To se sve dešavalo krajem maja kada su pripadnici tajne službe odveli Trampa u predsednički bunker ispod Bele kuće.
Svetla na Beloj kući pogasila su se dok se oko nje skupljala masa protestujući zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda (46). Stotine ljudi bacalo je kamenje na predsednički dom rušeći policijske barikade. Ovo je za zvaničnike bio jasan znak da je vreme da se Tramp skloni na sigurno, piše Blic. Aktiviran je sigurnosni bunker koji je prethodni put bio korišćen nakon terorističkog napada na Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine.
Sve u vezi sa ovim podzemnim prostorom je tajna uključujući i to gde se tačno nalazi i koju površinu zapravo zauzima.
Pretpostavke su da se pod zemlju ulazi u istočnom krilu kompleksa Bele kuće — bar je tako moglo da se nazre u vreme kada se osnovno sklonište gradilo. To je bilo početkom 40-ih godina u vreme predsednika Frenklina Ruzvelta kada se Amerika umešala u Drugi svetski rat.
Tajni holovi
Zvanični naziv i namena bunkera glasi Predsednički centar za hitne operacije (PEOC). Hari Truman, koji je na vlast došao nakon Ruzvelta, imao je plan da dodatno proširi PEOC kao deo rekonstrukcije kompleksa u kome žive predsednici Amerike. Rekonstrukcija je uključila i demoliranje većeg dela zdanja i tajno proširenje delova zgrade.
Sam bunker je korišćen jako retko, barem prema zvaničnim podacima. Poslednji put administracija Bele kuće uplašeno je utrčala u tunele ispod zemlje bežeći pred nepoznatim — tokom napada na Kule bliznakinje, misleći da se avion s istom namerom može uputiti i u pravcu Bele kuće. Sam predsednik SAD, u to vreme Džordž Buš, nije ni bio u Vašingtonu, ali njegova supruga Laura Buš, potpredsednik SAD Dik Čejni i drugi sišli su u podzemne holove radi sigurnosti. O tome je javnost više saznala nakon 2010. godine kada je Laura Buš objavila memoare u kojima se prisetila i vremena provedenog u podzemlju Bele kuće. Ona je i prva javno otkrila do tada strogo skrivane detalje podzemnih tunela.
Iza teških sefovskih vrata
Pristup Predsedničkom operativnom centru za hitne slučajeve je moguć stepenicama i liftom, koji se nalazi iza nekoliko teških sefovskih vrata sa biometrijskim kontrolnim sistemom.
„Ušli smo u bunker i stepenicama se spuštali dole kroz par velikih čeličnih vrata koja su se iza mene zatvorila sa glasnim zvukom ispuštanja vazduha, hermetički nas zatvarajući unutra. Sada sam u jednom od nedovršenih podzemnih hodnika ispod Bele kuće, idem ka PEOC. (...) Prošli smo hodnikom popločanim starim podom sa cevima koje vise s plafona i različitim vrstama mehaničke ventilatorske opreme. Predviđeno je da PEOC bude komandni centar tokom kriznih situacija u kom su TV ekrani, telefoni i druga oprema za komunikaciju“, napisala je u memoarima Laura Buš.
Kako je opisala, ugurali su se potom u malu salu za sastanke sa ogromnim stolom. Zvanični fotograf Bele kuće donosi fotografije od toga dana na kojima se mogu videti Čejni, Kondoliza Rajs, prva dama SAD i drugi dok razgovaraju.
Noć ispod zemlje
Veruje se da je upravo u ovoj prostoriji Tramp sa porodicom proveo krajem maja petak veče tokom protesta. Međutim, Bušova administracija nakon ovog malog izleta u podzemlje donela je zaključak da trenutni prostor nije dovoljan da obezbedi neometano upravljanje državom predsedniku SAD i njegovim saradnicima. Tada su odlučili da još jednom zađu ispod kompleksa Bele kuće i prodru u dubine, ali ovaj put ispod severnog dela.
„Posle napada, agenti državne bezbednosti ustanovili su da sadašnji prostor nije adekvatan da zadovolji sve potrebe“, rekao je Ronald Kesler, autor knjige o Beloj kući za vreme Trampa (2018).
Radijacija ne probija zid
Prema rečima Keslera, ideja građenja ovog bunkera u to vreme bila je, naravno, strah od nuklearnog napada bilo biološkog, radiološkog... Trebalo je da posluži da predsednik i osoblje budu na bezbednom dok se ne prevezu do određene lokacije u Pensilvaniji ili Zapadnoj Virdžiniji. Međutim, posle napada 11. septembra uvideli su da dalje bekstvo nije opcija, svakako ne putevima, a čak ni dovoljno bezbedno za helikopter. Zato su došli na ideju da naprave potpuno odvojeni prostor na mestu zapadnog krila. Rekonstrukcija je počela iskopavanjem zemlje u septembru 2010. godine.
Sve do 2012. dešavali su se radovi koji su obavijeni tajnom, pregradama i velikim zelenim ogradama od pogleda javnosti. Za nešto što su nazvali običnim proširenjem za koje se čak ne zna ni da li je samo u kući ili oko nje utrošili su više od 376 miliona dolara. Čak su i radnici angažovani na radovima ugovorom bili obavezani da nikada ne kažu nikome šta su radili.
Pet spratova u dubinu
„Ono što je procurilo jeste da se otišlo čak pet spratova u dubinu zemlje sa sopstvenim sistemom za ventilaciju, dovodom vazduha i dovoljnim količinama hrane“, ispričao je Kesler.
Poznati su još neki detalji o podnivoima.
„Bunker je zapečaćen sa svih strana tako da sve i da se, na primer, nuklearni napad dogodi iznad samog bunkera, radijacija neće probiti unutra, jer je obložen veoma debelim zidovima“, naveo je Kesler.
Prostor koji treba da bude komandni centar i prostorije za život predsednika i saradnika opremljeni su sa dovoljno hrane da se preživi mesecima a sadrži i sopstveni sistem za dotok vazduha.
Ubrzo nakon dolaska na mesto prvog čoveka SAD, Donald Tramp i njegovi ljudi sprovedeni su po hodnicima podzemnog sveta a tek pre nekoliko dana morao je i zvanično prvi put da u njima bude zbrinut daleko od dešavanja u spoljnom svetu.
Pročitajte još:
- Tajna služba sklonila Trampa u bunker tokom protesta kod Bele kuće
- Tramp naredio da se Nacionalna garda povuče iz Vašingtona: Sve je pod savršenom kontrolom!
- Prst u oko Trampu: Gradonačelnica nazvala ulicu koja gleda na Belu kuću po protestu /video/
