Čak i da se dogodi čudo i Bajden pobedi na izborima, Tramp možda jednostavno neće priznati rezultate glasanja ili barem neće doći na ceremoniju inauguracije, kršeći sve tradicije. A Bajden definitivno neće doći na Trampovu inauguraciju, tako da će u četvrtak imati poslednju priliku da jedan drugom kažu šta misle. I oni će tu šansu maksimalno iskoristiti, ocenjuje komentator Petar Akopov.
„Oktobarsko iznenađenje“
Tramp će Bajdena nazvati šefom kriminalne grupe i zahtevaće da Džo (zajedno sa sinom Hanterom) bude zatvoren. Džo neće otići u zatvor, ali kada izgubi na izborima, mediji će reći da ga je srušilo „oktobarsko iznenađenje“, to jest, kompromitujući dokazi koji su objavljeni pre neki dan sa hard disk drajva Hanterovog kompjutera a koji optužuju bivšeg potpredsednika za laži i korupciju. Ali Bajden bi izgubio i bez ovih materijala, jednostavno zato što je Tramp bio „osuđen na pobedu“. Kako se ovo desilo? Uostalom, ankete pokazuju Bajdenovu ogromnu prednost? Valjda one nisu mogle biti izmišljene?
Mogle su. Jer ulog je veći nego ikada i ne postoji laž na koju nisu spremni oni koji igraju protiv Trampa. „Ne kandidujem se samo protiv Bajdena, već protiv levičarskih medija, velikih tehnoloških giganata („Fejsbuk“, „Tviter“, „Gugl“) i „vašingtonske močvare“, rekao je Tramp pre neki dan.
Burna reakcija troglave hidre
Najbolja potvrda ovoga bila je reakcija ovog troglave hidre na kompromitujuće dokaze protiv porodice Bajden. Objavu u „Njujork postu“ su jednostavno pokušali da zablokiraju, „Gugl“ je nije nalazio u svojoj pretrazi, a „Fejsbuk“ i „Tviter“ nisu dozvoljavali deljenje linka ove objave. I naravno, mediji su samo pokušali da ne primete skandaloznu objavu, a većina političara se pretvarala kao da se ništa ozbiljno nije dogodilo. Odnosno, sve tri sile su delovale sinhronizovano, potvrđujući time ispravnost Trampa. Istovremeno, odmah su iznete optužbe protiv Rusije — navodno, jasno je da se Moskva ponovo umešala u američke izbore i podmetnula kompromitujuće dokaze protiv Bajdena.
O tome nisu govorili samo komentatori i kongresmeni, već i obaveštajni zvaničnici. Bivši zvaničnici — jer je direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džon Retklif izjavio da informacije na Bajdenovom laptopu „nisu deo neke ruske kampanje dezinformacija“. Ali pedeset bivših obaveštajaca (uključujući Retklifovog prethodnika Džima Klepera koji je osuđen jer je lagao pod zakletvom) napisalo je otvoreno pismo tvrdeći da nas „iskustvo tera da ozbiljno posumnjamo da je ruska vlada igrala značajnu ulogu u ovom slučaju“:
„Pojavljivanje na političkoj sceni u SAD imejlova koji navodno pripadaju sinu američkog potpredsednika Bajdena Hantera, a koji većinom potiču iz vremena kada je radio u upravi ukrajinske gasne kompanije „Burisma“, ima sve klasične karakteristike informacione kampanje Rusije.“
Pokušaj prodaje „ruskog mešanja“ u izbore neće uspeti
Odnosno, Rusiju ne optužuju za izmišljanje, falsifikovanje kompromitujućih dokaza protiv Bajdena, iako se i to može čuti, već samo za to da ih je ona širila. Ali kako, ako je, prema rečima Trampovog advokata i bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Džulijanija, sadržaj hard diska kompjutera Hantera Bajdena predat FBI pre sedam meseci? To jest, Moskva je ove materijale držala u tajnosti, pripremajući „oktobarsko iznenađenje“, ili je to radio Trampov štab i njegovi savetnici, uključujući tog istog Džulijanija? O da, pa Džulijani radi za Putina… I to nije šala: kako je izjavio senator Kris Marfi, „ovoga puta Rusi su odlučili da američke građane iskoriste kao svoje agente. Pokušavaju da šire svoju propagandu u mejnstrim medijima. I uspeli su. Znate, Rudi Džulijani je u stvari agent Rusije“.
Da, naravno, ako već sam Tramp radi za Kremlj, šta onda reći o njegovim zaposlenima i saradnicima. Smejte se koliko hoćete, ali upravo je ova neadekvatnost procene situacije i pokušaj prodaje Amerikancima „ruskog mešanja“ čak i u slučaju kompromitujućeg materijala o porodici Bajden, najbolja potvrda za to da je Tramp već pobedio. Jer njegovi protivnici žive u potpuno izmišljenom svetu, u kojem Rusi utiču na ishod američkih izbora, a Bajdenovo vođstvo u borbi sa Trampov je prikazano dvocifrenim brojevima. Uz to, sve ovo se dešava istovremeno i ni na koji način ne protivreči jedno drugom.
Ali u stvarnom svetu mi vidimo nešto sasvim drugo: ogromne gomile Trampovih pristalica na njegovim beskrajnim mitinzima širom zemlje i potpuni nedostatak entuzijazma na Bajdenovim retkim sastancima sa nekolicinom pristalica. Sve veću podršku Trampu, čak i među manjinama (na primer, Afroamerikanci i muslimani) koje uopšte ne pripadaju njegovom biračkom telu. Potpuni nedostatak dokaza o Trampovim „ruskim vezama“ i sve nove dokaze o lažima i korupciji porodice Bajden. I što je najvažnije, u stvarnom svetu Amerikanci su odavno razočarani u svoju političku elitu, u natpartijsku „vašingtonsku močvaru“, i zato bi jedina ozbiljna alternativa Trampu mogao biti nesistematski senator Sanders. Ali upravo zbog njegove nesistematičnosti nije mu ni dozvoljeno da se kandiduje.
Obični Amerikanci žive u stvarnom svetu, a ne u svetu propagande, i stoga je ishod izbora 3. novembra unapred određen. Čak i uprkos pokušajima da se izvrnu glasovi u neophodnim tvz. neopredeljenim državama putem mobilizacije pasivnog demokratskog biračkog tela da glasa putem pošte — jer je i tamo primetan porast broja prethodno izglasanih republikanaca.
Izmišljeni svet izgubiće 3. novembra, čak i ako kasnije organizuje nerede, odbijajući da prizna stvarnost, ali neće i nestati. Troglava hidra će se nadati osveti i radiće za nju. I na američkom, i na svetskom nivou, i tu će onda imati puno pravo da za svoje neuspehe krivi Ruse.
Pročitajte još:
