Kao odgovor na to rusko Ministarstvo spoljnih poslova podseća da su Amerikanci umešani u avganistansku trgovinu drogom. Zašto ovaj problem nije rešen dugi niz godina?
Profitabilan biznis
„Mnogo dobijenog novca za projekte, koji su tamo bili, učešće tih istih divnih američkih obaveštajaca koji optužuju naše za nešto, za trgovinu drogom. Kod njih avioni iz Kandahara, iz Bagrama, lete bez ikakvog pregleda bilo kuda — u Nemačku, Rumuniju“, bio je ogorčen direktor Drugog azijskog departmana pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Zamir Kabulov u direktnom prenosu TV kanala „Rusija 1“. Bela kuća i Stejt Department nisu ni na koji način prokomentarisali izjave ruskog diplomate.
Ali nekoliko dana ranije, list „Njujork tajms“ je objavio da je moguće da Moskva finansira talibane.
Ne samo Rusija, već svi susedi Avganistana u Južnoj i Centralnoj Aziji naglašavaju zabrinutost. Promet droge se povećava iz godine u godinu.
Prema podacima Uprave UN za drogu i kriminal (UNODC), u Avganistanu je 2019. godine proizvedeno 6,7 tona opijuma, što je za 21 odsto više nego 2018. godine. I ovo je decenijski rekord.
Zatvaraju oči pred problemom
Američka vojna operacija u Avganistanu, koja je pokrenuta kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001. godine, uklonila je talibane sa vlasti. Međutim, to nije rešilo probleme sa drogom. Naprotiv, usevi opijuma su se proširili.
Ako je pre invazije Zapada u zemlji bilo oko dve hiljade hektara polja maka, sada ih je trideset. Vlada Hamida Karzaja je pokušala da reši problem sa drogom, ali bezuspešno.
Kada su talibani preuzeli vlast sredinom devedesetih, Avganistan je isporučivao do 70 odsto opijuma na svetsko tržište. Do 2000. godine mak je zauzeo skoro sva polja. Za razliku od ostalih useva, on ne zahteva posebno održavanje. A košta deset puta više od voća, povrća ili pšenice.
Američke obaveštajne službe su znale rutu po kojoj su avganistanski opijati dospeli na svetsko tržište, ali su gledali na to kroz prste. Vašington je bio mnogo više zainteresovan za izgradnju gasovoda od Turkmenistana do Pakistana. Cev je trebala da prođe kroz Avganistan, ali je tamo došlo do rata između terenskih komandira.
Makovi na nišanu talibana
Talibanu su saradnju sa zapadnim investitorima prikazali kao priznanje njihovog legitimiteta. Da Amerikanci ne bi napustili projekat, oni su obećali da će uspostaviti red u zemlji.
Talibani su 1999. godine izdali naredbu za smanjenje površine za opijum za trećinu. Zabrane su objašnjavane činjenicom da droga protivreči islamu. Onima koji nisu poslušali, pretili su hapšenjem i mučenjem. Čak ni mito nije pomagao.
Kao rezultat toga, prema podacima UNODC, usevi maka su opali sa 83 hiljade hektara na 2 hiljade. Trgovina drogom se smanjivala, ali je u zemlji raslo nezadovoljstvo talibanima.
Slučajna zaštita
Tokom prve godine vladavine Hamida Karzaja, makova polja su se proširila na 30 hiljada hektara. Avganistan je ponovo postao najveći proizvođač droge.
Zemlja je bila u haosu, a građanski rat se nastavljao. U suštini, Karzaj je kontrolisao samo Kabul, a u regionima je vlast bila u rukama terenskih komandira.
Amerikanci se još uvek nisu mnogo brinuli za avganistansku trgovinu drogom. Uložili su svu snagu u borbu protiv islamskih radikala, a u terenskim komandirima (nezvaničnim kuratorima plantaža maka) videli su saučesnike. Na njihov zahtev, Vašington je izdvojio sredstva za obnovu sistema za navodnjavanje. Novi sistem za distribuciju vode su takođe koristili za navodnjavanje maka. Stoga su Sjedinjene Države, ne shvatajući to, pomogle da se proširi obrađena površina droge.
Pored toga, u prvim godinama nakon svrgavanja talibana, država je dobila do 250 hiljada tona brašna kao humanitarnu pomoć. To je obeshrabrilo ljude da uzgajaju sopstvenu pšenicu.
Jedan hektar pšenice je donosio 220 dolara godišnje, a maka četiri hiljade. To je deset puta više od zarade lekara, učitelja, policajaca.
Sumnjive rute
Avganistanske vlasti su više puta izjavile da problem trgovine drogom neće biti moguće rešiti sve dok Amerikanci sami ne prestanu da profitiraju od toga. I ukazivali su na rute za transport droge.
Tako najveći deo „robe“ dospeva u Evropu iz zemalja Persijskog zaliva i Indije. Ali prvo opijum ide u Pakistan. U Kabulu nisu razumeli zašto Vašington nije u stanju da izvrši pritisak na pakistanske specijalne službe i zaustavi izvoz droge iz zemlje.
Mnogo pitanja ima i povodom toga kako opijum dospeva iz Evrope u Ameriku. Većina droge se prevozi u vazduhu. A vojne aerodrome u Avganistanu kontrolišu SAD. Lokalne vlasti smatraju da je nemoguće izvoziti takav teret bez znanja Vašingtona. Ali oni nemaju dokaze.
Globalna pretnja
„Glasine o umešanosti SAD u krijumčarenje avganistanskih opijata kruže već deset godina. Međutim, nije presretnut nijedan avion povezan sa Amerikancima, koji bi prevozio drogu na Balkan, u Tursku ili Evropu. Stoga su izjave ruskih diplomata o vezi Vašingtona sa trgovinom drogom, najverovatnije, naša osveta. Posle optužbe Amerikanaca da Oružane snage štite talibane, odgovor Moskve je bio važan“, objašnjava za RIA Novosti stručnjak za Avganistan, politikolog Andrej Serenko.
Istovremeno, ekspert ne isključuje učešće spoljnih sila u trgovini drogom. Ali on smatra da je uloga SAD u tome precenjena. Pakistan i Iran su druga stvar.
„Postrojenja za proizvodnju heroina u Avganistanu se nalaze na granici sa ovim zemljama. Prekursori su kineskog porekla. Oni prolaze kroz Iran. Nelogično je kriviti samo Amerikance“, rekao je Serenko.
Direktor centra za proučavanja savremenog Avganistana Omar Nesar smatra da ni danas SAD ne vide trgovinu drogom kao direktnu pretnju.
„Neko vreme Amerikanci su otvoreno govorili da će stroge mere u borbi protiv trgovine drogom naštetiti avganistanskoj ekonomiji. Štaviše, uništavanja polja maka okrenulo bi stanovnike zemlje protiv američkih i lokalnih vlasti“, ističe ekspert.
Nesar priznaje da se problem avganistanske trgovine drogom više oseća u Evropi, nego u Americi. Ipak, trgovina drogom je važan izvor finansiranja međunarodnog terorizma. I neprihvatljivo je ignorisati ovu globalnu pretnju i prebacivati odgovornost na druge.
Pročitajte još:
