Iako su prethodne američke administracije tretirale Golansku visoravan kao deo Sirije, američki predsednik Donald Tramp najavio je da će priznati suverenitet Izraela nad ovom strateški važnom teritorijom, koja se u rukama jevrejske države nalazi od Šestodnevnog rata 1967. godine.
Trampovi prethodnici su se do sada ponašali u skladu sa nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN, koje Golansku visoravan tretiraju kao deo Sirije. Međutim, aktuelni američki predsednik je rešio da prekine sa tom politikom, objavivši na Tviteru da je „posle 52 godine došlo vreme da Sjedinjene Države u potpunosti priznaju suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni, što je od kritičnog strateškog i bezbednosnog značaja za državu Izrael i regionalnu stabilnost“.
Naglašavajući da američki predsednik odluku o priznanju izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni najavljuje već duže vreme, ali i da saopštenje preko Tvitera nema karakter zvanične odluke, srpski novinar i diplomata Dragan Bisenić, doskorašnji ambasador Srbije u Egiptu, u prvi plan ističe stratešku važnost Golanske visoravni u vodosnabdevanju.
Na Golanskoj visoravni se ukrštaju vodni putevi na Bliskom istoku, pogotovo oni koji su važni za Izrael i Siriju, kaže Bisenić. Kiša sa Golanske visoravni sliva se u reku Jordan, a oblast snabdeva Izrael sa trećinom vodnih rezervi.
Druge posledice eventualne Trampove odluke tiču se političkih implikacija, dodaje on.
„Reč je o tome da se time narušava teritorijalni integritet Sirije, odnosno da zemlje koje praktično vladaju tom teritorijom, odlučuju da prenesu suverenitet sa jedne države, kojoj ta teritorija originalno pripada, sa Sirije, na drugu državu, koja ima pretenzije ka toj teritoriji, ovog puta reč je o Izraelu“, kaže Bisenić.
Implikacije takvog poteza mogu da budu lokalne, regionalne, ali i međunarodne, smatra on:
„Sve ostale posledice tiču se pitanja suvereniteta određenih teritorija i, naravno, najdirektnije Sirije, zbog toga što Izrael nije jedina zemlja koja pokazuje pretenzije ka Siriji. Postoje i drugi pretendenti u tom smislu. Napori koji su činjeni na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Sirije mogu da se pokažu kao nedovoljni ili nekompletni.“
Trampova najava dolazi svega nekoliko dana pre nego što će izraelski premijer Benjamin Netanijahu posetiti Belu kuću. Netanijahua 9. aprila očekuju izbori, a zapadni analitičari Trampovu najavu stavljaju u kontekst pomoći Netanijahuu da podigne svoj okrnjeni rejting među izraelskim glasačima i održi se na vlasti.
Međutim, ono što Bisenić naglašava, jeste da se pitanje Golana, osim u kontekst izraelskih izbora, može staviti i u kontekst američkih predsedničkih izbora 2020.
„Odlukom da prenese suverenitet na Izrael, Tramp može da pomogne Netanijahuu pred sadašnje izbore. Međutim, njemu nisu manje važni ni njegovi izbori koji nastupaju sledeće godine. Znači, ukoliko se odluči sebi da pomogne, on će odluku približiti 2020. godini. Istovremeno, on može da pokuša da iskoristi obe stvari, tako da, recimo, na verbalni način pokaže dobru volju prema Izraelu i da kaže ili obeća da će preneti suverenitet Golana Izraelu, a da to praktično učini u vreme kada budu američki izbori“, kaže Bisenić.
Kolumnista izraelskog dnevnika „Harec“ Anšel Fefer pita se zbog čega Tramp nije mogao da sačeka ponedeljak, kada Netanijahu stiže u Vašington, da obelodani svoje namere u pogledu Golana.
Priča o iranskom hakovanju mobilnog telefona Netanijahuovog glavnog rivala Benija Ganca ne može da zataška aferu koja može da postane dominantna u poslednjim danima kampanje.
Naime, izraelski novinari su otkrili da je Netanijahu trgovao akcijama kompanije svog rođaka, koja je povezana sa nemačkim brodogradilištem u kome se prave izraelske podmornice. Ova trgovina je aktuelnom izraelskom premijeru donela dobit od 4,3 miliona dolara.
Pošto ne postoje dokazi da Iran poseduje kompromitujuće podatke o Gancu, piše Fefer, sledeća dobra stvar je da vaš prijatelj sa 59 miliona pratilaca na Tviteru skrene pažnju.
„Priznavanje izraelskog suvereniteta na Golanskoj visoravni savršen je politički gest što se tiče Netanijahua. Golan nije zapadna obala, a nije ni Gaza. Među Izraelcima postoji skoro potpuni konsenzus da Izrael ni pod kojim okolnostima ne treba da se odrekne strateških visoravni. Svakako ne nakon osam godina rata u Siriji, tokom kojeg su Iran i Hezbolah učvrstili svoje prisustvo na severnoj granici Izraela. Netanijahuovi politički rivali nemaju apsolutno nikakvog izbora, osim da pohvale Trampa za pomoć Likudu (Netanijahuova stranka) u kampanji. Sve drugo bio bi nepatriotski čin“, piše Fefer.
Ako Tramp donese i definitivnu odluku, kao što je bila odluka o priznanju Jerusalima za izraelsku prestonicu, da prizna suverenitet Izraela na Golanskoj visoravni, rešenje bliskoistočne krize, odnosno njenih korena, koji se nalaze u izraelsko-arapskom sukobu, poprimiće sasvim novu dimenziju.
Mnogi analitičari i u Americi i u svetu pitaju se kako će Tramp ubediti Palestince da sednu za pregovarački sto sa Izraelom, kada američki predsednik bude obelodanio dugo najavljivan plan o rešenju izraelsko-palestinskog sukoba.
Priznavanje izraelskog suvereniteta nad Golanom moglo bi da otvori put ka priznavanju izraelskog suvereniteta nad Zapadnom obalom, područjima koje je Izrael takođe okupirao kada i Golan, 1967, piše novinar „Gardijana“ Džulijan Borger, a sa njegovim rečima slaže se Robert Mali, savetnik za Bliski istok Baraka Obame, a sada predsednik Međunarodne krizne grupe.
„Ova odluka je izrazito politička, tempirana da poveća Netanijahuove izborne šanse. Ona ni na koji način neće izmeniti izraelsku kontrolu nad Golanskom visoravni, ali ona je protivna međunarodnom pravu i zlokoban je korak u vreme kada su u Izraelu glasovi, koji pozivaju na aneksiju zapadne obale, sve jači“, kaže Mali.
Borger, gotovo paničnim tonom, navodi još jednu posledicu Trampove odluke — prkoseći jednoglasno usvojenoj rezoluciji pre pola veka o „neprihvatljivosti ratnog sticanja teritorije“, Tramp je prekršio posleratnu normu odbijanja priznanja nasilno aneksiranih teritorija — što je, prema Borgerovom mišljenju, princip na kome Zapad stoji kada se protivi ruskom prisajedinjenju Krima.
Posle Prvog arapsko-izraelskog rata 1948, Golanska visoravan je bila poprište stalnih sukoba i provokacija sirijske i izraelske strane, da bi Izrael u Šestodnevnom ratu 1967. potpuno zaposeo oblast.
Rezolucija 242 iz iste godine naglasila je „neprihvatljivost sticanja teritorije ratom i potrebu da se radi na pravednom i trajnom miru, u kojem svaka država u regionu može da bude bezbedna“.
Sirija je bezuspešno pokušala da povrati Golan u Jomkipurskom ratu 1973, ali, uprkos velikim izraelskim gubicima, iznenadni napad sirijske armije je osujećen. Od primirja iz 1974. na Golanskoj visoravni se nalazi posmatračka misija UN.
Izrael je anektirao Golansku visoravan 1981, što je posebnom rezolucijom osudio Savet bezbednosti UN i od tada traje naseljavanje ove oblasti. Do sada je osnovano oko 30 jevrejskih naseobina sa oko 20.000 stanovnika, dok građanima Sirije, izbeglim posle 1967, nije dozvoljen povratak u domove. Na Golanu pored Jevreja živi još jedino oko 20.000 Druza.
Povratak Golanske visoravni pod okrilje Sirije uslov je koji ova država postavlja za potpisivanje trajnog mira sa Izraelom. Tokom mirovnih pregovora, kojima su posredovale SAD (1999-2000), tadašnji izraelski premijer Ehud Barak ponudio je da Izrael vrati veći deo Golana Siriji.
Međutim, glavna prepreka pregovorima je sirijski zahtev da se granica uspostavi na Galilejskom jezeru, glavnom izvoru slatke vode u Izraelu — izraelski predlog bio je da granica ide nekoliko stotina metara od jezera.
Indirektni razgovori između Izraela i Sirije vođeni su i tokom 2008. uz posredovanje turske Vlade — oni su bili osujećeni korupcionaškom krizom u koju je bio umešan tadašnji izraelski premijer Ehud Olmert, a Vlada Benjamina Netanijahua, uspostavljena naredne godine, već je naglasila zaoštravanje stava u pogledu Golana.
Administracija Baraka Obame proglasila je obnovu izraelsko-sirijskog dijaloga jednim od svojih glavnih političkih ciljeva. Međutim, razbuktavanje građanskog rata u Siriji osujetilo je te napore. Borbe između legitimne Vlade i pobunjenika i džihadista stigle su i do linija razdvajanja na Golanu, ali je sirijska Vlada uspostavila kontrolu i otvorila granični prelaz na Golanu za posmatrače UN u oktobru prošle godine.
