https://lat.sputnikportal.rs/20250329/1184131550.html
Da li je viteštvo i danas u modi
Da li je viteštvo i danas u modi
Sputnik Srbija
29.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-29T10:00+0100
2025-03-29T10:00+0100
2025-03-29T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1d/1184131429_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8047956c821c5e7f9d839be5edfbfe3a.jpg.webp
Da li je viteštvo i danas u modi
Sputnik Srbija
U najnovijoj emisiji otkrivamo šta je naš nobelovac beležio na marginama knjiga iz lične biblioteke, kao i kako je samouki slikar Ilija Bašičević Bosilj osvojio svetske galerije i muzeje.
Sećate li se vremena kada ste odlazili u bioskop bar nekoliko puta mesečno, sedeći u mraku i prepuštajući se magiji pokretnih slika uz fišek sa semenkama? Knjiga „Ajmo u bioskop“ vraća nas u vreme kada su reditelji poput Čaplina, Hičkoka, Hoksa, Spilberga vladali bioskopom, kao centrom sveta potpuno drugačijeg od današnjeg. O knjizi koja se nedavno pojavila u izdanju „Bluma“ razgovaramo sa njenim autorom, filmskim kritičarom i novinarom Petrom Jončićem.
Da li čuvena krilatica „Svi za jednog jedan za sve“ i danas, mnogo decenija pošto je objavljena, ima isto snažno dejstvo, ili se njena poruka pomalo gubi u našem vremenu, da li naše vreme ima sluha za priču o ljudima koje karakterišu viteštvo, moral, veština, zajedništvo – o tome u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa Ivanom Vukovićem, rediteljem predstave „Tri musketara“, posle premijere za decu, a uoči premijere za odrasle.
O životnom i umetničkom putu Ilije Bašičevića Bosilja, samoukog slikara, koji je nakon brojnih udaraca koje mu je nanela sudbina osvojio svetske galerije i muzeje, razgovaramo sa Ivanom Bašičević Antić, umetnikovom unukom i autorkom izložbe „Ilija Bosilj: Trijumf umetnosti“, otvorenoj u Galeriji SANU u Beogradu.
Šta je sve Andrić beležio na marginama knjiga koje je čitao, da li je, kada i kako „polemisao“ sa tuđim rečenicama, šta su bila njegova čitalačka zapažanja – ostalo je skriveno među koricama lične biblioteke našeg nobelovca? Da li je Andrić mogao da pretpostavi da će i to jednoga dana biti pred čitaocima i poštovaocima njegovog dela? Upravo su se takva razmišljanja pisca uronjenog u tuđe tekstove našla u nedavno objavljenjoj knjizi „O pisanju“, o kojoj razgovaramo sa njenim priređivačem Žanetom Đukić Perišić, književnim istoričarom i dugogodišnjim istraživačem dela našeg književnog velikana.
U najnovijoj emisiji otkrivamo šta je naš nobelovac beležio na marginama knjiga iz lične biblioteke, kao i kako je samouki slikar Ilija Bašičević Bosilj osvojio svetske galerije i muzeje.Sećate li se vremena kada ste odlazili u bioskop bar nekoliko puta mesečno, sedeći u mraku i prepuštajući se magiji pokretnih slika uz fišek sa semenkama? Knjiga „Ajmo u bioskop“ vraća nas u vreme kada su reditelji poput Čaplina, Hičkoka, Hoksa, Spilberga vladali bioskopom, kao centrom sveta potpuno drugačijeg od današnjeg. O knjizi koja se nedavno pojavila u izdanju „Bluma“ razgovaramo sa njenim autorom, filmskim kritičarom i novinarom Petrom Jončićem.Da li čuvena krilatica „Svi za jednog jedan za sve“ i danas, mnogo decenija pošto je objavljena, ima isto snažno dejstvo, ili se njena poruka pomalo gubi u našem vremenu, da li naše vreme ima sluha za priču o ljudima koje karakterišu viteštvo, moral, veština, zajedništvo – o tome u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa Ivanom Vukovićem, rediteljem predstave „Tri musketara“, posle premijere za decu, a uoči premijere za odrasle.O životnom i umetničkom putu Ilije Bašičevića Bosilja, samoukog slikara, koji je nakon brojnih udaraca koje mu je nanela sudbina osvojio svetske galerije i muzeje, razgovaramo sa Ivanom Bašičević Antić, umetnikovom unukom i autorkom izložbe „Ilija Bosilj: Trijumf umetnosti“, otvorenoj u Galeriji SANU u Beogradu.Šta je sve Andrić beležio na marginama knjiga koje je čitao, da li je, kada i kako „polemisao“ sa tuđim rečenicama, šta su bila njegova čitalačka zapažanja – ostalo je skriveno među koricama lične biblioteke našeg nobelovca? Da li je Andrić mogao da pretpostavi da će i to jednoga dana biti pred čitaocima i poštovaocima njegovog dela? Upravo su se takva razmišljanja pisca uronjenog u tuđe tekstove našla u nedavno objavljenjoj knjizi „O pisanju“, o kojoj razgovaramo sa njenim priređivačem Žanetom Đukić Perišić, književnim istoričarom i dugogodišnjim istraživačem dela našeg književnog velikana.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
U najnovijoj emisiji otkrivamo šta je naš nobelovac beležio na marginama knjiga iz lične biblioteke, kao i kako je samouki slikar Ilija Bašičević Bosilj osvojio svetske galerije i muzeje.
Sećate li se vremena kada ste odlazili u bioskop bar nekoliko puta mesečno, sedeći u mraku i prepuštajući se magiji pokretnih slika uz fišek sa semenkama? Knjiga „Ajmo u bioskop“ vraća nas u vreme kada su reditelji poput Čaplina, Hičkoka, Hoksa, Spilberga vladali bioskopom, kao centrom sveta potpuno drugačijeg od današnjeg. O knjizi koja se nedavno pojavila u izdanju „Bluma“ razgovaramo sa njenim autorom, filmskim kritičarom i novinarom Petrom Jončićem.
Da li čuvena krilatica „Svi za jednog jedan za sve“ i danas, mnogo decenija pošto je objavljena, ima isto snažno dejstvo, ili se njena poruka pomalo gubi u našem vremenu, da li naše vreme ima sluha za priču o ljudima koje karakterišu viteštvo, moral, veština, zajedništvo – o tome u „Orbiti kulture“ razgovaramo sa Ivanom Vukovićem, rediteljem predstave „Tri musketara“, posle premijere za decu, a uoči premijere za odrasle.
O životnom i umetničkom putu Ilije Bašičevića Bosilja, samoukog slikara, koji je nakon brojnih udaraca koje mu je nanela sudbina osvojio svetske galerije i muzeje, razgovaramo sa Ivanom Bašičević Antić, umetnikovom unukom i autorkom izložbe „Ilija Bosilj: Trijumf umetnosti“, otvorenoj u Galeriji SANU u Beogradu.
Šta je sve Andrić beležio na marginama knjiga koje je čitao, da li je, kada i kako „polemisao“ sa tuđim rečenicama, šta su bila njegova čitalačka zapažanja – ostalo je skriveno među koricama lične biblioteke našeg nobelovca? Da li je Andrić mogao da pretpostavi da će i to jednoga dana biti pred čitaocima i poštovaocima njegovog dela? Upravo su se takva razmišljanja pisca uronjenog u tuđe tekstove našla u nedavno objavljenjoj knjizi „O pisanju“, o kojoj razgovaramo sa njenim priređivačem Žanetom Đukić Perišić, književnim istoričarom i dugogodišnjim istraživačem dela našeg književnog velikana.
