Iako se zbog zapadnih sankcija iz Evrope i sveta do Krima ne može stići direktnim avionskim letom i iako postoje ograničenja i kada je reč o bankarskim uslugama, sve je više onih koji su zainteresovani da posluju u ovom delu Rusije. Prvi investicioni sporazumi na forumu su već potpisani.
Prvi sporazum povezan je sa izgradnjom kompleksa za liofilizaciju proizvoda na teritoriji industrijskog parka hrane „Krimsko zlato“ u Krasnogvardejskom okrugu, a drugi sporazum predviđa izgradnju agro-industrijskog kompleksa za preradu voća i povrća i proizvodnju konzervirane hrane.
Na jugoistočnoj obali Crnog mora, u Feodosiji, biće izgrađena velika marina sa 100 mesta za jahte.
Lider Krima Sergej Aksjonov je rekao da strane delegacije iz 89 zemalja još nisu objavile rezultate pregovora održanih na forumu i mogu da odbiju da ih objave kako bi izbegle politički pritisak koji dolazi ne samo iz Ukrajine, nego i od predstavnika političkih krugova zapadnih zemalja.
Aksjonov je naglasio da sankcije praktično nemaju efekta na ekonomiju regiona.
Kako je objasnio Aksjonov, rezultati prvog petogodišnjeg plana nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom svedoče o razvoju privrede poluostrva.
On je dodao da je mnogo više učinjeno na Krimu za pet godina nego u periodu od 23 godine, koliko je poluostrvo bilo u sastavu Ukrajine.
Aksjonov je naglasio da je Krim u proteklih pet godina postigao potpunu nezavisnost od Ukrajine u svim sektorima. To se tiče i energetike, vode, bezbednosti — svega, bez izuzetka.
„Sada smo potpuno integrisani u našu domovinu, Rusiju“, naglasio je Aksjonov.
Zbog učešća na forumu, na Krim su stigli i predstavnici Ukrajine, ali njihova imena nisu objavljena. Kopredsedavajući organizacionog odbora foruma Andrej Nazarov je rekao novinarima da je taj spisak poverljiv zbog „mogućeg pritiska od strane njihovih vlasti“.
Uoči foruma, ukrajinsko tužilaštvo upozorilo je strance koji posećuju Krim da imaju pravo ulaza i izlaza sa Krimskog poluostrva samo preko kontrolnih punktova na kopnenom delu Ukrajine. Ukrajinsko tužilaštvo je naglasilo da je za prekršaj moguća administrativna ili krivična odgovornost. Ali, učesnike foruma takve pretnje ne dotiču.
Šef Krima je pretnje učesnicima foruma na Jalti nazvao „uobičajenom pričom“, a takođe i „zastrašivanjem, terorom i ucenom“.
Na Jalti trenutno borave predstavnici različitih zemalja Evrope, Latinske Amerike, Azije, Afrike… Među brojnim učesnicima ima i gostiju iz Srbije.
Nemačka delegacija je uoči dolaska na Krim takođe bila suočena sa pritiscima.
Član Bundestaga i stranke „Alternativa za Nemačku“ Stefan Kojter je ispričao da je ukrajinska ambasada poslala pismo nemačkom Ministarstvu inostranih poslova, pozivajući građane da ne prisustvuju ovom forumu.
„Ukrajinska i nemačka vlada pokušavaju da izvrše pritisak na ljude da ne idu na Krim“, izjavio je Kojter, koji boravi na Jalti.
Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Kozak je rekao da se budućnost Krima može posmatrati sa optimizmom, a da su pokazatelji ekonomskog razvoja u regionu značajno porasli.
„Postoji interes za Krim, postoji interesovanje za investicioni potencijal, uprkos svim ograničenjima koja postoje danas. Ekonomski interes danas pronalazi svoj put. Brojke su se povećale nekoliko puta po investicijama u fiksni kapital, budžetskim prihodima i broju učesnika u Slobodnoj ekonomskoj zoni. To ukazuje na to da možemo gledati u budućnost sa optimizmom sa stanovišta ekonomskog razvoja Krima“, podvukao je Kozak.
Podsetimo, Međunarodni ekonomski forum na Jalti se tradicionalno održava na Krimu uz podršku administracije predsednika Ruske Federacije. Forum se, kao i prethodne godine, održava u hotelu „Mrija“, koji je otvoren na Jalti 2014. godine, a koji je proglašavan za najbolje luksuzno odmaralište na svetu. Forum će trajati do 20. aprila.
