„Najvažnije je ne čekati nikakve globalne kataklizme da bi ljudi konačno shvatili da je neophodno da se dogovore, već jednostavno pristupiti savesnom ispunjavanju Minskih sporazuma. Vidimo da postoje problemi na obe strane. Ali, glavni problem, kao što sam danas rekao, jeste odsustvo jasnog odgovora na pitanje da li je Kijev spreman da pošteno stupi u dijalog sa Donjeckom i Luganskom, kao što je to predviđeno Minskim sporazumima“, pojasnio je Lavrov.
Lavrov je nakon današnjeg onlajn samita ministara spoljnih poslova zemalja „normandijskog formata“ (Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina) povodom razmatranja procesa regulisanja situacije u Donbasu, objavio da su ministri zaključili da je od devet tačaka finalnog dokumenta sa samita lidera koji je održan u decembru u Parizu, ispunjena samo jedna tačka — razmena zarobljenika i to, delimično.
Mogući novi sporazumi o razmeni zarobljenika
Ruski ministar se osvrnuo i na mogućnosti postizanja novih sporazuma o razmeni zarobljenika između Kijeva i Donbasa u okviru kontakt-grupe i poručio da se Moskva nada da će ti sporazumi biti postignuti.
On je još pojasnio da je trenutno u toku proces pripreme procedure i neophodnih etapa, jer je minskim sporazumima predviđena razmena „svih za sve“.
Prva ovogodišnja razmena zarobljenika obavljena je 16. aprila, kada je Kijev predao 14 osoba, a samoproglašene Luganska i Donjecka narodna republika 20 zarobljenika.
Lavrov je još istakao da Rusija poziva Kijev i Donbas da usvoje i dodatne mere u cilju podrške primirja u regionu.
„Mi smo danas pozvali Kijev, Donjeck i Lugansk da u okviru kontakt-grupe usvoje dodatne mere za podršku primirja. Izložili smo činjenice u skladu sa kojima je, pre izvesnog vremena, te mere predložila Specijalna posmatračka grupa OEBS”, pojasnio je Lavrov.
On je još naveo statističke podatke OEBS-a, iz kojih je očigledno da se primirje u Donbasu ne poštuje.
Razdvajanje snaga i sredstava još nije usaglašeno
Lavrov je takođe naglasio da razdvajanje snaga i sredstava ni na jednoj od tri nove lokacije na liniji razgraničenja u Donbasu do sada nije usaglašeno, jer svaka strana ima svoje predloge, koje ona druga strana ne podržava.
Naime, ruski zvaničnik je podsetio da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na kraju prošlogodišnjeg samita u Parizu odbio da potpiše usaglašenu varijantu predloga za razdvajanje snaga i sredstava duž cele linije razgraničenja, pa je, umesto toga, finalni dokument sadržao poziv na određivanje tri nove dodatne lokacije za razdvajanje snaga i sredstava.
Ruski zvaničnik je naglasio da se Moskva ipak nada da će Kijev što je moguće pre ukloniti blokadu Donbasa i da će biti obnovljene prekinute socijalno-ekonomske, finansijske, saobraćajne veze.
Samit normandijske četvorke
Prvi za tri godine samit „Normandijske četvorke“, na kojem su učestvovali nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednici Francuske, Rusije i Ukrajine, Emanuel Makron, Vladimir Putin i Vladimir Zelenski, održan je 9. decembra u Parizu. Nakon sastanka, strane su usvojile zajedničku izjavu i odlučile da sledeći sastanak održe za četiri meseca u Berlinu, radi nastavka regulisanja situacije u Donbasu.
U izjavi se ističe da Minski sporazumi i dalje ostaju osnova za rad u „normandijskom formatu“, a povlačenje snaga predviđeno je do kraja marta 2020. godine na tri nove lokacije u Donbasu. Lideri su takođe pozvali na primirje u Donbasu do kraja godine. Osim toga, oni su pozvali kontakt-grupu da obezbedi razmenu zarobljenika u Donbasu prema formuli „svi za sve“ do kraja godine i da se Crvenom krstu obezbedi „puni i bezuslovni pristup svim pritvorenicima“.
