U pismu upućenom američkom predsedniku senatori zabrinuti zbog potencijalnih zahtjeva za spasavanje, koji mogu biti upućeni MMF-u od zemalja koje su prihvatile kineske projekte, sugerišu da bi Amerika kao najveći kontributor MMF–a, sa kvotom od 17,46 odsto, morala iskoristiti svoj uticaj u toj instituciji, kako bi osigurala da uslovi za dobijanje finansijske pomoći od Fonda spriječe nastavak tekućih kineskih projekata.
Oni navode da od država koje se finansijski guše pregovarajući sa Kinom kako bi spriječile rast duga, Peking u međuvremenu izvlači ogromne ustupke, uključujući i udjele u strateški važnoj imovini. Kao primjeri navode se Džibuti, Pakistan i Šri Lanka, ali upozoravaju i na kineski uticaj u Evropi sa naglaskom na Crnu Goru.
„Pokušaj Pekinga da „kapital pretvori u oružje“ nije samo ograničen na Aziju i Afriku, već se odnosi i na Evropu. Crna Gora i Kina su 2014. godine postigle dogovor o izgradnji auto-puta koji povezuje Luku Bar i Crnu Goru sa Srbijom i drugim balkanskim zemljama. Kineska Eksport-import banka (Eksim) složila se da finansira 85 odsto procijenjenih troškova od jedne milijarde dolara za prvu fazu projekta, a druga i treća faza vjerovatno će dovesti do neizvršavanja obaveza, ukoliko finansiranje nije obezbijeđeno po vrlo povoljnim uslovima“, ističu senatori, koji poručuju da je od suštinskog značaja da se SAD suprotstave pokušajima Kine da druge zemlje drži kao finansijske taoce i prisiljava na otkupe.
U tom kontekstu, potencira se primjer Džibutija za koji postoje strahovanja da bi zbog svoje zavisnosti od Kine mogao Pekingu da prepusti kontrolu nad kontejnerskim terminalom Dolareh, zatim Šri Lanke koja je zbog nemogućnosti otplate više od milijardu dolara kredita Kini ustupila na 99 godina zakup Hambantota luke, a u fokusu je i Pakistan kojem se nešto slično može dogoditi sa Gvadar lukom.
Crna Gora, za koju je MMF ocijenio da zbog visokog spoljnog duga više ne može sebi priuštiti dalje zaduživanje kako bi završila auto-put, takođe je u ugovoru sa kineskom stranom potpisala da u slučaju nemogućnosti otplate duga, može garantovati dijelom svoje teritorije, pa američki senatori tvrde da se i ona nalazi u kineskoj kreditnoj klopci.
Ako se ostave po strani geopolitički obračun SAD sa Kinom, između ostalog i preko Crne Gore, ostaje pitanje finansijske isplativosti čitavog projekta.
Jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević u razgovoru za Sputnjik podsjeća da je još 2014. godine, tokom rasprave o načinu izgradnje auto-puta i kreditu sa kineskom Eksim bankom, u Parlamentu upozorio Vladu i građane Crne Gore na sve rizike jednog ovakvog projekta, kao i neumoljive pokazatelje koji govore da je on ekonomski neopravdan, da Crnu Goru uvlači u ozbiljnu eskalaciju stranog duga i dovodi budžet pred velike izazove, jer je kredit dogovoren na 20 godina, dok godišnje treba da se izdvaja 60 miliona evra koje Crna Gora nema.
„Posebno što je politički važno, jeste da se ovim ugovorom Parlament, po meni, potpuno suprotno Ustavu odrekao suvereniteta nad imovinom i dijelom teritorije Crne Gore, jer u slučaju da ne možemo da platimo godišnju ratu, kineska (Eksim) banka može ili da zaplijeni dio teritorije ili dio državne imovine: avione ’Montenegro erlajnza‘, ’Plantaže‘, ’Elektroprivredu‘, ili neke plaže“, upozorava Medojević.
Kao posebno opasno vidi činjenicu da je kineskoj banci dato pravo da blokira crnogorski budžet.
„Nijedna država neće dozvoliti da im strani kreditor blokira budžet. To ni Grčka nije dozvolila, a mi smo to u tom ugovoru dozvolili, tako da ukoliko ne budemo mogli da isplatimo, kineska banka ima mogućnost da blokira budžet, što znači da se ona prva naplati, pa tek kasnije da se isplate plate, penzije, socijalne prinadležnosti“, konstatuje naš sagovornik.
On ocjenjuje da je reč o „kolonijalnom ugovoru sa ogromnim potencijalom za korupciju“, jer je, kako tvrdi, ugovoren za najmanje 500 miliona evra, više nego što realno vrijede ti radovi.
Medojević podsjeća na procjenu francuske studije „Luj Deže“ prije nekoliko godina, da ta trasa ne može da košta više od 600 miliona evra. „A vidimo da će izaći na milijardu i sto miliona evra, što ukazuje da postoji ogromni rizik da se u tom poslu ugradio neko iz vrha crnogorske vlasti i da će tu takođe doći i do ogromnog pranja novca“, dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rječima, i Svjetska banka je rekla da je po njihovim kriterijumima ovaj projekat ekonomski neisplativ i da ona ne bi dala ovaj kredit „čak ni po uslovima koji su vrlo fleksibilni za infrastrukturne projekte“.
„O finansijskoj održivosti da i ne govorimo. Dionica auto-puta će koštati milijardu i sto miliona evra, a prihodi u najboljem slučaju od naplate putarine, koju ljudi mogu da plate, godišnje neće biti veći od tri miliona evra. Znači, taj novac će moći da se vrati od profita tog parčeta auto-puta za nekih 300 godina“, tvrdi Medojević, koji dodaje da „ne postoji nijedan politički, nacionalni ili ekonomski razlog zbog kojeg je Crna Gora ušla u jednu ovakvu avanturu.
„Ugovor je takav da ni u jednom segmentu ne štiti Crnu Goru, a u svim segmentima štiti kineskog izvođača i kinesku banku“, kaže predsjednik PzP-a.
Na kraju razgovora, naš sagovornik se dotakao i okolnosti da SAD prije svega nisu toliko zabrinute zbog neodrživosti spoljnog duga država poput Crne Gore ili Džibutija, već upravo zbog činjenice da je Kina kao strateški rival uspjela da nastali vakuum iskoristi i popuni. U tom smislu, on dodaje da „nijedna velika sila prirodno nije srećna da vidi da neka druga velika sila dolazi i ima uticaj na bilo kojoj tački svijeta“.
„Balkan je uvijek bio strateški interesantan zbog potencijala da izazove nestabilnost i jasno je da je Balkan već sada jedna Latinska Amerika Evrope. Kada dođe do globalnih pomjeranja i gurkanja velikih svjetskih sila, kao što je to slučaj danas, male države poput Crne Gore moraju biti posebno oprezne da se ne nađu negdje između tih interesa, a Crnoj Gori nije prvi put da se nađe u takvoj situaciji“, navodi Medojević. On dodaje da, kad je reč o tome šta će se ubuduće dešavati sa Crnom Gorom, nije uopšte optimista, „imajući u vidu ovakav stepen podjela unutar pravoslavnog bića i razjedinjenosti, uz očigledno ozbiljnu stratešku konfuziju koja vlada.“
