Sjedinjene Američke Države priznale su suverenitet jevrejske države nad Golanskom visoravni, strateški važne oblasti koju je Izrael okupirao u Šestodnevnom ratu 1967, a anektirao 1981.
Američki predsednik Donald Tramp, koji je prošle nedelje objavio da će priznati suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni, to je i učinio u trenutku kada se izraelski premijer Benjamin Netanijahu nalazi u poseti Vašingtonu.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, najavio je da će Turska pitanje odluke o američkom priznanju izraelskog suvereniteta nad Golanom staviti pred Ujedinjene nacije.
Prema Erdoganovim rečima, Golanska visoravan je poklon izraelskom premijeru pred nastupajuće izbore. Prethodno je turski predsednik u govoru koji je održao na sastanku Organizacije islamske saradnje rekao da legitimizacija okupacije Golanske visoravni ne može da bude dozvoljena.
Ujedinjene nacije dva puta su osudile izraelsku okupaciju Golanske visoravni, rezolucijama Saveta bezbednosti iz 1967. i 1981, a pitanje Golana je na dnevnom redu najvišeg tela UN jednom godišnje, napominje stručnjak za Bliski istok Vladimir Ajzenhamer.
Amerika je prvi put prošle godine glasala protiv rezolucije o Golanskoj visoravni. To da turska inicijativa urodi plodom i da pitanje Golana postane predmet šire rasprave na Ist riveru nije realno, smatra on.
„ SAD su, po principu po kome su isforsirale priču o preseljenju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, unilateralno isforsirale ovakvu odluku, a potom će lobirati među svojim saveznicima da se ovakva odluka podrži“, kaže Ajzenhamer.
U poslednjih nekoliko dana, Jerusalim su za zvaničnu izraelsku prestonicu priznale Rumunija i Honduras.
Svetska javnost je pitanje priznanja izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni podigla na viši nivo, te se sve više govori o dvostrukim aršinima američke spoljne politike.
Tako je novinarka televizije „Skaj njuz“ Hiba Nasr upitala američkog državnog sekretara Majka Pompea, koji se nalazio u zvaničnoj poseti Libanu, ne radi li se o dvostrukim standardima, s obzirom na to da je Vašington uveo sankcije Rusiji zbog prisajedinjenja Krima.
„Sada ćete priznati suverenitet Izraela nad ovim teritorijama. Zar to nije politika dvostrukih standarda“, upitala je ona.
„Ne“, odgovorio je američki državni sekretar: „Ono što je predsednik učinio sa Golanskom visoravni je priznavanje realnosti na terenu, kao i bezbednosne situacije neophodne za zaštitu izraelske države“.
Čitava priča o Golanskoj visoravni u mnogo čemu je priča o dvostrukim aršinima, kaže Ajzenhamer.
„Situacija je vrlo jasna. Izrael je američki saveznik, Rusija nije. U tom kontekstu, ono što važi za Izrael, ne važi za Rusiju. Krim je nekada bio deo Rusije, Golanska visoravan nikada nije bio deo Izraela. Izrael je država novijeg datuma i još nema jasno definisanu teritoriju“, objašnjava Ajzenhamer.
Sa druge strane, dodaje on, činjenica je da Golanska visoravan u strateškom smislu za Izrael znači isto onoliko koliko Krim znači za Rusiju.
„Iz pravca Golana, tokom izraelsko-arapskih ratova, dolazile su po Izrael konkretne opasnosti. Treba podsetiti da mir između Sirije i Izraela još nije postignut, tako da je Golanska visoravan od krucijalnog značaja i za bezbednost i za opstanak države Izrael, što se takođe mora uzeti u obzir kada govorimo o ovom pitanju“, kaže Ajzenhamer.
Za novinara „Amerikan konzervativa“ Danijela Larisona nedvosmisleno se radi o politici dvostrukih standarda.
„Nije bitno kako država grabi teritoriju koja joj ne pripada, niti je, sa stanovišta zakona, važno ima li teritorija koja se krade stratešku važnost za državu koja to čini. Kada SAD jednom priznaju ilegalno oduzimanje teritorije, ne mogu više biti kredibilne u osudi drugih koji to rade i pozivaju svoje druge klijente da preduzmu slične akcije pod pretpostavkom da će ih SAD podržati“, piše Larison.
Za njega, izgovor da je američki predsednik samo „priznao realnost“ uvredljiv je i lažan.
„Kada naša vlada dramatično promeni sopstvenu politiku i podrži nezakoniti akt druge države, to znači da je odustala od priznavanja realnosti okupacije i aneksije. Priznavanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni je kapitulacija pred prekršiteljima zakona“, kaže Larison.
Simptomatično je da niko od zapadnih novinara koji se bave slučajem eventualnog priznanja izraelskog suvereniteta nad Golanom, iako često pominju slučaj ruskog prisajedinjenja Krima, za koji takođe kažu da se radi o nezakonitoj aneksiji, ne pominju slučaj Kosova i Metohije.
Možda bi bilo potrebno da se problem, kao i bolest organizma, rešava od prvog uzroka, jer sve drugo je palijativno bavljenje posledicama. Kao bik koji ne napada onoga koji mu pred očima maše crvenom maramom, već maramu samu, misleći da je u njoj problem, zapadna javnost zatvara oči pred glavnim uzrokom problema i ne pita se leži li uzrok Trampove odluka o priznanju izraelskog suvereniteta nad Golanom u politici koju Amerika vodi duže od dve decenije, a čija je kulminacija bila priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Nije li NATO intervencijom na SRJ otvorena Pandorina kutija?
