Ekonomije dveju zemalja su već godinama toliko tesno isprepletane, da bi svako zaoštravanje teško pogodilo i američke i kineske kompanije. Samo je pitanje koja će od strana lošije proći, kaže dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Pekinga Zoran Đorđević.
Posebno se to tiče IT sektora, gde je, primera radi, američki „Epl“ u prvom kvartalu ove godine 14,1 odsto zarade ostvario u Kini, dok je s druge strane kineski „Huavej“ 2018. kupio u SAD komponente za 11 milijardi dolara.
Kinezi pomirljiviji, neće rat čipovima
Kinezi zato radije nisu za to da se ide „tuk na utuk“ i ponašaju se pomirljivije od Amerikanaca. Što ne znači da nemaju odgovor na besmislene optužbe pojedinih američkih zvaničnika da je Peking kriv za epidemiju i da bi trebalo da plati štetu. Na to, kako kaže Đorđević, uzvraćaju pitanjem znači li to da će Amerikanci da plate za gubitke prouzrokovane pucanjem američkog finansijskog mehura 2008/2009. godine.
„Američko insistiranje na navodnoj krivici Kine je namenjeno američkoj publici i mobilisanju američkog javnog mnjenja pred izbore, jer mora se naći krivac za to što neko nešto nije uradio dobro ili na vreme“, kaže Đorđević.
Da li je moguće razdvajanje privreda
Ekonomista Goran Nikolić ističe da su ekonomski odnosi dveju zemalja izuzetno složeni i da su zato obe strane vrlo oprezne i da neće vući ishitrene poteze.
Najava razdvajanja dve privrede bi, smatra on, teško pogodila obe ekonomije, s tim da bi Kina bila teže pogođena.
„Kina je više izvozno orijentisana ekonomija i zato bi pretrpela dramatičan pad. To bi dalje ugrozilo kineski nastup na drugim tržištima, a eventualno kinesko odvajanje od dolara ne samo da bi imalo posledice za obe ekonomije, već bi i povećalo finansijsku nestabilnost. Amerika bi dotle izgubila jeftinu robu koju Amerikanci rado kupuju i koja je držala američku inflaciju na niskom nivou i pored velikog štampanja novca. Kina je treći po značaju uvoznik za Ameriku i njen udeo raste. Teške posledice za obe zemlje imalo bi i smanjenje kineske tražnje za američkim državnim obveznicama“, objašnjava Nikolić, dodajući da je tu i pitanje cene izolacije koju bi Amerika mogla lakše da nametne Kini.
Kad je reč o ekonomskim posledicama pandemije, prema rečima Nikolića, MMF prognozira da će rast kineskog BDP-a u ovoj godini biti od 1,2 odsto do tri odsto, dok će američki zabeležiti pad od šest odsto, što znači da će Kina u odnosu na SAD biti u plusu bar sedam odsto. To znači da će Kina dve godine ranije od prognoziranog, odnosno već 2027. prestići Ameriku i postati najjača svetska ekonomija. Što se tiče kupovne moći, to se već dogodilo pre šest godina, a o njenom rastu dovoljno govori i podatak da čak 28 odsto celokupne industrije u svetu kontroliše Kina, duplo više nego SAD.
Zaoštravanje na šest frontova
Novinar Milorad Denda, koji je dugo izveštavao iz Pekinga, slaže se da je pandemija samo zaoštrila kinesko- američke sukobe na nekoliko tačaka, na kojima se inače sukobljavaju proteklih decenija.
„Pre svega je reč o vojnom aspektu i mogućnosti da dođe do sukoba u Tajvanskom moreuzu i Južnokineskom moru. Tu je i ekonomska komponenta u kojoj su veliki ulozi. Treće polje su tehnološka sporenja, a slede pitanja budućnosti svetskog poretka i međunarodnih institucija, što pokazuje spor oko Svetske zdravstvene organizacije. Još jedna oblast je informaciona, gde se bukvalno vodi rat. Čuje se i teza da se na tom zapadnom frontu, koji Vašington nastoji da okupi protiv Kine, napada i ’Novi put svile‘ kao alternativa opasna po američke interese. Cilj je svake strane da ona druga ostane usamljena i izolovana“, obrazlaže Denda.
Na pitanje kojim finansijskim instrumentima Kina može da se odbrani u tom novom ekonomskom hladnom ratu s Amerikom, Goran Nikolić navodi da Peking još nije ostvario dugoročni cilj, a to je da juan učini jednom od dve-tri vodeće svetske valute. Razlog je što valuta koja bi bila potpuno konvertibilna, podrazumeva i smanjenje uticaja države na ekonomiju, a procena Pekinga je da je uticaj ipak važniji. Još jedan instrument je uvođenje digitalne valute, koja bi bila neka vrsta „antibitkoina“, ali Kina zbog strukture svog sistema, koji ima snažno državno upravljanje, ne može ni tu valutu da prepusti u prevelikoj meri tržištu.
„Finansijski sistem je možda Ahilova peta kineskog uspona ka tronu i to je i najteži deo posla za Kinu pored tehnološke bitke. Jer Kina je već postala radionica sveta i tu je osvojila bitku, ali onu finansijsku još nije“, konstatuje Nikolić.
Međutim, Kinezi se ne predaju, pa čak ne odustaju od privlačenja američkog kapitala. Tako je ovih dana, kako podseća Zoran Đorđević, premijer Li Kećang čestitao američkoj kompaniji „Hanivel“ otvaranje novog centra ni manje ni više, nego u Vuhanu, pored onog koji već ima u Šangaju.
Uticaj na Srbiju
Analizirajući uticaj ekonomske konfrontacije dva svetska ekonomska džina na privredu Srbije, Đorđević ističe da naša zemlja ima važno mesto u projektu „Pojas i put“, u kom, za razliku od Zapada, Kina ne postavlja nikakve političke uslove za ekonomsku saradnju niti zemlje partnere stavlja u podređeni položaj.
„Prema kineskoj projekciji, ’Pojas i put‘ podrazumeva osnaživanje infrastrukture i na taj način pomaže zemljama da ojačaju poluge ekonomske nezavisnosti“, objašnjava Denda.
„Kao kineski odgovor na zapadnu globalizaciju, ’Pojas i put‘ podrazumeva stvaranje sveta koji neće biti potčinjen jednom centru i jednoj volji. Iako tek treba da se vidi da li je i koliko epidemija uticala na taj projekat i njegovo finansiranje, ali nesumnjivo je da će to ostati strateški pravac Kine“, veruje Denda.
Srbija će se ipak sada naći pod još jačim pritiskom EU i SAD, koje će želeti da što manje sarađujemo i da se što manje vezujemo i za Kinu, i za Rusiju, slažu se sagovornici Sputnjika, napominjući da dok i ako Srbija ne uđe u EU, treba da ostane na snazi politika izbora.
„Bilo bi kratkovido ne sarađivati sa drugom ekonomskom nacijom na svetu. Svakako treba da izbegavamo svrstavanje u tabore i prepucavanja. Iako ni nama ne odgovara dalje zaoštravanje kinesko-američkih odnosa, niko ne može da traži od nas da ne sarađujemo tamo gde imamo svoje i ekonomske i nacionalne interese“, poručuje Denda.
Pročitajte i:
