Ukrajinska delegacija koju je 11. juna predvodio Andrej Jermak, na sastanku sa Dmitrijem Kazakom i drugim predstavnicima Rusije pružila je garancije da će obezbediti konstruktivno učešće svojih predstavnika i da će strogo slediti paket mera, uključujući u vezi sa dijalogom sa predstavnicima Donbasa, podsetio je Grizlov nakon sastanka kontakt-grupe u Minsku.
Pre toga je ukrajinsko rukovodstvo, uključujući i izjave predsednika Ukrajine na samitu u Parizu, uvek potvrđivalo da i za Ukrajinu i za Donbas paket mera neosporan i obavezan za sprovođenje, dodao je predstavnik Rusije.
„Međutim, danas je Aleksandar Mereško, zamenik šefa ukrajinske delegacije u kontakt-grupi, izjavio da paket je mera savetodavne prirode i ni na koji način ne obavezuje Ukrajinu“, istakao je Grizlov.
On je primetio da je na pregovorima prvi put data ovakva izjava.
„Postavlja se pitanje – na osnovu čega je Kijev radio pet godina. Došli su ‘novi ljudi’ koji su počeli da izjavljuju da Minski sporazumi imaju savetodavni karakter, negiraju pravnu osnovu sporazuma i time precrtavaju rad svojih prethodnika. U suštini, radi se o još jednom pokušaju da se uništi pregovarački proces. Ako je ovo zaista zvaničan stav Kijeva, onda je to direktan put ka ‘zamrzavanju’ sukoba“, nagalsio je Grizlov.
Na samitu zemalja „normandijske četvorke“ održanom u Parizu 9. decembra 2019. strane su usvojile zajedničko saopštenje i dogovorile se da se sastanu za četiri meseca u Berlinu, kako bi nastavile rad na rešavanju situacije u Donbasu. U dokumentu se, između ostalog, naglašavalo da je potrebno povući snage na tri nova punkta u Donbasu.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Pročitajte još: