Nema dana da nas, već godinama, mediji usrdno ne obaveštavaju o tome gde se kriju zamke i opasnosti koje bi trebalo da zaobiđemo, ako smo naumili da zdravo i dugo živimo. Sve znamo o 16 puta prskanim jabukama i štetnosti pregorelog ulja, usred sezone jagoda i malina dobijamo informacije da su jedne od hemijski najtretiranijih voćki... O upozorenjima doktora na štetnost „koka-kole“, ili o kancerogenim cigaretama na čijim paklicama se kupac porukom direktno obaveštava da su štetne po zdravlje, da i ne govorimo. Ipak, sve to je zasenila najnovija vest da je, ni manje ni više nego Skupštini Srbije, upućen predlog dr Ivana Nikolića da se, zbog sve češće pojave tumora debelog creva, zakonom zabrani upotreba „roštilja na ugalj“ u ugostiteljskim objektima.
On je ocenio da u nastanku karcinoma debelog creva veliku ulogu imaju heterociklični amini i policiklični aromatični ugljeni hidrati, koji se stvaraju isključivo prilikom korišćenja roštilja na ugalj.
Odbor Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu je ovu predstavku uputio na razmatranje Ministarstvu zdravlja, resornom Sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu, pa će konačan sud ipak dati struka. Ali, vest je već uzburkala duhove.
Nutricionista Branka Mirković ne spori da je naš digestivni trakt ugrožen unošenjem raznih toksina, aditiva, konzervansa, ali i postavlja pitanje koliko mi zapravo procentualno jedemo taj roštilj da bi nam samo on bio problem.
Ona mnogo veći problem vidi u tome što se mladi ljudi redovno hrane u pekarama, što povećava nivo dijabetesa, insulinske rezistencije i hipertenziju. Uz to, podseća, da se iste toksične materije o kojima se govori u predstavci nalaze i u svakom zagorelom delu pice koja se peče na drva, a koja nam je mnogo češći obrok.
„Taj doktor bi trebalo da dokaže na osnovu koje metode je on utvrdio da se baš samo od roštilja na ćumur pojavljuje kancer debelog creva. Svakako da postoje kancerogena jedinjenja, ali postoje i u drugim načinima pripreme vrlo slična koja isto mogu da izazovu tumor. Ranije je bilo da su uzročnici bolesti 50 odsto genetika, 50 odsto aerozagađenje, a sada je 25 odsto genetika, pa čak i kada je to dobra genetika, a 75 odsto su uslovi života“, kaže naša sagovornica za Sputnjik.
Tom logikom bi, potvrđuje ona, svaki dan neko od lekara mogao da se javi i da ukaže na nešto drugo što takođe može da bude uzročnik bolesti.
Mirkovićeva podseća da imamo ekspanziju gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije kod mladog uzrasta, dece od 15 do 16 godina. Znamo, ističe, koliko je „koka-kola“ štetna ako se konzumira u većim količinama, pa se prodaje. Uostalom, kao što je i u slučaju cigareta ostavljeno svakom ponaosob da odluči kako će se odnositi prema tome.
Poznata nutricionistkinja napominje da postoje i drugi uzročnici i pita se hoćemo li i njih da zabranimo.
A na pitanje šta bi nam ostalo na jelovniku ako bismo išli tom logikom zabrane, Mirkovićeva odgovara:
„I ja se to pitam. Ne bismo jeli ništa. Sve što je pregorelo ulje, što je u pekari prepečeno, stvara istu vrstu toksina. Imate ih čak i u živom mesu i zavise od termičke obrade i svakako ih unesemo u nekoj količini, ali je pitanje i sve drugo što unosimo. Ako hoće da odbrani tu tezu, on mora da pokaže metodologiju kojom je radio, da pokaže uzorak koji je naučno priznat da bi uopšte takvo nešto ušlo u proceduru.“
Na pitanje da li su ugostitelji posle najnovije vesti prodali manje roštilja na ćumur, predstavnik Udruženja ugostitelja Beograda, ekonomista Milan Janković kaže da nisu, ali i dodaje da će se, ukoliko do zabrane dođe, taj naš brend ugasiti. A to znači da prestaje kult kafane, roštiljdžinice, što je naša tradicija, naglašava on.
I ne samo to. Na primeru jednog beogradskog roštiljdžije, koji se 20 godina bavi tim poslom i ima svoju mesaru, pripremu, proizvodnju, mali restoran i ukupno 90 zaposlenih, to znači da će njih 40 odmah ostati bez posla.
Na pitanje da li je vest uticala na raspoloženje ljudi koji dolaze u restoran, Janković odgovara da je već negativno uticala i da je podstakla priču o roštilju. Janković se, međutim, pita zašto je podnosilac predloga apostrofirao samo roštilj, kada 50 odsto pekara u Beogradu, a u Srbiji još više, rade na drva, odnosno ćumur, koji nije ugalj, nego dodatno obrađeno bukovo drvo, koje je prošlo sve kontrole.
„Dakle, treba zabraniti sva peciva i sve hlebove i pice koje se prodaju i peku na drva. A pola Beograda prodaje picu na drva“, podseća on.
„Metodologija kojom se poslužio ovaj lekar ili grupa lekara, koja je jako ozbiljnu temu pljusnula tako lagano i uputila Skupštini, prosleđena je srećom pravoj instituciji, Sektoru Ministarstva zdravlja za javno zdravlje, u kojem sede ozbiljni ljudi. Ja sam potpuno ubeđen da je to samo inicijativa jedne interesne grupe, ali da može da napravi štetu ako se to ne bude razmatralo u stručnim krugovima“, objašnjava Janković.
Zbog toga što nigde na svetu ne postoji stek ili roštilj na plin i zato što mogu da se peku na ulju koje je „sto puta nezdravije od ćumura, ako se ne prospe posle jedne upotrebe“, on smatra da povod za ovaj predlog i nije zdravstvene prirode.
Predstavnik Udruženja ugostitelja Beograda je mišljenja da je reč o negativnoj kampanji pred turističku sezonu koju neko nije dobro razumeo i doneo je brzopletu odluku.
„Realno, ovo je atak na brend Srbije, atak na turističku industriju. Ovo je direktan udar na one turiste što nam stižu iz Zagreba, Slovenije, iz okoline, za koje su naši brendovi noćni život, splavovi, zdrava hrana, roštilj. A roštilj podrazumeva da je na ćumur“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Poslednju će, ipak, reći Ministarstvo zdravlja. Teško je poverovati da će se, i u slučaju najgoreg scenarija po srpski roštilj, on tako lako predati. Opstao je i pred najezdom raznih belosvetskih specijaliteta, čije su mode dolazile i prolazile, a u koje, već neko vreme, dobrim delom spadaju i oni iz menija zvanog „zdravlje u tanjiru“. A opstao je jer je reč o ukusu. A o ukusu se ne raspravlja, kako nas naučiše stari Latini.
