Bacaju li Amerikanci „avganistansku bombu“ u ruke Rusije?
12:02 13.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021)
Pratite nas
Nakon što je Džo Bajden saopštio o pomeranju datuma potpunog povlačenja snaga iz Avganistana sa 1. maja na 11. septembar, u zemlji se sve više proliva krv, a moglo bi da se desi da se „požar“ proširi i na Srednju Aziju. Uloga Rusije bi tada bila velika ─ „gasila bi požar“ i u samom Avganistanu, i u celoj oblasti, piše ruski novinar Petar Akopov.
U Avganistanu je od sredine aprila primetan oštar porast nasilja i ima više stotina poginulih, piše novinar. Konkretno, samo 8. maja je usled eksplozije u kabulskom rejonu Dašt-e-Barči poginulo skoro 60 ljudi, od kojih su većina učenice starosti 11-15 godina.
Akopov se pita da li neko izrazito ne želi povlačenje trupa iz Avganistana, ili suprotno, tera Amerikance i podstiče ih da se povuku, kao i šta će biti posle njihovog odlaska.
Prema rečima novinara, za Moskvu to nije prazno pitanje. Uprkos raspadu Sovjetskog Saveza, Rusija i Avganistan i dalje imaju zajedničku granicu. Tadžikistan, kojem pripada veći deo bivše sovjetske granice sa Avganistanom, ulazi u ODKB i vojni je saveznik Rusije. Akopov podseća da Uzbekistan i Turkmenistan, koji se graniče sa Avganistanom, takođe ulaze u zonu ruskih nacionalnih interesa i odgovornosti.
Ukoliko se u Avganistanu rasplamsa pravi građanski rat, moglo bi da se desi da se „požar“ proširi i na Centralnu Aziju, upozorava novinar.
Kako je rekao, u Rusiji ima i onih koji misle da povlačenje američkih snaga iz Avganistana nije poraz, već maltene diverzija protiv Moskve.
Prema njegovim rečima, na taj način Vašington usmerava pažnju Kremlja ka istoku, gde će se sada sve razbuktati, zbog čega će Rusi „morati da se bace na gašenje požara“ u Srednjoj Aziji.
SAD nisu ostvarile svoje „avganistanske zamisli“
Takva pseudo-zavera je smešna, smatra ruski novinar. Amerikanci nisu postigli u Avganistanu ništa od onoga što su zamislili.
Da li su likvidirali Al Kaidu, ili je ona bila i ostala mrežna organizacija koja povezuje razne strukture i grupe u različitim delovima islamskog sveta, pita se novinar? Američka okupacija Avganistana samo je povećala mržnju prema Amerikancima u islamskom svetu, zapravo je uticala na povećanje uticaja džihadista, ističe Akopov.
Što se tiče „pobede talibana“, mišljenje novinara je da će taj pokret doći na vlast u Kabulu ubrzo nakon što Amerikanci odu iz Avganistana ─ ili mirnim putem ili vojnim.
US forces have begun handing over military bases to the Afghan National Army.During the handover ceremony of the military base in the Afghan province of Helmand, the American flag was taken down and the Afghan flag was hoisted in its place.#Afghanistan pic.twitter.com/FTJH7YFqEI
— Awais Nazir (@awaisnazir5828) May 4, 2021
Kako je rekao, plan Amerikanaca je bio da iz Avganistana izvrše pritisak na Rusiju, Kinu i Iran i da naprave uporište za stalno prisustvo u ključnom regionu Evroazije, ali je za to bilo potrebno da potčine Avganistan i stave ga pod svoju kontrolu.
Međutim, ništa od toga se nije desilo, piše Akopov. On dodaje da SAD ne samo da će biti primorane da odu, već da će u najgorem slučaju morati da povedu sa sobom desetine hiljada Avganistanaca koji rade za njih — saučesnike okupatora.
Drugim rečima, američke pozicije u Avganistanu neće biti samo oslabljene, već će biti uništene, zaključuje novinar.
Sledeći potez — ka „prvim komšijama“ Avganistana
„Volstrit džurnal“ je u subotu pisao da je Vašington u potrazi za regionalnim uporištem za razmeštanje trupa i uspostavljanja kontrole nad talibanima nakon povlačenja snaga iz Avganistana.
U „igri“ su različite lokacije — i susedne zemlje i udaljenije, analiziraju se mogućnosti za raspoređivanje brodova mornarice u Persijskom zalivu.
Prema navodima novinara, Amerikanci žele da imaju mogućnost brzog reagovanja, što neće biti lako s obzirom da nakon 11. septembra u Avganistanu neće ostati ni američke, ni bilo koje strane vojske. U slučaju hipotetičkog napada na američku ambasadu u Avganistanu, u kojoj SAD žele da ostave do hiljadu ljudi, Vašingtonu bi za stvaranje vojnih baza najviše odgovarale zemlje poput Uzbekistana i Tadžikistana, koje se graniče sa Avganistanom i koje bi po potrebi omogućile brzo premeštanje snaga, piše Akopov.
Rusija i Kina mogu da „pomrse konce“ Americi
Međutim, prema pisanju „Volstridž džurnala“, američke planove mogu da osujete Moskva i Peking.
Novinar se slaže sa tim i kaže da niko neće dozvoliti Amerikancima da se učvrste u Centralnoj Aziji, čak ni privremeno.
Nakon dve decenije okupacije Avganistana, SAD će morati da u potpunosti napuste region, za čiju bezbednost će biti orgovorna Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS), koju su osnovale Rusija i Kina, navedeno je u članku.
Podsećanja radi, članice ŠOS-a su, osim srednjeazijskih republika, Indija i Pakistan, a uskoro će biti i Iran, što znači da će Avganistan biti potpuno okružen zemljama-članicama organizacije.
Odgovornost Rusije
Avganistanci već 40 godina međusobno ratuju, a 28 godina i protiv stranih trupa. Iako SAD mogu i trebalo bi da učestvuju u pomirenju Avganistanaca, sam odnos prema njihovim pristalicama u Avganistanu bi nakon povlačenja snaga mogao da bude prepreka za dijalog, smatra Akopov.
Kako je rekao, nakon povlačenja američke vojske iz te zemlje, glavna odgovornost za Avganistan će preći na ŠOS, a posebno na tri članice: Rusiju, Kinu i Pakistan.
Zadatak ŠOS-a je da barem spreči da se avganistanski problem „prelije“ van zemlje do nivoa kada bi njime morao da se pozabavi ODKB. Autor dodaje da je najviše što bi ŠOS mogao da učini da pogura sve avganistanske strane ka stvarnom pomirenju i izgradnji novog federativnog Avganistana.
Avganistan ima puno pravo da se iz žarišta tenzija za Centralnu Aziju pretvori u mirnog suseda za sve svoje prijatelje, ali mu treba pomoći da se vrati samostalnom mirnom životu, zaključuje ruski novinar.
