Zabrinutost Zapada je prije svega pitanje za Vladu u Podgorici u vezi sa usklađivanjem njenih političkih i ekonomskih prioriteta, kaže za Sputnjik nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović.
Crna Gora će, kako navodi Rojters, ako bude uporna da završi auto-put Bar—Boljare, preuzeti finansijski rizik kojim neće znati da upravlja, a mogla bi i da poveća zavisnost od Kine, jer je, kako se ističe, kineski kredit za prioritetnu dionicu auto-puta povećao javni dug Crne Gore i „prisilio Vladu da podigne poreze, djelimično zamrzne plate u javnom sektoru i ukine naknade za majke da bi dovela javne finansije u red“.
I pored nabrojanih mjera Međunarodni monetarni fond (MMF) je upozorio da Crna Gora ne može sebi priuštiti dalje zaduživanje kako bi završila ovaj ambiciozni projekat, pa se citira i neimenovani EU zvaničnik koji kaže da se fiskalni prostor Crne Gore toliko smanjio da je to sada „put ni za gdje“.
Ključna stvar koja brine Zapad nije problem neodrživosti crnogorskih javnih finansija, već se čitav fenomen posmatra u sklopu intenzivne debate na Zapadu o kineskom uticaju u Evropi, kako u zemljama EU, tako i u zemljama koje teže pridruživanju tom bloku kao što su Crna Gora, Srbija, Makedonija i Albanija.
Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović podsjeća da je još prije više od tri godine, kada je usvajan Zakon o auto-putu u Skupštini Crne Gore, govorio da se radi o „politički profitabilnom, ekonomski upitnom i finansijski neodrživom projektu“.
„Vrijeme me nije demantovalo: evidentno je da dinamika gradnje auto-puta i dinamika plaćanja već vidljivih troškova i onih koji su naknadno ukalkulisani govore da će biti prekoračenja rokova. Auto-put neće biti završen naredne godine, a svakako neće koštati onoliko koliko je to predviđeno ugovorom, već mnogo više“, kaže Damjanović za Sputnjik.
Sa druge strane, pitanje o tome zašto je Zapad zabrinut treba uputiti Vladi Crne Gore, imajući u vidu da njeni evroatlantski partneri poput SAD i zemalja zapadne Evrope, kako kaže, „nisu najveći investitori i ekonomski partneri u Crnoj Gori već su to druge države poput Ruske Federacije, Kine, Turske, Azerbejdžana i arapskih zemalja…“
Ipak, po Damjanovićevom mišljenju, glavni problemi vezani za gradnju auto-puta u Crnoj Gori su ipak najviše vezani za nestransparentnost čitavog projekta i suviše mnogo nepoznatih detalja o kojima crnogorska javnost ne zna gotovo ništa.
„Problem vezan za Ugovor oko auto-puta nije samo nedostatak ugovora u smislu zaštite od valutnog rizika s obzirom da je ugovor definisan u dolarima i da će posledice biti vezane za kurs dolara i evra, koji će važiti u periodu otplate kredita. Nije to samo čak ni činjenica da su kineski sudovi ti koji bi eventualno odlučivali o svim nesporazumima ili problemima u realizaciji projekta, već su tu i problemi veoma netransparantnog projekta jer od momenta usvajanja zakona ni Skupština Crne Gore ni građani nemaju teoretske mogućnosti da saznaju bilo šta o samoj gradnji auto-puta sem nas nekolicine poslanika koji u moru politike nađemo za shodno da kroz poslanička pitanja otvaramo tu priču, imajući u vidu da je auto-put projekat koji se realizuje van sistema javnih nabavki kroz međudržavni sporazum“.
„Ako Crna Gora ima godišnji nivo javnih nabavki oko 400 miliona evra, ovdje se radi o duplo većem projektu koji se radi bez javnih nabavki, što dovodi do sumnje da se mogu naduvavati cijene faktura i da se podizvođači mogu čašćavati u zamjenu za političku podršku ovoj istoj vlasti“, dodaje Damjanović.
Ne ulazeći u prioritet saobraćaja u Crnoj Gori i potrebu da kao jedna od rijetkih država koja nema auto-put ima uređenu saobraćajnu mrežu i koridor koji je veza sa Srbijom i dalje sa Evropom, sve navedeno po mišljenju našeg sagovornika upućuje da je čitav „projekat problematičan“.
„Ovdje govorimo o namjerno definisanom načinu gradnje, namjerno definisanom ugovoru koji je usvojila parlamentarna većina, nedostatku transparentnosti projekta i svakako velikim opasnostima da kroz prekoračenje rokova gradnje dođe i do prekoračenja troškova, što je sve već sada neodrživo za crnogorski budžet. To na drugoj strani rezultira povećanjem poreza, akciza, PDV-a, smanjenjem socijalnih izdataka, naprezanjem javnih finansija koje su kroz konstantno zaduživanje Crne Gore i rast javnog duga ionako već prenapregnute“, upozorava Damjanović.
Naš sagovornik takođe dodaje da je dosta toga ostalo i dalje nedefinisano i nejasno poput spajanja ove dionoce auto-puta sa jadransko-jonskim auto-putem koji još ne postoji, kao i petlje na Smokovcu koja treba da bude nešto što spaja ta dva auto-puta.
„Dakle, puno neodgovorenih stvari, puno lutanja u strateškim saobraćajnim prioritetima, puno igre sa javnim finansijama. Svakako, imajući u vidu sadašnje trendove visokog deficita i rasta javnoga duga, jasno je da će crnogorske javne finansije dominantno zavisiti od samoga projekta. Poznato je da se nikada kolokvijalno rečeno sva jaja ne stavljaju u jednu korpu, a crnogorska vlast je upravo to uradila, i to iz sebičnih političkih razloga da bi sa metrom auto-puta izašla na narednim izborima bez obzira što će to mnogo koštati kako sadašnje tako i naredne generacije“, zaključuje Damjanović.
