Bogdan Karaičić za Sputnjik: Saša je pričao sa Nedovićem, dajmo Igoru šansu da pomogne Srbiji

Karaičić, koji ima 36 godina i pomoćni je trener u seniorskoj reprezentaciji Srbije, drugu polovinu 2020. godine proveo je radeći u Crvenoj zvezdi kao asistent Saši Obradoviću.

Obradović je na čelo stručnog štaba doveden u želji da sa Zvezdom napravi što bolji rezultat, međutim, sezona se nije odvijala po planu i došlo je do raskida saradnje.

Zajedno sa Obradovićem ekipu su napustili i njegovi pomoćnici među kojima je i Karaičić.

Na početku razgovora sa talentovanim stručnjakom dotakli smo se perioda provedenog u Zvezdi, nekih odluka stručnog štaba, selekcije igrače...

„Počastvovan sam što sam bio deo jednog od dva najveća srpska kluba, što sam radio u Zvezdi. Krivo mi je što, po nekim kriterijumima, nismo uradili bolji posao. Nije ovo prvi, a nije ni poslednji otkaz u karijeri, ali, da budem iskren, prvi je gde nakon razlaza odmah navijate za ekipu. Želim timu da uspe, momci su vrhunski, super su se ponašali, dobra organizacija, tako da nemam gorak ukus“, rekao je Karaičić za Sputnjik.

Karaičić, koji se prethodnih godina bavio i skautingom, smatra da je letos urađen dobar, organizacioni posao u Zvezdi.

„Tokom leta smo uradili posao kako to i treba. Biću malo sebičan, postavili smo i neke osnove u Crvenoj zvezdi, odnosno kako to prikupljanje informacija o igračima treba da izgleda. Za to smo i dobili pohvalu od rukovodstva i menadžmenta kluba“, kaže mladi trener.

Karaičić ističe da je klub uradio dobar posao dovođenjem Džordana Lojda, Korija Voldena i Lengstona Hola.

„Ne mislim da smo pogrešili u dovođenju pojedinih igrača, tu pre svega mislim na Lojda, Voldena i Hola. Ne mislim da je Hol promašaj jer je projektovan da bude sekundarni plej i da se u toku sezone nađe prvi plej. U tom trenutku na tržištu smo imali opciju da izaberemo tri igrača na toj poziciji i izbor je pao na njega“.

Na početku takmičarske godine bivši plej Promiteasa igrao je dobro, bio je glavni u organizaciji igre, ali evidentno je bilo da je potreban još jedan igrač na toj poziciji.

Karaičić priznaje da je u tom trenutku napravljena greška, odnosno da se požurilo sa dovođenjem Tejlora Ročestija i Emanueala Terija.

„Kasnije mislim da smo požurili, da se odluke nisu donosile u skladu metodologije kako te odluke treba da se donose za pojedine igrače. Zbrzali smo i požurili, ali nismo bili jedini... Za vreme Sašinog mandata već je bio dogovor da će Emanuel Teri napustiti ekipu“, kaže Karaičić i nastavlja:

„Ne želim da sve tajne otkrivam, ali izbor Terija... Bilo je prinuđeno i u sred sezone nije trebalo da dovodimo igrače kako smo dovodili, ali ne mislim da je to osnova otkaza. Ako se pogrešilo, moglo se ispraviti, kao što se i uradilo dolaskom Lendrija Noka i Kina Koloma“.

U vezi ove sezone Crvene zvezde prethodnih dana razgovarali smo sa bivšim direktorom klubu, a danas agentom košarkaške agencije Oktagon – Davorom Ristovićem.

Ristović nam je u razgovoru otkrio da je Zvezda letos imala u ponudi nekoliko srpskih igrača, ali da do dogovora nije došlo.

Te reči kasnije je potvrdio i predsednik kluba Nebojša Čović koji je u intervjuu za Mocartsport kazao da je klub u ponudi imao: Luku Mitrovića, Nemanju Dangubića, Nemanju Nedovića, Dragana Apića, Jaku Blažiča...

Karaičić u intervjuu za Sputnjik kaže da je istina, ali i da reč „ponuđeni“ ne znači da treba samo da se kaže „da ili ne“.

„Nedović je imao sastanak sa Sašom Obradovićem i agentom. Bilo je priče i pokušaja, koliko sam informisan. U jednom trenutku je bila obostrana želja da se to ostvari (da Nedović dođe). Ali u jednom trenutku se nije ostvario taj dogovor, da li zbog finansija ili nečeg drugog... Istina je da je bio ponuđen, istina je da su imali razgovor i da je bila volja i želja da se dovode“, rekao je 36-godišnji trener.

„Bio je ponuđen i Kevin Pengos bivši košarkaš Žalgirisa i Barselone, ali kada saznaš koji je budžet za Pengosa, onda to više nije realno. Sama ta reč 'ponuđeni'... Jesu bili, a da li se realizovalo? Nije i to iz milion objektivnih razloga i na našu veliku žalost, pogotovo za Nemanju Nedovića“, dodaje.

Karaičić otkriva je Obradović imao razgovor sa Draganom Apićem, dok, recimo, sa Nemanjom Dangubićem nije.

„Saša je imao razgovor sa Draganom Apićem, sa Dangubićem mislim da nije imao. U tom trenutku se dovodio Marko Simonović, tačnije vraćao. Na toj poziciji smo imali Dejana Davidovca, a i dobili smo naznake da Dangubić ima veću želju da završi u Partizanu. Bili su ponuđeni, ali to nije bilo sve crno-belo. Nije bila 'da i ne' situacija, nikada nije u ovom poslu“.

Još jedan košarkaš koji je došao u toku sezonu, a nije imresionirao je Džoni O'Brajant.

Američki krilni centar letos je imao teži oblik virusa korona, potom se vratio treninzima, ali ubrzo je napustio Lokomotivu i bio je bez angažmana.

Jasno je bilo da je O'Brajant daleko od spremnog igrača za nivo Evrolige, a opet data mu je uloga kao da je sve u redu.

„Sa ove distance je to evidentno i ne može niko da opovrgne činjenicu da je suviše brzo i radikalno krenuo. On je dobar dečko, dobar igrač, talentovan je, ali zamerka je što u prvom naletu nije shvatio gde je došao. Zvezda nije Lokomotiva, pritisak je drugačiji, navijači su veoma strastveni, a onda ta strast nekada pređe iz velike podrške do velike nekulture“, rekao je Karaičić i pojasnio:

„Sve mu je to bilo strano. To koliko su navijači pomoć Zvezdi i Partizanu, toliko je i jedan defekt zato što ta granica nije lepo obeležena – kada podržavaš klub, a kada, što bi Jokić rekao, podržavaš pobedu. Kada si kulturan u podršci i strasti, i kada to prelazi neku granicu i kulturu. On je to odmah osetio, a nije imao nameru da nikoga ugrozi svojom igrom. Mislio je da će time pomoći, ali ispostavilo da u tom trenutku nije. Nemam sumnju da će Zvezde i on nastaviti dobrim putem. Biće to dobro“.

Posle priče o Crvenoj zvezdi vratili smo se na početak i razvojni put mladog trenera koji je tinejdžerske dane proveo u Mađarskoj.

„Otac mi je bio diplomata i zahvaljujući njemu otišao sam u Srpsku gimnaziju u Budimpešti. To je bilo nakon bombardovanja. Otac je nažalost preminuo, a ja sam dobio šansu da ostanem u Mađarskoj. Radio sam kao trener, igrao određeno vreme, tako da 20 i nešto godina nisam živeo u Srbiji. Ovo mi je bio prvi povratak i šteta što se brzo završio“.

Bogdan je u Mađarskoj upoznao trenera Lasla Hajnela, prihvatio je njegov poziv i radio u Drugoj ligi. Tokom studija radio je u mlađim kategorijama, a kao veoma mlad otišao je u Dansku.

Veliku ulogu igrao je Nemanja Jovanović koji sada radi na Univerzitetu koji se nalazi u Dalasu – SMU.

„Nemanja Jovanović, koji je sada na SMU, zvao me je na kamp. Kada sam završio faukultet napustio sam Mađarsku, želeo sam nešto više. Na kampu sam upoznao rukovodstvo kluba Horšolm, prezentovao sam određene treninge, plan i program rada. Svidelo im se i zaposlili su me u klubu da budem pomoćni u seniorskoj ekipi i da budem u nacionalnim selekcijama Danske“.

Karaičić je u Danskoj proveo sedam godina, prvo je bio asistent, a potom i glavni trener u Horšolmu, a potom i Nestvedu.

Bogdan je želeo više i odlučio je sezonu 2016/2017 posveti sebi, da stvori što više kontakata i pokuša da se probije.

„U jednom trenutku, kada sam radio sve analize, analitiku sa brojevima, odlučio sam sve da stavim na BEV stranicu, osnujem Jutjub kanal. U tom trenutku to smo radili nas četvorica. Majk Šmic sa Draft ekspresa, Horhe Alonso, koji radi u španskoj reprezentaciji, jedan momak koji je sada u pomoćni u Panatinaikosu i ja. Nas četvorica smo radili na taj način analize. Onda sam dobio poziv od Draft ekspresa i počeo sam da radim sa njima analize. Odlučio sam da napustim Dansku da bih razvio konekcije, bio sam kao putujući trgovac. Prezentovao sam svima svoje analize, taktike, treninge, analitiku, to je sve bilo pre 5-6 godina. Tada sam upoznao veliki broj ljudi“.

Tridesetšestogodišnjak je otišao u SAD, bio je u Letnjoj ligi i počeo je da se probija.

„Išao sam u Letnju ligu u svojstvu skauta Draft ekspresa. Upoznao sam veliki broj skauta i jedan od ljudi koji mi je najviše pomogao i ko je prepoznao, da li talenat ili moj rad, je Lozja Milosavljević koji me je kasnije preporučivao drugima. Otvorio mi je vrata tako što je zamolio trenere da imaju sastanak sa mnom. Imao sam prezentaciju svog rada, veliki broj pitanja na njihov rad, to su bili dugi sastanci na kojima sam uživao. Tada su se otvorili određeni poslovi“.

„To je period od godinu dana, imao sam sastanke sa Krisom Flemingom, Dimitrisom Itudisom, Sašom Obradovićem, Kokoškovim, Krunićem, Bankijem, trenerom Makabija... Svima sam prezentovao moj način rad i to je otvorilo mnoga vrata“.

Jednu godinu proveo je putujući i 2017. usledio je veliki poziv – od Lokomotive Kubanj.

„Upoznao sam predsednika kluba na jednom od putovanja. Njemu sam prezentovao moj rad i on je odlučio da me pozove, pitao je Sašu Obradovića koji je to aminovao. Prve godine sam bio skaut, a onda sam se brzo priključio ekipi... Bio sam drugi pomoćni, potom prvi pomoćni, a u jednom trenutku i glavni trener“, kaže Karaičić.

„Kada je ugovor istekao bilo je razgovara o produženju, trebalo je i da ostanem jer su iskazali želju, ali uskočila je Zvezda, šansa da se vratiš kući i to se nije moglo odbiti. Žao mi je što se ovako završilo, ali ne znači da se neće nastaviti, te ne žalim“.

Pitali smo ga da prokomentariše uslove u VTB ligi i generalno Lokomotivi.

„Ako se gleda infrastruktura, finansije, organizacije, najbliži NBA ligi su ruski klubovi. Koliko ljudi je u 'stafu' i tu ne mislim samo na trenere, već na fizioterapeute, doktore... U Lokomotivi smo imali tri fizija, ličnog doktora, pomoćnika fizioterapeuta, dva kondiciona trenera, tri pomoćna trenera i dva trenera zadužena za individualni rad kada ekipa otputuje, da neko ostane da radi sa igračima. To smo probali u Zvezdi da uvedemo i znam da je i dalje tako. Nije slučajno što su Aleksa Radanov i Boriša Simanić bili u reprezentaciji i kada su dobili početnu šansu da su odmah uspeli da je iskoriste. To znači da se sa njima radilo i pokušavalo da se održi forma“.

Karaičić se nalazi u stručnom štabu Igora Kokoškova u reprezentaciji Srbije i samo u superlativu je pričao selektoru.

„To je vrhunski čovek, ne znam da li je bolji stručnjak ili čovek. Gospodin, trendseter, ljudi kod nas nekada imaju strategiju, ali nemaju taktiku. A taktika je nešto na kratak period, ali koja je celokupna strategija? To je neka razlika, Kokoškov ima širu sliku, vrhunski stručnjak i neko može da obrazuje mnoge generacije“, kaže Bogdan.

„Promenili su se određeni trendovi u košarci, on je toga svestan i zna kako i tu novu dorađenu metodiku da implementira. To je nešto što nam nedostaje. Svi pričaju stranci, Srbi, Zvezda i Partizan... Da malo skrenem priču, pre ste imali FMP i Hemofarm koji su igrali evropska takmičenja. Sada imate samo dva kluba. Imali ste mlađe selekcije koje su bile dominantne, a sada se sve gleda kroz prizmu Zvezde i Partizana. To je pogrešno, a ne gleda se kroz koju metodiku implementiramo“, dodaje.

Karaičić je postavio niz konkretnih pitanja.

„Gde su srpski treneri, koliko broj srpskih igrača ima u NBA, Evroligi i Evrokupu? Ko o njima vodi računa i šta je cilj srpske košarke? Da Zvezda i Partizan budu dobri u Evroligi i Evrokupu, ili da reprezentacija ima uspehe u kontinuitetu? Igor Kokoškov kao takav je odlična osoba da trasira put. Nije sujetan, niti egoističan, već je otvoren i spreman za svaku saradnju. Može mnogo da pomogne ako mi, kao društvo, to dozvolimo“.

Reprezentaciju Srbije u februaru očekuje poslednji „prozor“ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Našim reprezentativcima potrebna je pobeda protiv Švajcarske ili Gruzije da bi se plasirala na prvenstvo Starog kontinenta.

Karaičić dodaje da je u dosadašnjem delu Srbija bila bez 25 košarkaša, 18 iz Evrolige, šest iz NBA i jednog iz Evrokupa (Miloša Teodosića).

„Dvadeset i pet igrača ne mogu da konkurišu, a opet se ponašamo kao da to nije činjenica, a 25 je veliki broj, dve ekipe“.

Uz Španiju naša zemlja je najviše oštećena, a Karaičić ističe da će i pored toga cilj biti ispunjen – plasman na Evrobasket.

Na kraju pitali smo 36-godišnjaka stručnjaka kakvi su mu planovi za budućnost.

„Želeo bih nekoliko godina da budem pomoćni trener različitim trenerima kako bih mogao da dobijem još više iskustva i neki drugi ugao gledanja na košarku. Do sada sam pomagao osmorici trenera. Voleo bih da vidim još neki način i da budem deo toga pre nego što se sam upustim“.

O svojoj košarkaškoj filosofiji kaže:

„Odbranu bih igrao više na kvalitete svojih igrača, nego na kvalitete protivničkih. U napadu da bude, što u NBA kažu, pravilo dve sekunde. Čitaj i reaguj. Da probaš da doneseš odluku u dve sekunde, sada koja vrsta taktike, da li ćete ovaj napad ili onaj... Ovo je teoretska ideja. Znači odbrana na osnovu kvaliteta svojih igrača, a napad sa pravilom od dve sekunde. Sve preko dve sekunde može da bude kobno po ekipu i krajnji rezultat“, zaključio je Bogdan Karaičić u intervjuu za Sputnjik.

► Novi Amerikanac u Partizanu!

► Moka Slavnić za Sputnjik: Zvezda nastavlja da briše svoju decu kao gumicom

► Moskva odvraća Milutinova od čari NBA lige