On je u intervjuu za B92 rekao da od 2000. godine, kada se govori o Balkanu, imamo tri otvorena pitanja, tri najveća problema, a da je jedan na putu da bude rešen.
„Jedan je problem imena Makedonije, drugi je odnos Beograda i Prištine, treći — funkcionalnost Bosne i Hercegovine. Kao što smo mogli da vidimo u poslednjih godinu dana, intenzivno u proteklih nekoliko nedelja, jedan od ta tri problema nalazi se na putu da bude rešen. Svi imamo velika očekivanja da će procedura u parlamentu u Skoplju da bude pozitivno okončana, a zatim da će na isti način da reaguje parlament u Atini, tako da jedan od ova tri velika problema možda ostane iza nas“, naveo je Svilanović.
Dodao je, međutim, da smo jedno naučili u ovom procesu, a to je da velikih ustupaka od strane EU nema. Kako primećuje, odluke sa samita EU u Sofiji, o dogovoru Grčke i Makedonije, nisu poslužile kao veliko ohrabrenje ni Beogradu ni Prištini.
Svilanović navodi da uslovi pod kojima bi Srbija postala članica EU nisu direktno vezani za dogovor Beograda i Prištine, već je tu čitav niz razloga, prenosi Tanjug.
„Ipak valjalo bi zaista konačno ozbiljno pristupiti dogovoru, u tom smislu bi trebalo da ono o čemu su razgovarala dvojica predsednika bude podržano u široj javnosti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. To je zaista jedan od načina da se stabilizuje region“, kaže Svilanović.
On smatra da bi dogovor Beograda i Prištine, bar iz perspektive Beograda, trebalo da pomeri stvari nabolje u odnosu na ono što danas imamo.
„Ovo je pokušaj da se nešto postigne bolje nego što je danas, da se poprave stvari na način i koliko je to moguće, tako ja razumem taj razgovor o eventualnoj korekciji granica“, kazao je Svilanović.
Dodaje, međutim, da su reakcije dosta različite i neke od njih prilično obeshrabrujuće, kako javnosti na Kosovu, tako i javnosti u Srbiji, a pogotovo u delu evropske javnosti.
„Mislim da je potrebno ohrabrenje da se dogovor postigne, za to bi odlučujuće ohrabrenje bila jasna poruka i Beogradu i Prištini o tome kada i u kojim okolnostima bismo mogli da očekujemo članstvo. To bi bilo najveće ohrabrenje. Nažalost, to je ono što mi se čini da naši evropski partneri u ovom trenutku ne mogu da nam ponude, jer su zaista svi u velikoj meri zauzeti rešavanjem pitanja same EU, imajući u vidu finansijsku krizu, ’bregzit‘, problem migranata“, primećuje Svilanović.
Kako je ocenio, dogovor bi trebalo da označi i definisanje datuma članstva Srbije u EU, ali naglašava da je tu veoma važna „regionalna komponenta“.
„Kada kažete definisati datum, vi govorite i o odnosima Beograda i Zagreba, i to je ta regionalna komponenta, i u stvari sasvim jasno govorite o odnosima Beograda i Sarajeva. To znači da, ako želite ohrabrenje za Beograd i Prištinu, koje znači članstvo u EU, to podrazumeva da se čitav niz pitanja koja postoje između Srbije i Hrvatske takođe stavi u kontekst koji omogućava ubrzano rešavanje, jer bez toga nema govora o članstvu Srbije u EU“, kazao je bivši šef diplomatije SRJ.
On smatra da je potpuno jasno, pogotovo ukoliko dogovor Beograda i Prištine podrazumeva neke ozbiljnije intervencije, da bi sa druge strane moralo da usledi jasno pružanje garancije od strane Srbije u prilog snaženju integriteta BiH i snaženja njene funkcionalnosti.
„To je ta regionalna komponenta. To je ono zašto bi dogovor Beograda i Prištine značio punu stabilizaciju i u jednom trenutku razrešenje čitavog niza otvorenih pitanja, koja možda mi u ovom trenutku ne vidimo kao najvažnija“, rekao je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.
Svilanović je naveo da dogovor Beograda i Prištine podrazumeva nekoliko stvari, a prva je da se ide iznad onoga što je Ahtisari predvideo kada je u pitanju status Srba na Kosovu, nešto što bi, kaže, bilo „Ahtisari plus“.
Druga je stvar da se ide ka nečemu što svakako nije nova Republika Srpska, to bi, navodi, bilo, recimo, „Republika Srpska minus“, misli se na rešenje za ZSO.
„Čini mi se da u tom prostoru treba tražiti rešenje, a tog rešenja ne može biti ako nema jasne garancije za članstvo Srbije u EU, a toga nema ako nema jasnih naznaka na koji način se rešavaju odnosi Beograda i Zagreba, a toga svega nema ako nema pune garancije od strane Srbije za integritet BiH, što naravno ne znači nestanak Republike Srpske, samo znači potpunu sinhronizaciju svih političkih aktera u BiH“, kazao je Svilanović.
On je zaključio da sve to zajedno doprinosi punoj stabilnosti Balkana i otvara mogućnost za članstvo svih nas u EU.
