I Amerika i Evropska unija žele da Srbija postigne dogovor sa Kosovom. Što pre. To su jasno stavili do znanja i predsednik SAD Donald Tramp, u čestitki koju je uputio predsedniku Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije, i evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han.
Zvaničnik EU je čak istakao da bi bilo dobro da se sporazum postigne do kraja mandata ove postave u Briselu. Dakle, do kraja maja. A i često se može čuti da bi tokom Trampovog prvog mandata trebalo sve da se okonča.
Sve u svemu, ništa novo. Osim rokova. Trajna normalizacija odnosa Prištine i Beograda je želja i EU i Amerike. Utisak je da taj sporazum žele obe strane, ne uzimajući u obzir težinu i kompleksnost odnosa Beograda i Albanaca sa Kosova. O svemu tome je analitički odbor Evropskog parlamenta uradio istraživanje, koje je potvrdilo da je sklapanje kompromisnog i trajnog rešenja Beograda i Prištine vrlo daleko, posebno jer se Srbiji ne nudi nikakva alternativa osim priznanja Kosova.
Pitanje je šta je preče Zapadu — dobro dugotrajno rešenje tog problema ili sporazum koji će samo biti kratkoročni politički poen u biografiji aktuelnih evropsko-američkih političara?
Bivši ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić kaže da je apsolutno očigledno da se Zapadu žuri da zaokruži svoju politiku na Balkanu.
„Ono što Zapad hoće i očekuje u ovom momentu, to bi za Srbiju praktično bila kapitulacija. To se da zaključiti ne samo iz ovih izjava koje su date na temu rešenja kosovskog pitanja, već i na osnovu izjava nemačkih zvaničnika koji su izneli stav da Srbija puca sama sebi u nogu jer ne dozvoljava prijem nezavisnog Kosova u Ujedinjene nacije“, napominje Paić.
Rešenje koje je Zapad zamislio je takvo da bi Srbija trebalo da se odrekne svog dela teritorije, a da zauzvrat ne dobije ništa, dodaje naš sagovornik.
„Mislim da se i jednima i drugima jako žuri, jer žele da zatvore NATO dominaciju na Balkanu. Takvi su i pritisci koji se vrše i na Republiku Srpsku, to jest ucene u vezi sa promenom imena. To je jedna politika diktata koja je sa stanovišta Srbije neprihvatljiva“, ocenjuje Paić.
On ističe da Srbija ne može da prihvati nametnuta rešenja na način na koji je to pokušano 1999. godine, jer ako se ne budu uvažili srpski interesi u vezi sa Kosmetom to bi samo izazvalo još veću napetost, što znači da bi sve opcije bile otvorene. Paić podseća na nezvaničnu, američku platformu koja kruži regionom, a u kojoj je taksativno navedeno šta bi značila razmena teritorija između Kosova i Beograda, viđena očima Amerike.
„S tim što je, po mom mišljenju, danas situacija mnogo drugačija nego što je bila tada i pretpostavka je da takav epilog ne bi dozvolile i neke druge zemlje, a ne samo Rusija i Kina. Ta platforma koja kruži, a po kojoj Srbija ne dobija ništa, a Kosovo sve, samo je pokazatelj da je cilj da se to pitanje reši što pre“, navodi predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Amerika pokušava da na primeru Srbije primeni scenario koji je upotrebljen u Makedoniji. Srbija i Republika Srpska su jedine ostale van NATO-a, što dovoljno govori šta je cilj u severnoatlantskim krugovima, zaključuje naš sagovornik.
