvorni entitet u BiH, pokrenula procese institucionalnih reformi sa ciljem da se dobiju bolja, pravednija i racionalnija rešenja u funkcionisanju vlasti i javnih politika u entitetima i na nivou BiH.
Inckov zakon — inicijalna kapisla za aktuelnu krizu
U dokumentu se navodi da je inicijalna kapisla za aktuelnu krizu u BiH bilo donošenje odluke o dopunama Krivičnog zakona BiH od bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, te da je prevazilaženje kriznih situacija neophodno za funkcionisanje entiteta i BiH kao celine, a to je moguće ukoliko se, o spornim pitanjima na ravnopravnoj osnovi, usaglase predstavnici entiteta i naroda.
„Internacionalizaciju državnog pitanja BiH treba usmeriti u proces evropskih integracija, a internacionalizaciju kao mešanje stranih faktora u unutrašnja pitanja entiteta i BiH kao celine treba maksimalno redukovati u skladu sa odredbama međunarodnog prava“, piše u dokumentu.
Kada je reč o problemu ravnopravnosti konstitutivnih naroda u BiH, u dokumentu se navodi da su tri naroda — Srbi, Bošnjaci i Hrvati suvereni i državotvorni, što znači da su konstitutivni, odnosno ravnopravni u svim bitnim segmentima funkcionisanja državnih institucija na svim nivoima organizovanja vlasti.
Ostvarivanje ravnopravnosti naroda i građana deo je istorijskog nasleđa i ugrađeno je u temelj sadašnjeg Ustava, ali postojeća organizacija državne vlasti u dva entiteta, a posebno u Federaciji BiH, otežava njegovo ostvarivanje.
„Navedeno pitanje se izražava kao problem konstitutivnosti Hrvata, njihove ravnopravnosti i legitimnog predstavljanja u institucijama vlasti na entitetskom i na nivou BiH. Princip državotvornosti tri naroda znači da je problem ravnopravnosti jednog naroda zajednički problem sva tri naroda“, ističe se u dokumentu.
Legitimna zastupljenost Hrvata u Predsedništvu BiH i u Domu naroda Federacije BiH, kako se ocenjuje, nije samo hrvatski problem ili takozvano hrvatsko pitanje, nego je to problem cele BiH.
U dokumentu se ukazuje na problem suverenosti entiteta i naroda i dodaje da zbog svoje specifičnosti BiH ne može da se organizuje kao unitarna, centralizovana država, nego se, uglavnom, radi o specifičnom i složenom ustavno-pravnom sistemu i organizaciji države koji ima sličnosti sa sistemima Švajcarske i Belgije.
Kada je reč o problemu međunarodnog intervencionizma, u dokumentu se konstatuje da delovanje visokog predstavnika kroz nedemokratsko nametanje odluka, zakona, ustavnih amandmana, smenu legalno izabranih predstavnika, predstavlja faktor koji je najviše doprineo sadašnjoj krizi u BiH.
Posledice nametnutih odluka
Posebno je problematično, napominje se u dokumentu, to što nametnute odluke visokog predstavnika nisu imale za posledicu napredak, razvoj, demokratiju, pomirenje, već su posledice nametnutih odluka bile uglavnom negativne, o čemu svedoči i Inckova nametnuta odluka kojom je, kako se podseća, menjao Krivični zakon BiH.
„Krajnje je vreme da domaći političari preuzmu odgovornost i da zahtevaju prestanak mandata visokog predstavnika na šta Republika Srpska već duže vreme ukazuje“, ističe se u dokumentu.
Pravo nekog subjekta da svojom voljom, izvan ustava i mimo institucija donosi zakone ugrožava i redukuje autoritet institucija koje deluju na osnovu ustava, napominje se u dokumentu.
U dokumentu se dodaje da, ukoliko se zakoni mogu nametanjem staviti na pravnu snagu bez odluke Parlamentarne skupštine BiH, tada ta skupština nije potrebna, niti je potrebno učešće poslanika.
U tom kontekstu treba razumeti odluku poslanika iz Republike Srpske da selektivno učestvuju u radu Parlamentarne skupštine BiH.
„Bez obzira što u BiH postoje različita i suprotstavljena mišljenja o ulozi visokog predstavnika, nesporno je uverenje svih političkih aktera iz Republike Srpske da njegov mandat treba prestati“, kaže se u dokumentu.
U dokumentu se dalje ukazuje, da Ustavni sud BiH izlazi iz okvira svojih ovlašćenja, donosi odluke koje nisu zasnovane na postojećim ustavnim normama i ne uzima u obzir kakve će posledice imati njegove odluke.
U praksi, kako se ukazuje u dokumentu, posebno su sporna dva oblika prekoračenja nadležnosti donošenje odluka u vezi sa određenjem nadležnosti za regulisanje imovinsko-svojinskih prava i odnosa jer Ustavni sud nema nadležnost da to radi.
Nadležnost Ustavnog suda moguća je samo o pitanjima koja su definisana Ustavom „po pitanjima iz ovoga ustava“, posebno oblast ljudskih prava, ali ne i u pogledu posebne raspodele nadležnosti između entiteta i BiH, navodi se u dokumentu.
U dokumentu stoji i da pogrešno tumačenje državnog kontinuiteta BiH ima negativne posledice po odnose između naroda i entiteta.
Podseća se da je Ustavni sud poništio zakon po kojem je 9. januar definisan kao Dan Republike Srpske, zato što ga Bošnjaci i Hrvati ne doživljavaju kao svoj praznik.
„Da je Ustavni sud bio dosledan, tada bi ista argumentacija bila osnova i kod ocene ustavnosti 1. marta kao dana nezavisnosti BiH, zato što ga Srbi ne doživljavaju kao svoj praznik“, dodaje se u dokumentu.
Problem pravosudne vlasti
U dokumentu se navodi da je problem pravosudne vlasti predstavlja glavni generator političkih kriza i u kontinuitetu opterećuje i ugrožava sve druge pozitivne procese u BiH.
„Politički predstavnici naroda i entiteta u BiH mogu postići saglasnost da se taj model izmeni i da to telo ima odgovornost prema parlamentima kao narodnim predstavništvima“, ističe se u dokumentu.
Dodaje se da presude Suda BiH trebaju biti u funkciji pomirenja naroda i građana na principu jednakosti pred zakonom svih ljudi bez obzira na obeležja vere, nacije i rase.
„BiH je neophodan novi i bolji model organizacije pravosudne vlasti, jer ovaj dosadašnji u kojem centralnu ulogu ima Visoki sudski i tužilački savet, nije opravdao svoju svrhu“, ocenjeno je u dokumentu.
Sve o političkim dešavanjima u Srbiji i regionu
