„Grčka je zemlja Evropske unije i NATO-a i dužna je da ispunjava svoje obaveze, ali smatra da bilo kakva arhitektura bezbednosti, inicijativa za rešavanje međunarodnih problema, ne može da ne uključi Rusiju. I to treba da bude zasnovano na iskrenom dijalogu s njom. I to je stav koji ja stalno iznosim u poslednje tri i po godine na svim međunarodnim evropskim forumima, na kojima učestvujem kao premijer Grčke“, rekao je Cipras na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi.
Grčki premijer je naveo da mu je predsednik Rusije izložio detaljne informacije o situaciji u Azovskom i Crnom moru.
„Razgovarali smo o razvoju događaja u Azovskom i Crnom moru. Znate da se posebno interesujemo za to, jer u Marijupolju živi više od 130.000 građana grčkog porekla. Želeo bih da zahvalim predsedniku Putinu za detaljne informacije koje mi je dao“, rekao je Cipras.
Tri broda ukrajinske vojne mornarice su 25. novembra prešla državnu granicu Rusije ploveći iz Crnog mora ka Kerčkom moreuzu. Oni su izvodili opasne manevre, ne ispunjavajući legalne zahteve ruskih graničara. Brodovi sa 22 mornara i dvojicom pripadnika Službe za bezbednost Ukrajine su zadržani. Tri mornara su ranjena, oni su hospitalizovani, ali nisu životno ugroženi.
Cipras: Dok sam ja premijer, Grčka ne menja stav prema Rusiji
„Želim da naglasim da Grčka, dok sam ja premijer, u pitanjima koja se tiču odnosa Rusije i Grčke, ne odstupa od svog stava pod pritiskom trećih zemalja. To dokazuje činjenica da je Grčka bila jedina zemlja Evropske unije koja nije podržala želju svih u EU da se proteraju diplomate zbog ’slučaja Skripalj‘“, rekao je Cipras.
S druge strane, naveo je grčki premijer, „kada vidimo neke konkretne, pojedinačne slučajeve koji se tiču nas ili nas zabrinjavaju, moramo da prenesemo određene poruke, ali da istovremeno i gledamo unapred“.
„Verujem da je to pitanje (proterivanje dvojice ruskih diplomata iz Grčke) rešeno“, dodao je Cipras.
Vladimir Putin je, međutim, istakao da Rusija nije saglasna s tim da postoje osnove za proterivanje njenih diplomata iz Grčke i za optužbe na njihov račun. „To su besmislice“, naveo je Putin.
„Kao prvo, mi od početka nismo bili saglasni, i sada želim to da naglasim, s osnovama za proterivanje naših diplomata. Teško mogu da zamislim da je neko razuman u Grčkoj i u Rusiji mogao da pomisli da Rusija plete nekakve zavere protiv Grčke. To je prosto nonsens. Ako specijalne službe imaju neka pitanja jedne za druge, što je takođe moguće, za to postoji mnogo načina da se reše situacije takve vrste, bez teatralnih gestova. Nadam se da je ta stranica zaista okrenuta“, rekao je Putin i naveo da Rusiji „to nije mnogo smetalo da radi i da gradi odnose, uključujući i sferu ekonomije“.
„Ovde je važnije nešto drugo, a to je stabilnost samih partnera, stabilnost političkog sistema i garancija ulaganja u velike projekte. Spremni smo da radimo u svim pravcima, uključujući sferu infrastrukturnih energetskih projekata“, naveo je Putin.
Letos su se odnosi dveju zemalja zakomplikovali zbog diplomatskog sukoba. Atina je početkom jula objavila da proteruje dvojicu ruskih diplomata i da zabranjuje ulazak u zemlji dvojici državljana Rusije. Mesec dana kasnije Ministarstvo inostranih poslova Rusije je odgovorilo istom merom. Dve zemlje su, međutim, saopštile da nameravaju da prevladaju posledice tog sukoba.
Uključivanje Grčke u „Turski tok“ realistično
Rusija je spremna da razmotri mogućnost uključivanja grčkih kompanija u projekte za isporuku ruskog gasa evropskim zemljama južnom maršrutom, izjavio je Putin i istakao da je uključivanje Grčke u projekat „Turski tok“ vrlo realistično.
Ruski lider je naveo da je energetika važna oblast saradnje dveju zemalja, kao i da Rusija godinama isporučuje energente Grčkoj, zadovoljavajući više od 50 odsto njenih potreba za gasom i 10 odsto potražnje za naftom.
Grčki premijer je istakao da će projekat „Južni tok“ povećati ulogu Grčke u regionalnom energetskom čvoru.
„Razgovarali smo o novoj energetskoj karti koja se formira u Istočnoj Evropi izgradnjom ’Severnog toka 2‘ i mogućnosti produžavanja ’Turskog toka‘ kroz Grčku i Italiju, i dalje u Evropu. To je projekat koji u kombinaciji s drugim tokovima povećava ulogu naše zemlje, Grčke, u regionalnom energetskom čvoru“, istakao je Cipras.
Ruski predsednik je naveo da Grčka preživljava težak period u svojoj istoriji, a da joj Rusija želi da što je moguće pre savlada teškoće.
„Podržavali smo uvek, od prvih koraka, nezavisnost Grčke, podržavali smo grčki narod i grčku državu. I radićemo to i nadalje, nezavisno od toga da li grčki narod preživljava teška vremena, ili doživljava procvat. Razlog za to su naši istorijski odnosi, duhovna bliskost i tako dalje“, rekao je Putin, pozitivno ocenivši doslednu politiku aktuelne grčke vlade, usmerene na jačanje ekonomije.
Grčki premijer je istakao da Evropska unija ima dvojne standarde kada je reč o eventualnom produžavanju „Turskog toka“ ka Grčkoj i Italiji.
Na dnevnom redu i kiparsko pitanje
Putin je, takođe, rekao da je sa Ciprasom razgovarao o rešavanju kiparskog pitanja.
„Prilikom razgovora o međunarodnoj problematici bilo je reči i perspektivama daljeg građenja odnosa Rusije i Evropske unije, a govorili smo, naravno, i o rešavanju kiparskog pitanja“, rekao je Putin.
Kipar je podeljen od 1974. godine, nakon oružane intervencije Turske, isprovocirane ujedinjenjem ostrva s Grčkom. Okupirano je 37 odsto teritorije ostrva, na kojoj je 1983. godine proglašena Turska republika severnog Kipra. Nju je priznala samo Turska.
Pregovori o ujedinjenju Kipra vode se praktično od momenta kada je podeljen, a u više navrata su prekidani. Obnovljeni su u februaru 2014. godine posle dvogodišnje pauze, na inicijativu tadašnjeg predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa.
U julu prošle godine pregovori su ponovo obustavljeni: u Kran Montanu nije pronađeno rešenje za problem podele ostrva. Atina smatra da se na konferenciji u Kran Montanu pojavila prva realna šansa da se reši kiparski problem, ali da je ona propuštena zbog stava Turske.
