Početkom novembra 2018. godine odobren je plan za formiranje nove jedinice. Divizija, koju Ministarstvo odbrane Poljske naziva „gvozdena“, trebalo bi da bude formirana 2026. godine. Poljsko Ministarstvo odbrane očekuje da će stvaranje ove jedinice imati neophodan „psihološki uticaj“ na potencijalnog „agresora“. Međutim, stručnjaci smatraju da će stvaranje 18. divizije doneti Varšavi veliki broj problema.
U sastav nove vojne jedinice ući će tri mehanizovane brigade. Dve će se formirati na bazi 1. varšavske oklopne brigade i 21. streljačke brigade, a treća će biti formirana od nule. Divizija će uključivati i artiljerijski puk, puk protivvazdušne odbrane, obaveštajni bataljon i jedinicu za logistiku i tehničku podršku.
„Psihološki uticaj“
Početkom novembra poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak utvrdio je raspored formiranja 18. divizije, koji je razradio Generalštab Poljske. U prvoj fazi (2018-2021) završiće se formiranje komandnog sastava i personala, u drugoj (2021-2022) će se formirati nova brigada, a u trećoj fazi (2023-2026) predviđeno je da se u potpunosti osigura borbena sposobnost jedinice.
Pretpostavlja se da će u sastavu divizije za vreme mira biti oko 7.800 vojnika, među kojima 750 oficira, 2.160 podoficira i 4.860 vojnika. U slučaju potrebe broj trupa bi mogao dostići i 15,6 hiljada.
Marijuš Blaščak je u septembru prošle godine doneo odluku o osnivanju 18. mehanizovane divizije. Sedište nove divizije će se nalaziti u gradu Sjedlice (90 kilometara istočno od Varšave), a planirano je da glavni komandant bude general Jaroslav Gromadzinski.
Pravni osnov za formiranje „gvozdene“ divizije je dekret predsednika Poljske Andžeja Dude od 3. avgusta 2015. godine, a tiče se glavnih pravaca razvoja oružanih snaga zemlje. Takođe, formiranje nove jedinice se odvija u okviru plana Ministarstva odbrane za modernizaciju armije u periodu od 2017. do 2026. godine.
Komentarišući cilj stvaranja velike jedinice u blizini granica sa Belorusijom, bivši zamenik ministarstva odbrane Poljske, penzionisani general Valdemar Skžipčak izjavio je da se Varšava priprema da odbije moguće ofanzivne operacije od strane oružanih snaga Rusije sa teritorije Belorusije.
„U slučaju napada strateški cilj ruske vojske je da što pre dođe do Oderove linije. Zbog toga će Rusi stremiti da razbiju glavne snage poljske armije u roku od dva-tri dana. Ali ako budemo imali tri divizije na istoku naoružane savremenim borbenim vozilima i drugim neophodnim sredstvima za borbu, uspešno bismo savladali neprijatelja“, istakao je Skžipčak.
U septembru 2016. godine poljski list „Defens 24“ je na svojoj internet-stranici objavio mapu mogućih ratnih dejstava u slučaju napada ruske vojske. Prema ovom scenariju, ruska armija bi sa teritorije Belorusije i Kalinjingrada izvesti napade na poljske divizije uz pomoć operativno-taktičkih sistema „Iskander“, a zatim će započeti kopnenu operaciju u pravcu Varšave i Gdanjska.
„Praktično sve vežbe na zapadnim granicama Rusije ili Belorusije se u Poljskoj smatraju „povećanjem borbenih sposobnosti“ ruske vojske i skoro kao probne vežbe agresije. Zapravo, Rusija podiže nivo gotovosti vojske, koji je izgubljen sa raspadom Sovjetskog Saveza. Istina, ovaj proces ima i konkretan cilj zaštite Kalinjingradske oblasti, u slučaju da NATO iz nekog razloga pokuša da organizuje blokadu. Ali ruske akcije nemaju nikakve veze sa agresijom“, objasnio je doktor vojnih nauka Sergej Suvorov.
„Jasna predstava“
Poljska je jedna od retkih zemalja članica NATO koja nije u potpunosti prešla na nivo brigade. Do 2011. godine poljske oružane snage su uključivale četiri divizije, a 2011. godine je divizija „Tadeuš Kostjuško“ rasformirana. Trenutno poljska armija ima tri divizije, od kojih su dve stacionirane u blizini granice sa Nemačkom, a jedna se nalazi u gradu Elblag u neposrednoj blizini Kalinjingradske oblasti.
„Po mom mišljenju divizija ’Tadeuš Kostjuško‘ koju su 1943. godine formirali poljski komunisti bila je neprihvatljiva iz ideoloških i političkih razloga, jer je predstavljala simbol vojnog bratstva naših naroda. Verovatno nije slučajno što se na istoku Poljske formira 18. divizija, koja nema tako slavnu istoriju i čiji će glavni zadatak biti zaštita Varšave od fantomske ’ruske agresije‘“, naglasio je Suvorov.
Poljska vojska smatra se jednom od najjačih unutar NATO-a. Prema analizi vojnog portala „Global fajerpauer“ ona zauzima 22. mesto, dok su ispred nje vojne snage SAD, Francuske, Velike Britanije, Turske, Nemačke, Italije i Španije. Poljske trupe broje više od hiljadu tenkova, 2.600 hiljada oklopnih vozila, oko 200 borbenih aviona i više od 700 artiljerijskih sistema različite vrste.
„Savremena poljska armija prilično duguje svom ’socijalističkom nasleđu‘. Poljske trupe su bile najmoćnije u sastavu Varšavskog pakta, ali, naravno, nakon sovjetskih. Poljaci su uspešno savladali proizvodnju pod licencom širokog arsenala sovjetskog oružja, uključujući i tenkove T-72M1 i pešadijska oklopna vozila BMP-1“, istakao je Suvorov.
Nakon raspada Istočnog bloka, Poljska je za nekoliko puta smanjila brojnost vojske i vojne tehnike, ali se za razliku od mnogih zemalja-članica NATO-a nije odrekla teškog naoružanja i avijacije.
Poljska vojska aktivno koriste borbeni tenk T-72 i RT-91, oklopno vozilo BMP-1, lovce MiG-29, višenamenske helikoptere Mi-2 i Mi-8, sisteme protivvazdušne odbrane S-125 „Neva“ i 2K11 „Krug“.
„Poljaci su se pažljivo odnosili prema socijalističkom nasleđu. Međutim, nemaju značajnog uspeha u stvaranju sopstvenih originala. Na primer, tenk RT-91 je zapravo isti tenk iz sedamdesetih godina prošlog veka. Poljaci se hvale da on ima jači motor, novi sistem za kontrolu paljbe, ali zapravo nema mnogo savremene opreme na tenku, a top je veoma zastareo“, precizirao je Suvorov.
Pojedini poljski vojni stručnjaci smatraju da poljsko Ministarstvo odbrane neće uspeti da opremi novu 18. diviziju novim naoružanjem i vojskom. Glavni urednik časopisa „Nova tehnik vojskova“ Mariuš Silma skrenuo je pažnju na probleme vojne industrije i probleme u armiji. On je rekao da većina jedinica poljskih oružanih snaga postoji samo „na papiru“ zbog nedostatka savremene opreme, kvalifikovanog personala i iskusnih vojnika. Prema njegovom mišljenju artiljerijske i protivavionske jedinice imaju najviše problema.
Prema mišljenju Suvorova, odluka o formiranju nove divizije je „jasna predstava“. On je uveren je da Varšava traži dodatne razloge za „raspirivanje histerije“. U kontekstu porasta rusofobičnih stavova, vlastima je lakše da povećaju ulaganja u odbranu i tako postignu odgovarajuće političke ciljeve.
„Da se Varšava zaista plaši ruske agresije, ona bi odavno počela da gradi odbranu na istoku. Međutim, oni ne preduzimaju nikakve mere po tom pitanju. Štaviše, cele dve divizije su i dalje raspoređene na zapadu, a nova 18. divizija će biti formirana tek za osam godina, i daleko su od toga da imaju sav potreban potencijal za njeno formiranje“, zaključio je Suvorov.