Teška diskusija: Rusija i NATO se ne slažu oko Ukrajine i evropske bezbednosti
14:58 12.01.2022 (Osveženo: 16:28 12.01.2022)
© REUTERS / POOL
Pratite nas
Na sednici Saveta Rusija-NATO vođena je teška diskusija u ključnom momentu za evropsku bezbednost, a među stranama ostaju ozbiljna neslaganja, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu.
„Veoma smo ozbiljno i direktno razmenili mišljenja o situaciji u Ukrajini i pitanjima evropske bezbednosti. Postoje značajna neslaganja između Rusije i NATO-a po tim pitanjima“, precizirao je on.
Rusija je pozvala NATO da odustane od prijema Ukrajine u organizaciju, ali je Alijansa odbila da pravi kompromis o širenju, rekao je Stoltenberg, istakavši da samo Ukrajina i 30 zemalja NATO-a mogu rešavati da li će zemlja biti članica Alijanse, te da Rusija nema pravo veta.
„Saveznici su, sa svoje strane, potvrdili politiku 'otvorenih vrata' NATO-a i pravo svake države da bira sopstvene dogovore o pitanjima bezbednosti“, istakao je šef NATO-a.
NATO spreman na razgovor o ograničenju naoružanja
Stoltenberg je diskusiju ocenio kao otvorenu i korisnu, dodajući da su NATO saveznici usmereni na napredak u odnosima sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, Alijansi i Rusiji je teško da postignu dogovore, ali je NATO spreman da sedne za pregovarački sto radi diskusije sa Moskvom. On je dodao da je Alijansa zainteresovana za razgovore sa Rusijom o kontroli naoružanja, sajber-bezbednosti, transparentnosti i obnovi rada predstavništava.
„NATO je tokom sastanka stavio do znanja da smo spremni na niz sastanaka o širokom spektru pitanja, uključujući rakete i obostrana ograničenja raketa koje se mogu kontrolisati, u Evropi“, rekao je on i napomenuo da je Alijansa spremna na razmatranje pitanja nuklearne politike.
Kako kaže, ruska strana je dala do znanja da nije spremna da danas zakaže sastanak, ali je pozdravio njenu spremnost na dijalog.
S tim u vezi, saopštio je da NATO i Rusija nameravaju da održe nove sastanke kako bi povećale transparentnost vojnih vežbi, nivo sajber-bezbednosti, kontrole naoružanja.
Tenzije između Rusije i Zapada mogu da se smanje ako Rusija bude spremna na saradnju i političko rešenje pitanja, ocenio je on.
Postoji rizik od oružanog sukoba u Evropi
Rizik od oružanog sukoba u Evropi trenutno postoji i stoga je dijalog sa Rusijom važan, naglasio je Stoltenberg.
„Postoji realan rizik od oružanog sukoba u Evropi, ali je upravo zato sastanak koji je održan danas, i sve što se odvija ove nedelje, toliko važno“, odgovorio je on na pitanje novinara da li, po njegovom mišljenju, postoji rizik od oružanog konflikta.
Uradićemo sve što je do nas da sprečimo novi oružani sukob, konstatovao je šef Alijanse.
Obnova rada diplomatskih predstavništava
Istovremeno, generalni sekretar NATO-a je naglasio da je Alijansa saopštila Rusiji da želi da ponovo otvori svoje predstavništvo u Moskvi i predstavništvo Rusije u Briselu.
„Žalimo što je Rusija zatvorila diplomatsko predstavništvo pri NATO-u i kancelariju Alijanse u Moskvi. Jasno smo rekli da bismo hteli da obnovimo i rusko predstavništvo pri NATO-u i kancelariju NATO-a u Moskvi, zato što verujemo u dijalog. Potreban nam je značajan dijalog“, izjavio je Stoltenberg, dodajući da Alijansa nema nikakve preliminarne uslove za ponovni rad ruske misije pri NATO-u.
Rusija je pretnja za Ukrajinu, ne obrnuto
On se nakon sednice Saveta Rusija-NATO u Briselu osvrnuo i na temu Ukrajine, rekavši da je NATO „primećuje prisustvo ruskih snaga na granici sa Ukrajinom, kao i artiljeriju i preteću retoriku“. Po njegovim rečima, „nije Ukrajina pretnja za Rusiju, već suprotno“.
„Ukrajina ima pravo na samooodbranu. I naravno, neki saveznici i NATO joj pomažu u tome“, dodao je.
S tim u vezi, političar je napomenuo da bi NATO mogao da poveća svoje prisustvo na teritoriji saveznika na istoku u slučaju da Moskva „ponovo upotrebi silu“ protiv Ukrajine.
„Ako Rusija ponovo upotrebi silu protiv Ukrajine i izvrši invaziju na nju moraćemo ozbiljno da razmotrimo potrebu daljeg jačanja našeg prisustva u istočnom delu Alijanse“, upozorio je Stoltenberg.
On se ne slaže sa tezom da pomoć NATO-a Kijevu i zajedničke vežbe doprinose eskalaciji u regionu.
„Ukrajina je suverena zemlja i ima pravo na samoodbranu. Ona ne predstavlja pretnju Moskvi. Rusija ima najveću teritoriju u Evropi, ona je moćna nuklearna sila. Stoga je ovde situacija suprotna. Krizu je stvorila Rusija, pa je veoma važno da ona i započne deeskalaciju“, odgovorio je on na pitanje da li misli da vežbe NATO-a u regionu i pomoć Ukrajini dovode do eskalacije situacije.
U Ženevi su 9-10. januara održane konsultacije Rusije i SAD o predlozima Moskve o bezbednosnim garancijama, nakon čega je danas prvi put nakon dve godine održan sastanak Saveta Rusija-NATO u Briselu. Pretpostavlja se da će ruski predlozi biti razmatrani i 13. januara na platformi OEBS-a u Beču.
Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije odbijanja daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u blok i stvaranja vojnih baza u postsovjetskim zemljama.
