https://lat.sputnikportal.rs/20210511/ispipavaju-teren-amerikanci-se-povlace-iz-avganistana--korak-blize-ruskim-granicama-1125322279.html
Ispipavaju teren: Amerikanci se povlače iz Avganistana – korak bliže ruskim granicama
Ispipavaju teren: Amerikanci se povlače iz Avganistana – korak bliže ruskim granicama
Sputnik Srbija
Kasarne, aerodromi, kontrolne tačke bespilotnih letelica, skladišta municije i goriva – odlazeći iz Avganistana, Amerikanci planiraju da prošire svoje vojno... 11.05.2021, Sputnik Srbija
2021-05-11T21:30+0200
2021-05-11T21:30+0200
2021-08-26T01:13+0200
svet
vesti
sad
povlačenje vojske
uzbekistan
tadžikistan
vojne baze
avganistan
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110886/04/1108860464_0:255:3077:1985_1920x0_80_0_0_873d913a27bf64ad4eafd0f1b12485da.jpg
Kako saopštava „Vol strit džurnal“ pozivajući se na svoje izvore u administraciji aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena, SAD uopšte ne nameravaju da prepuste avganistansku vladu njenoj sudbini. Pentagon će nastaviti da podržava Kabul, da prati akcije Talibana i drugih ekstremističkih grupa u regionu.Osim toga, u avganistanskoj prestonici ostaje oko 1.000 službenika američke ambasade, što znači da bi neko trebalo da osigurava njihovu bezbednost. Stoga Bela kuća razmatra opcije raspoređivanja vojnih baza u susednim zemljama – Uzbekistanu i Tadžikistanu, ali kako se ističe, protivrečnosti sa Rusijom i Kinom komplikuju planove Bajdenove administracije, a proces će se, verovatno, usporiti.Međutim, specijalni predstavnik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad već je ispipao teren, kada je nedavno boravio u poseti Taškenku i Dušanbeu. Strane su zvanično razgovarale o primirju u Avganistanu, ali je bilo reči i o vojnim bazama.Američki list podseća da je pod pritiskom Rusije i Kine američka vojska napustila Uzbekistan 2005., a Kirgiziju – deceniju kasnije, „što je ozbiljno zakomplikovalo vojnu logistiku u regionu“.Putin je nedavno tokom sastanka sa predsednikom Tadžikistana Emomalijem Rahmonom podsetio da u Tadžikistanu postoji 201. baza ruskih Oružanih snaga, rekavši kolegi da će Moskva učiniti sve što je u njenoj moći da podrži saveznika. Istakao je da Rusija radi na jačanju tadžičke vojske i da će nastaviti da pomaže i u budućnosti. Zauzvrat, predsednik Rahmon je istakao da Tadžikistan ima najdužu granicu sa Avganistanom, ukazujući na jačanje veza sa Rusijom u mnogim oblastima, posebno u sferi bezbednosti. Izgleda da dok u Tadžikistanu postoji ruska baza, Amerikance neće pustiti na teritoriju te zemlje.Sa Uzbekistanom je nešto drugačija situacija. Taškent je dvaput bio član ODKB, ali sada formalno nije vezan sa Moskvom ugovornim obavezama.U zemlji su već raspoređivani američki vojnici. U oktobru 2001. godine potpisan je sporazum o izdavanju aerodroma Karši-Hanabad u zakup Pentagonu. Tamo je prebačena eskadrila vojno-transportnih aviona S-130, oko 10 helikoptera „Blek hok“ 1.500 vojnika. Od 2005. godine vazduhoplovna baza su koristili ruski vojnici, u svetlu povratka Uzbekistana u ODKB. Danas se tamo nalaze isključivo nacionalne vazduhoplovne snage. Taškent ne žuri da ponovo daje u zakup aerodrom Karši-Hanabad.Predstavnik uzbekistanskog Ministarstva odbrane rekao je da je politika Uzbekistana u oblasti bezbednosti zasnovana na principu neučešća u mirovnim operacijama i vojnim sukobima u inostranstvu. Kako je istakao, u osnovnim dokumentima postoje jasni odgovori na takva pitanja – „nećemo dopustiti razmeštanje stranih vojnih baza i objekata na našoj teritoriji. Taj princip je sadržan i u Ustavu i u konceptu spoljne politike zemlje“.Sve je manje vremena za donošenje odluke – Amerikanci i njihovi NATO saveznici moraju napustiti Avganistan do 11. septembra.Podsetimo, američki predsednik Džo Bajden sredinom aprila je saopštio da se završava najduži rat u istoriji SAD. Istakao je da se neće žuriti sa povlačenjem vojske i zapretio je „Talibanima“ oštrim odgovorom ukoliko teroristi pokušaju da napadnu koalicione snage. Za 20 godina koalicija na čelu sa Vašingtonom nije slomila „Talibane“.Prema mišljenju stručnjaka, dolazak „Talibana“ na vlast naglo će radikalizovati region. Postoji rizik da se islamisti neće zaustaviti na tome i da će pokušati da uvuku i susedne države u orbitu uticaja, uključujući zemlje srednje Azije - saveznike Rusije u ODKB.A ukoliko jedna od njih bude izložena napadu terorista, Moskva će morati da se umeša.Pročitajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20210504/ruski-vojni-ekspert-amerika-se-porazena-povlaci-iz-avganistana-1125251731.html
sad
uzbekistan
tadžikistan
avganistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, vesti, sad, povlačenje vojske, uzbekistan, tadžikistan, vojne baze, avganistan, rusija
svet, vesti, sad, povlačenje vojske, uzbekistan, tadžikistan, vojne baze, avganistan, rusija
Ispipavaju teren: Amerikanci se povlače iz Avganistana – korak bliže ruskim granicama
21:30 11.05.2021 (Osveženo: 01:13 26.08.2021) Kasarne, aerodromi, kontrolne tačke bespilotnih letelica, skladišta municije i goriva – odlazeći iz Avganistana, Amerikanci planiraju da prošire svoje vojno prisustvo u susednim državama. Gde bi mogle da se pojave nove američke vojne baze?
Kako saopštava „Vol strit džurnal“ pozivajući se na svoje izvore u administraciji aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena, SAD uopšte ne nameravaju da prepuste avganistansku vladu njenoj sudbini.
Pentagon će nastaviti da podržava Kabul, da prati akcije Talibana i drugih ekstremističkih grupa u regionu.
Osim toga, u avganistanskoj prestonici ostaje oko 1.000 službenika američke ambasade, što znači da bi neko trebalo da osigurava njihovu bezbednost. Stoga Bela kuća razmatra opcije raspoređivanja vojnih baza u susednim zemljama – Uzbekistanu i Tadžikistanu, ali kako se ističe, protivrečnosti sa Rusijom i Kinom komplikuju planove Bajdenove administracije, a proces će se, verovatno, usporiti.
Međutim, specijalni predstavnik SAD za Avganistan Zalmaj Halilzad već je ispipao teren, kada je nedavno boravio u poseti Taškenku i Dušanbeu. Strane su zvanično razgovarale o primirju u Avganistanu, ali je bilo reči i o vojnim bazama.
Američki list podseća da je pod pritiskom Rusije i Kine američka vojska napustila Uzbekistan 2005., a Kirgiziju – deceniju kasnije, „što je ozbiljno zakomplikovalo vojnu logistiku u regionu“.
Namere Vašingtona ne mogu da ne zabrinjavaju Moskvu. Baze u centralnoj Aziji omogućiće SAD da izviđaju južne obode Rusije i da utiču na unutrašnju politiku njenih suseda. Sa druge strane, i Taškent i Dušanbe su važni saveznici Moskve u centralnoj Aziji, a Tadžikistan je deo Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).
Putin je nedavno tokom sastanka sa predsednikom Tadžikistana Emomalijem Rahmonom podsetio da
u Tadžikistanu postoji 201. baza ruskih Oružanih snaga, rekavši kolegi da će Moskva učiniti sve što je u njenoj moći da podrži saveznika. Istakao je da Rusija radi na jačanju tadžičke vojske i da će nastaviti da pomaže i u budućnosti. Zauzvrat, predsednik Rahmon je istakao da Tadžikistan ima najdužu granicu sa Avganistanom, ukazujući na jačanje veza sa Rusijom u mnogim oblastima, posebno u sferi bezbednosti. Izgleda da dok u Tadžikistanu postoji ruska baza, Amerikance neće pustiti na teritoriju te zemlje.
Sa Uzbekistanom je nešto drugačija situacija. Taškent je dvaput bio član ODKB, ali sada formalno nije vezan sa Moskvom ugovornim obavezama.
U zemlji su već raspoređivani američki vojnici. U oktobru 2001. godine potpisan je sporazum o izdavanju aerodroma Karši-Hanabad u zakup Pentagonu. Tamo je prebačena eskadrila vojno-transportnih aviona S-130, oko 10 helikoptera „Blek hok“ 1.500 vojnika. Od 2005. godine vazduhoplovna baza su koristili ruski vojnici, u svetlu povratka Uzbekistana u ODKB. Danas se tamo nalaze isključivo nacionalne vazduhoplovne snage. Taškent ne žuri da ponovo daje u zakup aerodrom Karši-Hanabad.
Predstavnik uzbekistanskog Ministarstva odbrane rekao je da je politika Uzbekistana u oblasti bezbednosti zasnovana na principu neučešća u mirovnim operacijama i vojnim sukobima u inostranstvu. Kako je istakao, u osnovnim dokumentima postoje jasni odgovori na takva pitanja – „nećemo dopustiti razmeštanje stranih vojnih baza i objekata na našoj teritoriji. Taj princip je sadržan i u Ustavu i u konceptu spoljne politike zemlje“.
Očigledno je da ni Tadžikistan ni Uzbekistan ne gore od želje da vide američke vojnike na svojoj teritoriji. Ali Pentagon ima rezervni plan. Kako navodi „Vol strit džurnal“, ukoliko Taškent i Dušanbe odbiju, Vašington će proširiti svoje vojno prisustvo u arapskim zemljama Persijskog zaliva. Pored toga, u Arapskom moru mogu trajno držati udarnu grupu nosača aviona.
Sve je manje vremena za donošenje odluke – Amerikanci i njihovi NATO saveznici moraju napustiti Avganistan do 11. septembra.
Podsetimo, američki predsednik Džo Bajden sredinom aprila je saopštio da se završava najduži rat u istoriji SAD. Istakao je da se neće žuriti sa povlačenjem vojske i zapretio je „Talibanima“ oštrim odgovorom ukoliko teroristi pokušaju da napadnu koalicione snage. Za 20 godina koalicija na čelu sa Vašingtonom nije slomila „Talibane“.
Prema mišljenju stručnjaka, dolazak „Talibana“ na vlast naglo će radikalizovati region. Postoji rizik da se islamisti neće zaustaviti na tome i da će pokušati da uvuku i susedne države u orbitu uticaja, uključujući zemlje srednje Azije - saveznike Rusije u ODKB.
A ukoliko jedna od njih bude izložena napadu terorista, Moskva će morati da se umeša.
