Uz ocenu da su „protesti pokrenuli nemire kakvi u Americi nisu viđeni još od ubistva Martina Lutera Kinga 1968.“, „Tajm“ magazin postavlja pitanje „zašto je ubistvo Džordža Flojda izazvalo američki ustanak“. I nudi odgovor — bila je to ona kap koja je prelila čašu nezadovoljstva, jer crne Amerikance policajci ubijaju nesrazmerno više nego belce, a „ako je video-snimak Flojdovog ubistva bio šibica koja je zapalila vatru, Donald Tramp je obezbedio kerozin da je raspali. Od početka svog mandata, predsednik je Ovalnu sobu pretvorio u instrument za sejanje rasne, etničke i kulturne podele“.
Mesecima planirana pobuna
Ili pak „neredi nemaju nikakve veze s Džordžom Flojdom“, kako je u „Njujork tajmsu“ ustvrdio republikanski senator Tom Koton, napominjući da „nihilistički kriminalci samo žele pljačku i uzbuđenje zbog destrukcije, a njihovu okosnicu čine levi Antifa radikali, koji su se infiltrirali u protestne marševe kako bi Flojdovu smrt iskoristili za sopstvene anarhističke ciljeve“.
Štaviše, objavio je ekskluzivno „Vašington tajms“ pozivajući se na neimenovani izvor iz službi bezbednosti, obaveštajni podaci govore da je „Antifa mesecima planirala pobunu protiv vlade SAD“. A Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O‘Brajen kaže da predsednik SAD i državni tužilac Vilijam Bar „žele da znaju šta je FBI do sada uradio na praćenju i rasturanju i nadzoru i procesuiranju Antife. A ako to nije rađeno, želimo da znamo kakav je plan za ubuduće“.
Tužilac Bar, s tim u vezi, nema dilemu: „Nasilje koje sprovode Antifa i slične grupe, predstavlja akt domaćeg terorizma i kao takvo će biti i tretirano.“
Donald Tramp, i sam najavljujući da će Antifa biti označena kao teroristička organizacija, poziva na povratak redu i zakonu i otvorenom ostavlja mogućnost upotrebe vojske u cilju suzbijanja nemira — Nacionalna garda već je angažovana u barem 28 američkih saveznih država — a Dženifer Rubin, komentatorka „Vašington posta“, zbog toga optužuje svog predsednika: „Tramp želi da povede rat protiv Amerike.“
Udar na Trampa
I, eto. To je atmosfera duboke podeljenosti s kojom Sjedinjene Države idu u susret novembarskim predsedničkim izborima. „Da li ćemo uopšte glasati u novembru?“, pita se magazin „Njujorker“, opominjući da smo „sada prešli prag posle koga moramo da mislimo i o nezamislivom“.
Šta je zapravo izazvalo nemire u SAD i zašto su oni izbili baš sada? Kakve će posledice oni izazvati u polarizovanom američkom društvu? I kakvog će uticaja imati na izbore koji treba da budu održani u utorak 3. novembra?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i istoričar Saša Adamović.
„Dobra vest je“, prenosi svoje utiske s lica mesta Obrad Kesić, „što u poslednjih nekoliko noći nije bilo scena nasilja i pljački kao u prethodnom periodu, a to je rezultat pokušaja samih demonstranata da sprovedu internu kontrolu kako bi osujetili pokušaje Antife i drugih grupa da izazovu nerede i sukobe s policijom zbog sopstvenih političkih ciljeva, koji nemaju veze sa opravdanim zahtevima demonstranata za reformu policije“.
Ipak, napominje Kesić, „i sami protesti odstupili su od ovih ciljeva i pretvorili su se u borbu protiv predsednika Trampa — ovo je utoliko očiglednije što statistika zapravo pokazuje da ne postoji tolika razlika u odnosu policije prema crncima u odnosu na belce kao što se govori. No, bez obzira na to, Trampovi protivnici ovu situaciju vide kao idealnu priliku da ga značajno oslabe u susret novembarskim izborima“.
Iako statistika pokazuje da nema bitne razlike u broju policijskih ubistava tokom mandata Baraka Obame i u vreme vlasti Donalda Trampa, ukazuje Saša Adamović, „slučajevima kao što je tragična smrt Džordža Flojda sada se pridaje enorman značaj, a pritom se gubi iz vida da je upravo aktuelni američki predsednik ovde zapravo nevin. Jer, Flojda je usmrtila policija koja je pod kontrolom demokrata — tužilac je demokrata, guverner Minesote je demokrata, gradonačelnik Mineapolisa je demokrata, a lokalna policija je upravo u njihovoj nadležnosti. Demokrate su tamo na vlasti već decenijama i logično je postaviti pitanje šta su oni uradili na suzbijanju sistemskog rasizma za sve to vreme. Umesto da se oštrica kritike usmeri prema njima, ubistvo Džordža Flojda koristi se kako bi se osujetio pokušaj Donalda Trampa da osvoji drugi mandat“.
„Mediji su u svemu tome odigrali jako važnu ulogu“, dodaje Obrad Kesić, „a naročit paradoks nalazi se u tome što su isti mediji koji su podsticali paniku od virusa korona i podržavali zabranu okupljanja ljudi — čak i u crkvama — preko noći to zaboravili i promenili svoju priču, a njihovi zahtevi za socijalnim distanciranjem pali su u drugi plan pred šansom da se Trampu nanese šteta“.
FBI i Antifa
Posebnu pažnju privlači organizacija Antifa, čak i ne toliko zbog svog delovanja, koliko zbog spomenutog otkrića „Vašington tajmsa“, da je FBI mesecima unazad znao da oni pripremaju nerede, pa ništa nije učinio da ih u tome spreči.
„FBI je mesto odakle su, još od izbora 2016, išli otpori i sabotaže Trampovog predsedničkog mandata“, podseća Saša Adamović. „Takođe, i sama Antifa postala je vidljiva upravo u ovom periodu, ističući se često brutalnim napadima na Trampove pristalice, a ti napadi uvek su nailazili na veliku dozu razumevanja u medijima glavnog toka. Očekujem da će Antifa tek postati problem, zato što je očigledno da je ona oruđe u nečijim rukama.“
Povratak na Divlji zapad
Oruđa i oružje u svoje ruke, međutim, počela je da uzima i druga strana, a društvene mreže obišli su snimci belaca koji naoružani bejzbol palicama patroliraju ulicama Filadelfije, snimci naoružanih belih civila u Ajdahu koji čuvaju svoje gradove pred najavljenim dolaskom demonstranata...
„Tajm“ magazin zbog toga postavlja pitanje: „Neredi širom zemlje, virus koji je ubio više od 100 hiljada Amerikanaca, predsednik koji preti da će pustiti vojsku na građane (...) Više od 40 miliona radnih mesta nestalo je za 10 nedelja — koliko još jedna zemlja može da podnese?“
„Nažalost, ovo nisu izolovani slučajevi i situacija se kreće u pravcu izbijanja unutrašnjih sukoba u SAD“, komentariše Obrad Kesić i objašnjava: „Sve su prisutnije radikalne ideje. Lokalne vlasti u Mineapolisu upravo razmatraju predlog potpunog ukidanja policije, a drastično umanjivanje policijskih budžeta širom Amerike postalo je jedan od glavnih zahteva demonstranata. A to bi značilo da će pojedinci u svoje ruke morati da preuzmu odgovornost da štite svoju zajednicu, što je najgori mogući scenario, jer vodi formiranju parapolicijskih formacija koje će biti van kontrole bilo kog državnog organa. U američkom kontekstu to je pogotovo opasno, zato što Amerikanci u svom posedu imaju više oružja nego bilo ko drugi na planeti, a samo u proteklih nekoliko nedelja zabeleženo je još dva miliona građana koji su prvi put kupili oružje; ovo što se sada dešava, vraća nas u vremena Divljeg zapada, na kome je jedini zakon bio revolver. Podele u američkom društvu postale su jako oštre i vidljive posle Trampove pobede 2016, a razvoj situacije kakvom sada prisustvujemo, garantuje samo dalje zaoštravanje tih podela.“
Pročitajte još:
- Ko je bio Afroamerikanac zbog kojeg je Amerika u plamenu
- Od čega je umro Džordž Flojd: Izveštaji državnog i nezavisnog patologa potpuno suprotni
- Svako ima svoju muku: Protest se iz SAD preliva u Evropu i Afriku — uzroci dublji od solidarnosti
- Američke policajce uče da ubijaju hladnokrvno i bez oklevanja
