Ideja o izgradnji kanala potiče još iz sovjetskih vremena, ali planovi za izgradnju ostrva predstavljaju novost, koju je objavio poljski list „Onet“, pozivajući se na tendersku dokumentaciju vladinih agencija.
Ostrvo bi trebalo da bude visine od 2-3 metra iznad nivoa mora, a imaće elipsasti oblik dužine oko dva kilometra i širine oko jednog. Procenjuje se bi izgradnja mogla iznositi oko 205 miliona evra, a u okviru programa izgradnje plovnog puta koji povezuje Kalinjingradski zaliv sa Gdanjskim zalivom. Kako ovaj program ima za cilj jačanje bezbednosti zemlje i njene odbrambene sposobnosti u regionu, ostrvo se neće koristiti u turističke svrhe.
Iako su vlasti Kalinjingrada izjavile da ne vide bilo kakvu pretnju povodom početka rada na ovom „projektu veka“, Jurij Borisjonok, predavač na katedri Istorija Južnih i Zapadnih Slovena na Fakultetu istorije Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, za Sputnjik kaže da je ipak sumnjiva priroda želje poljskih vlasti da izgrade veštačko ostrvo.
„Poljske vlasti koriste i ovu situaciju u propagandne svrhe i objašnjavaju da se na ovaj način pravi brana prema ’agresivnoj Rusiji‘, koja preti državama u okruženju, komšijama u Baltičkom moru. Mislim da ovo ostrvo, ako realizacija projekta bude dovedena do kraja, neće biti korišćeno u civilne svrhe, jer, koliko znam, tamo nije planirana izgradnja objekata za građanstvo“, sumnjičav je Borisjonok.
I neki vojni eksperti takođe misle da će mali deo kopna u Kalinjingradskom zalivu biti maksimalno iskorišćen ne samo kako bi se u laguni sidrili brodovi, već kako bi se na teritoriji ostrva razmestili sistemi za prisluškivanje i nadgledanje, poput hidroakustičnih radara i sonara za praćenje podvodnih ciljeva.
Borisjonok dodaje da je osim mogućih obaveštajnih ciljeva jedan od razloga izgradnje ostrva i fizičko distanciranje od „nedobronamernih komšija“.
„Ideja poljskih vlasti da izgrade veštačko ostrvo u Baltičkom moru, nedaleko od teritorijalnih voda Rusije, nalazi se u istoj ravni sa onim idejama na kojima zvanična Varšava odavno insistira, a u želji da se maksimalno distancira od Rusije upravo na onim mestima gde je to fizički teško izvodljivo. Ovde mislim na Baltičku prevlaku u Kalinjingradskoj oblasti, uski deo kopna dug 65 kilometara, podeljen između Rusije i Poljske koje dele ovu malu zajedničku teritoriju“, objašnjava ruski profesor.
Naš sagovornik ističe da se do sada mnogo puta u Rusiji diskutovalo o ideji poljskih vlasti da se prokopa kanal, što je inače veoma skupa ideja koja još čeka da bude realizovana. Zadatak je tamo i praktične prirode, kaže Borisjonok, izgradnja kanala bi trebalo da omogući morskim brodovima sa dubokim gazom da jednostavnije ulaze u poljsku luku Elblag.
Međutim, ruski politikolog Jurij Bondarenko objašnjava za Sputnjik da se pod maskom olakšavanja ulaska brodova u poljsku luku ipak krije deo rusofobne politike prema Rusiji.
„Brodovi su i do sada bez problema ulazili u Elblag, prilično veliku luku. Brodovi koji su se sidrili u luci Elblag su plovili ruskim teritorijalnim vodama, a Rusija nije to skupo naplaćivala, nije bilo nikakvih problema. Tako da se ovde ne radi o ekonomski opravdanom koraku, već više o antiruskog propagandi, jer se izgradnja predstavlja kao neizbežna zaštita od potencijalnog agresora“, objašnjava ruski politikolog.
„Nema zdravog smisla niti nekog jasnog objašnjenja za ovu ideju. U ovom slučaju radi se nastavku ideje o izgradnji kanala koji bi trebalo da prođe kroz Baltičku prevlaku, a ta ideja postoji još iz vremena SSSR-a. Ali, eto, sad žele i ostrvo. I dok EU izdvaja ogroman novac i subvencioniše različite projekte u Poljskoj, a takođe podstiče proizvodnju i rast BPD, zašto ne bi izgradili i ostrvo“, ironičan je Bondarenko.
Međutim, početkom godine, baš iz Evrope stigle su vesti koje nisu obradovale poljske vlasti. „Radio Gdanjsk“ je, pozivajući se na reči poslanika vladajuće stranke „Pravo i pravednost“, javio da je Evropska komisija pozvala poljske vlasti da obustave radove na Baltičkoj prevlaci. Prema rečima poslanika vladajuće partije, koja se inače srčano bori za realizaciju ovog projekta, Evropska komisija je pisma kojima se poljske vlasti pozivaju da projekat „stave na led“, poslala na adrese različitih institucija. Apel da se radovi obustave, upućen je najpre iz ekoloških razloga i strahova da ovakvo igranje sa prirodom može da donese više štete nego koristi. Evropski stručnjaci su uzeli u obzir više faktora, između ostalog i konfiguraciju zemljišta i veliku mogućnost da se ovo veštačko ostrvo jednog dana raspadne na više manjih delova.
Bondarenko podseća na dimenzije ovog ostrva, koje bi trebalo da budu svega jedan ili dva kvadratnih kilometara i dodaje da još iz vremena kada je služio vojni rok u Kalinjingradskoj oblasti pamti ipak prilično visoke talase u moru koje nije isuviše duboko, ali i činjenicu da Baltička prevlaka pravi prirodnu zaštitu od jakih vetrova.
„Poljske vlasti objašnjavaju da nasipaju ostrvo, kopaju kanal i skraćuju put brodovima u luku Elblong, a na apele da ne dovode do pogoršanja ekološke situacije, oni odgovaraju da moraju da se odbrane od ’agresora koji se samo bavi aneksijama teritorije‘. Kakvu god da geostratešku ulogu ovo ostrvo treba da odigra u ovom delu Evrope, ono svakako neće biti od velikog značaja, jer će ga more i talasi kad-tad razbiti u manje delove“, objašnjava Bondarenko.
Na pitanje kako bi Rusija trebalo da odreaguje na ovu situaciju, Bondarenko kaže da bi Moskva trebalo da odgovori samo sa velikom dozom humora i da čitavu situaciju ne prihvata previše ozbiljno.
Poljska vlada je u maju 2016. godine donela odluku o izgradnji kanala kroz Baltičku prevlaku, koji će povezati Kalinjingradski i Gdanjski zaliv. Sledeći konkretan korak je usledio u decembru 2018. godine, kada su poljske vlasti objavile tender za izgradnju kanala. Neposredno pre toga predsednik vladajuće stranke Poljske Jaroslav Kačinjski i ministar pomorske ekonomije i pomorstva Marek Grubarčiko postavili su u zemlju stub koji je simbolizovao početak radova.
